Odliv i traćenje mozgova
U situaciji kada je Srbija suočena sa rastućom migracijom bukvalno svih slojeva stanovništva od nekvalifikovanih do akademski obrazovanih građana teško je proceniti razmere štete koje migracioni proces uzrokuje. Dok se na jednoj strani srpska privreda iz godine u godinu suočava sa permanentnim rastom nedostatka kvalifikovane radne snage na koja bi trebalo da bude nosilac rasta industrijske proizvodnje na drugoj strani brojni stručnjaci ukazuju na pogubne posledice iseljavanja fakultetski obrazovanih mladih ljudi na kojima bi u ne tako dalekoj budućnosti trebalo da počiva celokupno srpsko društvo.
Vremenom je postalo uobičajeno da se govoreći o migraciji mladih, ali ne samo mladih, visoko obrazovanih građana Srbije koristi termin odliv mozgova. Ovaj termin preuzet je iz engleskog jezika, a počeo je da se upotrebljava 1963. godine kada je u izveštaju Kraljevskog društva iz Londona, opisan egzodus britanskih naučnika u Sjedinjene Američke Države. Danas se ovim termin označava migracija visoko obrazovanih iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje, ali i ostanak sudenata iz siromašnih zemalja u razvijenim državama i nakon studija.
Problem odliva mozgova i, uopšteno, odlaska mladih je problem koji je počeo poslednjih godina sve više da se javlja u javnoj debati. Tako na primer, na skupu „Zapadni Balkan u 2030. – vizije, želje i realnosti“ koji je održan u Beogradu u septembru 2018. godine, na kojem su učestvovali brojni lokalni i regionalni privrednici i političari, kao jedan od glavnih problema prepoznat upravo odliv mozgova i odlazak kvalifikovane radne snage, te je ukazana i potreba da se taj proces zaustavi. Istovremeno u istraživanju koje je 2018. godine sprovelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije, kabinet Ministra bez portfelja zaduženog za demografsku i populacionu politiku i Republički zavod za statistiku, a u kome je učestvovalo 11.013 studenata, pokazalo je da četvrtina njih želi da nastavi svoje školovanje u inostranstvu, a od toga dve trećine žele da nastave tamo žive, jer vide bolju perspektivu.
– Razumljivo je da mladi planiraju da obezbede sebi bolje uslove za život i finansijsku sigurnost, a to su najčešće glavni razlozi za odlazak. Neretko se odlučuju i na to da u inostranstvu borave i rade ilegalno. Pojedinačno, svi ti mladi ljudi možda mogu popraviti svoj život napuštanjem zemlje, ali odliv mozgova ostavlja ozbiljne posledice na razvoj društva. Ostajemo bez školovanih ljudi, bez ljudi u čije je obrazovanje uloženo mnogo vremena, novca i energije – objašnjava Filip Jovanović urednik niškog studentskog portala Kapital magazina.
Mada u javnosti preovlađuje stav da su mladim i visokoobrazovanima širom otvorena vrata razvijenih zemalja i zagarantovana egzistencija na bezbrojnim primerima se poakzuje da to i nije baš tako. Naime, veliki broj mladih iz Srbije u razvijenim zemljama ipak radi poslove koji su ispod njihovih kvalifikacija, pa samim tim izostaje stručno njihovo usavršavanje na poslovima za koje su se školovali. Ova pojava označava se frazom traćenje mozgova i nesumnjivo predstavlja veliki gubitak za društvo. Najveći broj mladih odlazi još tokom studiranja, jer je to jedan od sigurnih uslova za dobijanje vize. Uz pomoć agencija koje se bave radnim programima i putovanjima za studente i mlade, oni bivaju angažovani na najrazličitijim poslovima od konobarisanja u barovima i restoranima, na plažama i bazenima zapadne i istočne obale SAD, do čišćenja ribe i morskih plodova na Aljasci. Oni koji odluče da ostanu duže od dozvoljenog perioda, retko se vrate nazad, što nosi rizik od deportacije i zabrane ulaska u SAD.
Pa ipak odliv mozgova, što se opet potvrdilo u praksi nekih drugih zemalja ne mora da ima isključivo negativne posledice. Naime pokazalo se da odliv mozgova može da se preobrati u priliv u slučajevima kada se profesionalno dokazani stručnjaci vraćaju u zemlju.
Nažalost ako je suditi na osnovu preovlađujućeg stava mladih koje je obuhvatilo istraživanje koje su sproveli Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije, kabinet Ministra bez portfelja zaduženog za demografsku i populacionu politiku i Republički zavod za statistiku iz godine u godinu sve je više je onih koji iz Srbije na rad u inostranstvo odlaze sa namerom da se u nju nikad ne vrate.
Članak je objavljen u sklopu projekta „Karta u jednom pravcu“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja po osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
_____________________________________________________________________