Prethodni članak
Odlazak na kontramiting kao službeni izlazak
Na hiljade satlno zaposlenih ili radno angažovanih na određeno vreme, danas je izvedeno sa svojih radnih mesta kako bi učestvovali na kontramitingu koji organuizuje SNS u Beogradu.
Svima će se odsustvo sa posla računati kao da su uredno u punom radnom vremenu bili na poslu i biće im plaćena puna zarada, a pored toga dobiće, osim sendviča i soka, iznos od 2.000 do 4.000 i više kao novčanu naknadu za odlazak na kontramiting.
U službenoj evidenciji ostvarenih radnih sati i obaveza biće im upisano da su danas izlazak sa posla pre završetka redovnog radnog vremena imali evidentiran kao – službeni izlazak.
Na popularnoj društvenoj mreži u Čačku objavljena je fotografija koja dokumentuje takav primer sa sledećim propratnim tekstom:
Dve službenice NZS u Čačku se izlogovale sa posla da idu na kontramiting, a piše im se kao službeni odlazak.
__________________________________________________________
Sad nesto razmisljam, kad su ove zaposlene po javnim preduzecima i upravama spremne da se prodaju za 2000 dinara za ceo dan, koliko naplacuju pola sata?
Komentar godine
Hahahaah legendo…ti si kralj
Kralju, svaka čast!
Evo još nešto u tom stilu, iz kolumne Marka Vidojkovića:
„Tito sa Aliekspresa je, mudro, pomerio slet sa 25. na 26. maj. To se čak ni ne zove Dan mladosti, nema zvaničnog imena ili možda ima, ali me mrzi da proveravam. Sad ćemo da smislimo: „Dan autobuskih prevoznika“, „Dan sendvičara“, „Dan ucenjenih“, „Dan bede i smora“, „Dan sedenja na zastavi“, „Dan prodatih javnih ličnosti“, šta god bilo, neće biti na stadionu već ispred Skupštine, simbola nepravde i donošenja nakaznih zakona, koji su uništili građane Srbije. Ovaj skup se čak ni ne zove slet, nego bi mogao možda da se zove skljok.
Komentariše jedan pametnjaković ispod teksta o renou 4: „Selo gori… a ostatak već znate.“ Nije, mučenik, u vremenu apsolutne autocenzure, imao hrabrosti ni da napiše „… baba se češlja“. Zašto? Zašto ga je bilo strah da dovrši komentar? Zašto je uopšte pisao taj komentar?
Teško je ulaziti u mozak komentatora, jer je to često mozak trola, koji napiše nešto upravo da bismo se na to upecali, a onda on uživa u svom ulovu.
Od trećeg maja nemam pojma koliko sam kolumni napisao o srpskim masakrima i srpskim protestima, toliko ih je bilo da sam očigledno morao da počnem da se češljam, odnosno da pišem o nekim drugim stvarima, barem dok se ne desi neka promena, bilo kakva, u bilo čemu, da bih mogao da napišem tekst koji će se razlikovati od prethodnih o „selu koje gori“.
Evo, međutim, na današnji dan obeležavan je Dan mladosti, povodom rođendana Josipa Broza, za koji istoričari nikada nisu bili sigurni da je bio baš tog dana ili malo ranije ili malo kasnije, nije to ni bitno kad si komunistički faraon. Tito je mogao da proglasi svoj rođendan za bilo koji datum i tog dana bio bi slet.
Jel znate šta je slet, deco? Naravno da znate, ove kolumne čita samo stara garda. Dođe vrhovni komandant na stadion JNA i onda pioniri, omladina i vojska pred njim izvode uigrane vežbe i svi se čude kako su to dobro uvežbali, ijao baš je super. Sve se završava predavanjem „štafete mladosti“ drugu Titu.
Slet sam, dodušem gledao tek kada je bio izvođen red Titovim poltergajstom. Jeste bilo malo trulo, jer je rođendan nadživeo slavljenika, kao što ga je i stado nadživelo, dok se nije međusobno poklalo.
Tito sa Aliekspresa je, mudro, pomerio slet sa 25. na 26. maj. To se čak ni ne zove Dan mladosti, nema zvaničnog imena ili možda ima, ali me mrzi da proveravam. Sad ćemo da smislimo: „Dan autobuskih prevoznika“, „Dan sendvičara“, „Dan ucenjenih“, „Dan bede i smora“, „Dan sedenja na zastavi“, „Dan prodatih javnih ličnosti“, šta god bilo, neće biti na stadionu već ispred Skupštine, simbola nepravde i donošenja nakaznih zakona, koji su uništili građane Srbije. Ovaj skup se čak ni ne zove slet, nego bi mogao možda da se zove skljok.
Batinaši i redari će se postarati da okupljeni radni ljudi i građani imaju osmeh na licu i ne uteknu pre vremena u topli san autobuskog sedišta, obogaćen mirisom ugljen dioksida, neugašenog motora. Kunem vam se, da sam u Srbiji i da nisam previše prepoznatljiv, u negativnom smislu, skoknuo bih do skljoka da vidim kakav je vajb.“
Ne xxxxxx vise za sendviče i plaćanje. Ko finansira opoziciju da izlazi na ulice. Sto ne priznate koliko opozicija plaća dnevno. Samo xxxxxx dzabe🖕🖕🖕
Ima snimak na kom se jasno vidi kako bilmez deli sendvicarima po 2000 dinara u autobusu, sendvice im dele na odredistu, napravili standove, dele im vodu i cokoladice AV. Samo da ne pocnu da laju, vec je vidjeno kako zapisavaju zbunje i bandere po Beogradu.
Sta je sendvicaru, istina boli?
Ima ali lazni snimak, pusti me tih tvojih glupih fora…
Nije lazni, kao sto nisu lazni ni siptarski Kurtijevi autobusi koje je Vucic iznajmio da doveze sendvicare sa Kosova.
Sta je sendvicaru, istina boli?
Ti i da si svojim očima lično video koliko je građana izašlo na proteste, ti bi i dalje verovao svom vođi da je sve to namešteno i da je bila „šaka jada“ ljudi! Uživaj u slepilu!
Eeeee nesretniče ispranog mozga
Oće li biti dan sedenja na stiroporu?
SNS i Rio Tinto Mars iz Srbije !
Лагано, на јесен избори па ћемо видети. Нека најбољи победи 😉
Volela bih da predlozite koje taj sledeci najbolji za predsednika pa mi smo iz svih stranaka imali predsednike jedino sad nekog vanzemaljca da izaberete
Ne treba da bude bitno ko je predsednik, premijer ministar, ako SISTEM radi svoj posao. Ko je predsednik ili premijer Danske, Holandije, Blgije, Češke, Slovačke?
Te funkcije su bitne samo u diktaturama, onim kao što su Severna Koreja, Kina, Iran i slične, ili u mekim diktaturama koje imaju fasadu demokratije, pa su tako u Srbiji svi čuli za Erdogana, Orbana i Putina, ali niko ne zna ko je premijer Češke ili Holandije, jer tamo policija, tužilašto i sudstvo rade svoj posao i bez njih, kao i državna administracija.
Zato je najbolje da na nekoliko godina napravimo Vladu eksperata koji će promeniti sistem, ali sistem mora da se promeni u svim državnim službama, javnim preduzećima, svi ovi „botovi“ koji su zaposleni da ne rade ništa moraju da odu sa svojih radnih mesta, u svakoj firmi moraju se organizovati testiranja zaposlenih i potom se oni najbolji postaviti na rukovdeća mesta, jer kad pogledamo unazad, kad god je trebalo nešto promeniti čak i u najmanjem javnom preduzeću, ispostavilo bi se da je nemoguće utvrditi ko je najstručniji od zaposlenih, svi imaju CV kao da su akademici, a kad treba uraditi neki posao, svi smotani kao da nikad u životu nisu ništa radili.