Otvorena kancelarija za mirno rešavanje sporova

U prostorijama Advokatske komora Čačak danas je otvoren Centar za medijaciju, prvi ove vrste u Srbiji. Cilj ovog ovog centra je približavanje medijacije kao efikasnog i ekonomičnog vansudskog načina rešavanja sporova građanima i pravnim subjektima.

Preko liste linceniranih medijatora, AK Čačak će pružati usluge medijacije u različitim vrstama sporova, u skladu sa odredbama Zakona o posredovanju u rešavanju sporova. Centar će takođe pružati informacije o prednostima medijacije, pomoć pri izboru medijatora i predmeta pogodnih za medijaciju, što će građanima i privredi omogućiti lakši pristup efikasnim vansudskim načinima rešavanja sporova. 

-Centar za medijaciju u AK Čačak formiran je u okviru projekta „Podrška primeni medijacije u pravosuđu”, koji Partneri za demokratske promene Srbija sprovode uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji, uz aktivno učešće Advokatske komore Srbije i Pravosudne akademije i podršku Vrhovnog kasacionog suda i Ministarstva pravde. Cilj ovog projekta koji pomaže podizanje kapaciteta u Drugom osnovnom i Privrednom sudu u Beogradu, i Osnovnom i Višem sudu u Čačku, kao i AK Čačak, radi povećanja efikasnosti pravosuđa kroz rešavanje postojećih i smanjenje priliva novih predmeta putem medijacije, pre i u toku sudskog postupka. Obučili smo 15 medijatora koji su sertifikovani od Ministarstva pravde i oni će raditi u prostorijama Advokataske komore Čačak, prvih godinu dana potpuno besplatno, objašnjava predsednica Advokatske komore Čačak Jasmina Milutinović.

Medijacija je vansudski način rešavanja sporova, gde treće nezavisno i neutralno lice, posrednik – medijator, pomaže stranama u sukobu da dođu do uzajamno prihvatljivog rešenja. Medijacija je regulisana Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova i može se primenjivati u svim vrstama sporova, pre i u toku sudskog postupka, kao i u postupku po žalbi. U slučaju rešenja spora putem medijacije, stranke mogu biti oslobođene plaćanja sudskih taksi, a sam sporazum može imati snagu izvršne isprave.

-Medijacija je pogodna za porodične, radne ili privredne sporove, ali nije svaki predmet pogodan za medijaciju. Postoje pravila po kojima se procenjuje da li je neki predmet pogodan za medijaciju koja mora biti potpuno dobrovoljna. Strane moraju da se saglase da žele medijaciju i da se saglase oko izbora medijatora. Advokati su tu prisutni i oni zastupaju stranke u procesu medijacije. Nadam se da će medijacija zaživeti jer se u tom slučaju ne ulazi u sudske procese koji mogu trajati veoma dugo. Otpor postoji i u advokaturi jer pojedini advokati smatraju da su oni tu da stranke zastupaju pred sudom. Mi smo na stanovištu kao Komora da je najbolja zadovoljna stranka, kaže  predsednica  Advokatske komore Čačak Jasmina Milutinović.

Predsednik Višeg suda Miloš Pavlović kaže da će najveću korist od uvođenja medijacije imati građani, odnosno svi oni koji učestvuju u raznim sudskim procesima jer će imati mogućnost da do pravde stignu brže i jeftinije. On je posebno izrazio očekivanje da će medijacija zaživeti u sporovima diskriminacije gde je samo tokom prošle godine podneto 500 tužbi, a ove godine, samo u prava tri meseca čak 540.

– To će pre svega višestruko značiti strankama jer će brže i efikasnije ostvarivati svoje pravo, a sam postupak biće mnogo jeftiniji. Za sudove to će biti veiko rasterećenje jer imamo veliki broj predmeta. Mi smo parnična nacija. Ljudi se sude za sve i svašta. Samo za predmete diskriminacije u prošloj godini smo imali preko 500 sporova. U ovoj godini, samo za prva tri meseca imamo preko 540 predmeta sa najavljenih još mogućih 1.000 sporova.  A gde su drugi predmeti, drugostepeni predmeti. Sve to će, ako zaživi ova kancelarija i ako edukatori budu imali taj autoritet, ličnu harizmu i znanje da strankama predstave da je to u njihovom inetersu i uspeju da vode postupak do mirnog rešenja spora, značiti za sve. I za sudove, smatra Pavlović.

U našem narodu medijacija nema duboke korene i nema tradiciju. Najviše se koristi u Japanu i Kini, a počela je u zemljama anglosaksonskog prava.  Po broju predmeta najviše je bila zastupljena u SAD. Počela je 1913. godine kada su radnici ulazili u sporove sa poslodavcima. Razvijala se ceo XX vek da bi krajem tog perioda poprimila široku razmeru i najveću primenu u uređenju porodičnih, obligacionih i korporacijskih odnosa.