Opšte stanje nezaposlenosti osoba sa invaliditetom u Čačku

Čini nam se da će svakom čitaocu biti više nego jasno zašto je baš citiranjem ovih članova najvišeg pravnog akta naše zemlje, počeo tekst na ovu temu. Učinili smo to upravo iz razloga što veliki broj naših gradjana ne može da se pohvali time da im je u zemlji u kojoj žive zajemčeno pravo na rad, osim na papiru. Čest je, nažalost, slučaj da u jednoj porodici niko od radno sposobnih članova ne radi. Svi žive od socijalne pomoći ili pak od jako niskih penzija svojih najstarijih članova. Zapitaćemo se onda s punim pravom, da li se oni mogu osećati dostojanstveno, ako im zbog ne plaćenih računa isključe vodu i struju (za slučaj da uopšte imaju krov nad glavom), ako ne znaju kad su poslednji put imali tri obroka dnevno, meso nazivaju luksuzom, a slatkiše ili igračke za decu samo snom?

Autor ovog teksta se ne usudjuje ni da zamisli kako se u svim ovim situacijama osećaju osobe sa invaliditetom, bez obzira koje vrste je njihova invalidnost i koji stepen teškoća i ograničenja iz nje proizilazi. Uz to nam je vrlo dobro poznato da ljudi bez invaliditeta neretko kažu: „Šta oni hoće… traže posao, a ni za nas „zdrave“ ga nema“ – dostojanstveno…nema šta!!

Pitamo se zato jesu li osobe sa invaliditetom krive što osobe bez invaliditeta u velikom procentu nemaju posao i zašto osobe sa invaliditetom zbog te činjenice imaju manje prava na zaposlenje?

Od nadležnih u NSZ – Filijala u Čačku dobili smo relevantne podatke vezane za problem nezaposlenosti OSI.

1. Kolika je nezaposlenost OSI u odnosu na ostale kategorije nezaposlenih lica, prema evidenciji NSZ Filijale u Čačku, gledano procentualno ili po nekoj drugoj uporednoj kategoriji koju primenjuje NSZ. Konkretno, kolika je nezaposlenost OSI – procentualno broj evidentiranih nezaposlenih prema ukupnom broju OSI u gradu, a koliki je taj procenat za sve ostale nezaposlene na evidenciji u odnosu na ukupan broj radno sposobnog stanovništva u Čačku?

Prema podacima NSZ Filijale Čačak, u Čačku je, na dan 30.09.2016. godine, bilo prijavljeno 9.789 lica (5.555 žena). Od navedenog broja 253 lica (114 žena) su osobe sa invaliditetom. Podaci kojima raspolažemo odnose se na broj nezaposlenih lica koji su prijavljeni na evidenciju NSZ Filijale Čačak.

2. Koliko je lica radno angažovano kroz javne radove u 2015. i 2016. godini?

U Čačku, u 2015. godini, kroz projekte javnih radova, angažovano je 130 lica, dok je u 2016. godini angažovano 126 lica. Sva lica su angažovana ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.

3. Koliko je OSI radno angažovano kroz javne radove u prošloj i ovoj godini?

U Čačku, u 2015. godini, kroz projekte javnih radova, angažovane su 22 osobe sa invaliditetom, dok je u 2016. godini angažovano 30 invalidnih lica.

4. Koliko OSI je zaposleno u prošloj i ovoj godini za stalno, na PP poslovima, kroz subvencije poslodavcima, kroz subvencije za samozapošljavanje …?

U Čačku, u 2015. godini, dva invalidna lica dobila su sredstva za samozapošljavanje, dok je 10 lica iz pomenute kategorije nezaposlenih lica zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavaca koji su dobili subvenciju za otvaranje novih radnih mesta.

U Čačku, u 2016. godini, šest invalidnih lica dobilo je sredstva za samozapošljavanje, dok je devet lica iz pomenute kategorije nezaposlenih lica zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavaca koji su dobili subvenciju za otvaranje novih radnih mesta.

Sva lica uključena u javne radove angažovana su ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.

U 2015. godini 67 lica (27 žene) u kategoriji invalidnih lica, sa evidencije Filijale u Čačku, je zaposleno.

U periodu 01.01-30.09.2016. godine, zaposlena su  64 lica (33 žene) u kategoriji invalidnih lica, sa evidencije Filijale u Čačku.

Iz navedenog možemo zaključiti da se pripadnici ove grupacije najčešće zapošljavaju preko projekta Javni radovi, znamo da je to uvek zapošljavanje na odredjeno vreme. Ranije je to bio period na šest meseci i zaposleni su zaključivali ugovor o radu, sto je davalo mogućnost da ako zaposleno lice u periodu od 18  meseci radi u dva navrata po šest meseci, može odredjeni vremenski period primati novčanu naknadu preko NSZ. Sada angažovana lica preko Javnih radova zaključuju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a period radnog angažovanja je četiri meseca. Naravno da mislimo da je ovakav vid zapošljavanja dobar i da lokalna vlast i dalje doprinosi rešavanju i ovog problema OSI, ali moramo primetiti da su neki parametri (koje smo i naveli) lošiji nego u ranijim projektima. Novca u budžetu grada nema, dobija se manje novca nego pre, kaže gradska vlast, a mi se i dalje pitamo, do kada će to biti opravdanje?

Na ovu našu temu obavli smo i kratki razgovor sa našim sugradjaninom Milovanom Rakićem (ime je pseudonim po želji sagovornika kao i ostali podaci vezani za invaliditet – sve poznato redakciji). Gospodin je od završetka srednje škole osoba sa invaliditetom i završio je zanat, kojim sada ne može da se bavi. Ima ukupno 10 godina radnog staža, uglavno radeći na lakšim fizičkim poslovima, od toga dve godine staža angažovanjem preko Javnih radova. Navodi da je projekat dobar, ali da bi trebalo da traje duže i da primanja budu veća. Ima devojku i želeo bi da zasnuje porodicu, ali bez stalnog izvora prihoda to nije moguće. Posao trži, kako preko raznih oglasa, tako i ličnim odlaskom kod poslodavca, ali kaže da čim čuju za njegov zdravstveni problem, od posla nema ništa.

Nezaposlenost OSI i u Čačku i dalje postoji i visoka je, trajnijeg rešenja i dalje nema, a ni nekih konkretnih naznaka da će ga biti. Mlade generacije, medju kojima naravno ima i osoba sa invaliditetom stasavaju.

Branimir Radovanović

Tekst realizovan u sklopu projekta “Moje pravo na rad” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata iz  oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.