Prethodni članak
ODIHR: Ozbiljni problemi u vezi sa zloupotrebom javnih resursa i finansiranjem kampanje
Transparentnost Srbija ukazala je danas da je ODHIR u završnom izveštaju o izborima u Srbiji istakao ozbiljne probleme u vezi sa zloupotrebom javnih resursa i finansiranjem kampanje i dao niz preporuka za njihovo rešavanje, čime su, potvrđeni nalazi i upozorenja koje je TS dala tokom poslednjeg postupka izmene izbornog zakonodavstva[1] i monitoringa izborne kampanje.[2]
Završni izveštaj posmatračke misije, koji je za sada objavljen samo na engleskom jeziku na sajtu ODIHR,[3] sadrži sveobuhvatne nalaze o proteklim izborima, kao i devet prioritetnih i 17 ostalih preporuka koje Srbija treba da ispuni kako bi sledeći izbori bili održani pod uslovima koji odgovaraju demokratskim standardima.
ODIHR ocenjuje da su i pored poštovanja osnovnih prava, „kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru da podrže vladajuće partije, značajne razlike u resursima za finansiranje kampanje i zloupotreba administrativnih resursa doveli do nejednakosti među takmacima na izborima“. ODIHR je takođe podsetio da brojne njihove preporuke nisu bile uzete u obzir pri zakonodavnoj reformi, uključujući i one koje se odnose na „pristup medijima, unapređenje transparentnosti i odgovornosti kod finansiranja kampanje, sprečavanje pritisaka na birače i zloupotrebu javnih resursa.“ Između ostalog, ukazali su na predstavljanje brojnih infrastrukturnih projekata u kampanji od strane predsednika države i predstavnika vlade, kao na aktivnost koja je učinila uslove za nadmetanje na izborima neravnopravnim, „zamagljujući razliku između državnog i partijskog“.
U vezi sa novim Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, ODIHR podseća da nije primenjena njihova ranija preporuka da se uvede ograničenje maksimalnih troškova kampanje po jednoj izbornoj listi / kandidatu. Transparentnost Srbija je inače u javnoj raspravi podsetila na ovu obavezu i predložila da ograničenje troškova, po uzoru na zemlje u okruženju bude 300 miliona dinara za parlamentarne i 200 miliona dinara za predsedničke izbore, ali je ovaj predlog odbijen bez obrazloženja.
„Sredstva za finansiranje kampanje iz budžeta uplaćuju se tek neposredno pred izbore, što onemogućava učesnike izbora da ih efektivno koriste,“ uočava ODIHR.
„Novouvedeni preliminarni izveštaji o finansiranju kampanje daju se sa stanjem na 15 dana pred izbore, usled čega značajan deo troškova njima nije obuhvaćen. Agencija za sprečavanje korupcije, zadužena za nadzor, nije delotvorno odgovorila na prijave nepravilnosti“ – navodi se, između ostalog u Izveštaju. Time su potvrđena upozorenja TS da koncept preliminarnih izveštaja neće obezbediti adekvatnu javnost podataka o finansiranju kampanje dok ona traje, umesto čega smo predložili uvođenje sistema „transparentnih računa“, koji je već oproban u Češkoj.
Pored toga, ODIHR traži da se u Srbiji urede pravila o vođenju kampanje od strane „trećih lica“, da kazne za propuste u izveštajima o troškovima kampanje budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće i na potrebu da se unaprede odredbe Krivičnog zakonika.
„Način raspodele budžetskih sredstava za kampanju treba promeniti, tako da pruži razumne mogućnosti za vođenje kampanje. Ujedno, treba obezbediti da se spreči zloupotreba tih budžetskih sredstava.“ – glasi jedna od preporuka.
Ništa manje značajna je preporuka prema kojoj „Agencija za sprečavanje korupcije treba da bude zakonom obavezna da pravovremeno i proaktivno utvrdi slučajeve kršenja propisa, i da po razmatranju primljenih prijava donese formalne odluke, koje se mogu osporiti pred sudom. Zakonom treba da budu propisani kratki rokovi za razmatranje svih slučajeva u kojima se sumnja na kršenje pravila o finansiranju kampanje.“
Ova preporuka je u vezi sa praksom Agencije da pojedine prijave zbog kršenja pravila tokom izborne kampanje odbija bez donošenja rešenja[4], kao i sa odsustvom rokova za odlučivanje Upravnog suda u predmetima kada podnosilac pritužbe osporava odluku Agencije. Usled nepostojanja rokova, između ostalog, tužbe koje je TS povela u vezi sa prijavama sa izbora iz 2020. još uvek nisu razmatrane[5].
ODIHR kaže da se „mora postaviti jasna zakonska granica između obavljanja javne funkcije i aktivnosti u izbornoj kampanji, i preduzeti mere za sprečavanje zloupotrebe položaja i javnih resursa. Nadležni organi treba da rade na sprečavanju kršenja ovih pravila i da izriču kazne koje će odvratiti od takvog ponašanja. Moraju se uspostaviti i primeniti delotvorni pravni i institucionalni mehanizmi nadzora za sprečavanje pritisaka na birače, uključujući zaposlene u javnim institucijama i preduzećima.“
Između ostalog, preporučeno je da se zabrana medijima da prenose informacije o pojedinim aktivnostima javnih funkcionera proširi na celu kampanju, a ne samo poslednjih deset dana. Transparentnost Srbija ukazuje da je ovo jedna od slabih tačaka u inače odličnom izveštaju ODIHR. Naime, problem ekstenzivne „funkcionerske kampanje“ se mora rešavati u korenu – tako što bi bilo jasno propisano koje su to redovne aktivnosti javnih funkcionera i koje aktivnosti oni ne smeju da sprovode tokom kampanje. Pravo mesto za to je član 50. Zakona o sprečavanju korupcije, za čiju izmenu smo takođe dali predloge, a ne medijska regulativa.
Prema ocenama ODIHR, javni TV servisi su pokrili aktivnosti učesnika u kampanji, ali su „naširoko nekritički izveštavale o aktivnostima javnih funkcionera, koji su ujedno bili kandidati na izborima“, dok su privatne stanice sa nacionalnim pokrivanjem „predstavile kampanju bez sadržajnog uređivanja i fokusirali svoje vesti na javne funkcionere.“ REM je, i pored svojih nadležnosti bila „uglavnom pasivna tokom kampanje“.
U vezi sa drugim pitanjima, ODIHR ukazuje da je i pored brojnih tvrdnji o zloupotrebama i pritiscima, tužilaštvo je primilo samo sedam prijava tokom kampanje, i nije podiglo ni jednu optužnicu. ODIHR ističe kao problem to što je Upravni sud razmatrao izborne sporove na zatvorenim sednicama. Republičkoj izbornoj komisiji je preporučeno da objavljuje rezultate izbora u pristupačnom formatu, odmah po pristizanju, kao i sveobuhvatne informacije o prijavama koje su podnete izbornim komisijama.
„Izborna administracija bi trebalo da preduzme mere za unapređenje postupka rešavanja sporova, suštinskim razmatranjem svih prigovori na postupanje tokom izbornog dana, ali i time što će olakšati prijavljivanje prekršaja i krivičnih dela nadležnim organima,“ glasi još jedna značajna preporuka iz ovog izveštaja.
Veoma je važna napomena da bi zakone trebalo unaprediti znatno pre sledećih izbora, i to „u postupku konsultacija koji će biti otvoren i transparentan.“ Imajući to u vidu, Transparentnost Srbija predlaže kao početni korak da Odbor za finansije Narodne skupštine, organizuje javno slušanje na kojem bi predstavnici relevantnih institucija, političkih stranaka, domaćih i međunarodnih organizacija koje prate izbore i stručnjaci izneli stavove o tome kako da se na osnovu ovih preporuka poboljšaju zakoni i praksa njihove primene.
[2] https://izbori.transparentnost.org.rs/category/izbori/2022/
[3] https://www.osce.org/files/f/documents/0/0/524385.pdf
[5] https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_tuzba_Upravnom_sudu_na_resenje_Agencije_Drobnjak.Kukulovce.asfaltiranje.pdf, https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_tuzba_Upravnom_sudu_na_resenje_Agencije_Donald.Tusk.na_sajtu.predsednika.RS.pdf
_______________________________________________
