Prethodni članak
Otvoreno pismo Patrijarhu Irineju
Ево, осми пут, умољавам црквене власти да ми доставе Пресуду Великог црквеног суда будући да ме, према ономе што објавише средства информисања, осиљени безаконици који су умислили да су они „црква“, избацише из Цркве мојих ђедова пре седам година, а да ми још не уручише Пресуду, што, по слову црквенијех прописа, бејаху дужни.
Милоје Стевановић: Отворено писмо патријарху Иринеју Гавриловићу – Христос воскресе – ваистину воскресе!
Зашто устврдих да су моје судије осиљени безаконици? Будући да нас само истина може избавити (Јн 8. 32) – истина је ово:
– Супротно чл. 25 Устава СПЦ, ненадлежни епископ, је пре више од седам година (јануара 2011) наложио ненадлежном тужиоцу да пред ненадлежним црквеним судом подигне оптужницу против моје маленкости, зато што сам под свој кров примио обескућене рашко-призренске монахе (извршавајући тиме Јеванђеље по Матеју 25. 31–46) и зато што сам се молио Богу са владиком Артемијем (уместо као моји прогонитељи са јеретицима), па ће ме ненадлежне судије тога суда „ревносно“ казнити најстрожјом казном која постоји под сводом небеским.
– Неки од тих „ревносних“ судија су унапређени због своје оданости безакоњу као, на пример, мој судија – поп Милан Јордовић који је из приличке парохије (после те пресуде) награђен парохијом на Савинцу у Пожеги. Ко зна где би му био крај у напредовању да га полиција (независно од безакоња које је чинио у гажењу богослужбеног поретка) није ухватила и у гажењу овоземаљских закона, тј. у шверцу дрогом, а узгредно се откри и његова прељуба са неким женама, као и содомија са вероучитељем. Али, свеједно он ће, кад се стиша бура вероватно напредовати и бити помилован, ако ни због чег другог оно барем због склоности содомији, коју чак и црквени „велокодостојници“ промовишу. Али око ових мојих ненадлежних судија не треба арчити речи, јер такви ће свагда, уместо Божје, испуњавати вољу оних од којих им зависи богатија парохија, а због шачице сребреника трговаће и вером, и дрогом и душом.
– Већу пажњу, међутим, заслужује крупније зло – надлежне судије Великог цквеног суда (ВЦС), који својим безакоњем поткопавају темеље светосавске Цркве:
- Тадашњи председник ВЦС бијаше папољубац и носилац папиног прстена Амфилохије Радовић, братоубица, други Каин, који о себи сними филм у коме се представи као „косовски јунак“ не помињући Авеља (владику Артемија који бејаше напунио опустеле косовско–метохијске манастире монаштвом о чему сведчанство остави патријарх Павле). Ту бројну духовну децу владике Артемија папољубиви Амфилохије распуди из Косовских светиња. Потом, неке од тих светиња, како тврде познаваоци наших и светских прилика, дођоше у руке „агентима ЦИА“ (Central Intelligence Agency – CIA) који их претворише у „CIA станице“, е да би их тотално уништили у складу са тајним споразумом који потписаше папа, САД и Немачка. Тај папољуб, Амфилохије, из Српске цркве у Црној Гори одавно избаци оно „српска“, а рад бијаше да здомча трон патријарха српског, мислећи, ваљда, да би он брже и боље од свих гурнуо „децу Св. Саве да се утопе у баруштинама пуним муља и жабокречине духовне које се зову милозвучним именом екуменизам“ – како рече (па порече!) портпарол СПЦ (који има моћ, чак, и да демантује и преправља ставове Патријарха). Овом бестидном папољубу – Амфилохију Радовићу није доста то што се Патријарх мољаше Богу да им (тамо њима) папа дође у Србију, па чак ни то што се јавно самопрогласи екуменистом, чиме се – авај! – по учењу светих отаца уврсти у јеретике, будући да је екуменизам = јерес = свејерес.
- Други судија ВЦС Иринеј Каранушић–Буловић (иначе креатор и налогодавац ове „судске“ фарсе којом је хтео да поплаши Србе који у владици Артемију виде верно богољубиво чедо св. Јустина, због чега је он давно намерачио да му „сломи кичму“) се није само одрекао свога духовног оца и свог презимена – он се одрекао и своје вере. О томе постоји море доказа, али довољно је навести само неколико из којих се види да је он, правилима Светих Отаца, одавно одлучен од Цркве, јер је од православља отпао, зато што је: осведочени папољубац; папин вереник и носилац папиног прстена и напрсног „крижа“; намигивач на све вере (не само на три); дволичњак каког свет не виде, палиоц свећа у јеврејској синагоги и нажалост још формални епископ и владар из сенке ојађеном нам СПЦ-ом, а са новим Уставом припрема терен да се, не дај Боже, и митрополитом прогласи.
- Проф др Радомир Поповић и
- Проф др Драгомир Сандо – учене судије, којима у моменту суђења недостајаху две ситнице: храброст и образ. Кад се образа сетише и шћадијаху га опрати, стиже их суд: мерише им мером којом они мојој маленкости мерише – бејаху смењени што су, тобож, похарали црквено сребро и злато.
- Пети делилац ми „правде“ бејаше Фотије Сладојевић, који би произведен у двоженца“, – чимесе, по ко зна који пут, канони „окачише мачку о реп“). Наиме, он остави далматинску и венча се са зворничко–тузланском невестом. Ваљда му је то награда за оно што може „дично“ да парафразира „најближег“ брата му Стипета Месића (пошто Патријарх српски тврди „Ми Срби немамо ближе од Хрвата.“) те да се понизи, попут колеге му Григорија, и папи рапортира: „Свети оче, посао сам обавио: Српске православне епархије далматинске више нема, сем на `артији, све сам их (сем неколицину) уписао у `царску` веру код Јова Кљака обећавши им да ће из те поганије изићи кад на врби роди грожђе, или сам, пак, мудро посматрао како моја `најближа` католичка браћа оне непокатоличене православце прогоне или убијају по плану 1/3+1/3+1/3=0.“
Будући да је важније Богу угодити него људима, и да за спасеније наше није важно шта су, или шта ће људи рећи, молим Патријарха да моје судије умоли (пошто знадем да им не може наредити, јер су огрезли у непослушност сваком поретку) да ми доставе Пресуду, едаби потомцима оставио и то сведочанство. Њима је знано да су ме комунисти пре 35 година прогласили за „непријатеља државе и партије“, и да су, ондашњи моји прогонитељи, и државу и партију, потом, уништили. Нека знаду и то да су ме екуменисти прогнали из Цркве, коју су наумили уништити. Нек се зна и туви да су и једни и други били вукови у јагњећој кожи, истог духа, само им барјаци бејаху различити: први гурнуше народ у пропаст под барјаком: „Пролетери свих земаља, уједините се!“ а ови други пропадају под барјаком: „Јеретици свих земаља, уједините се!“
Најмоћнијем човеку у држави, у време оно, рекох да лаже (тврдећи да не зна шта се на Косову догађа, јер није информисан) да би се након 30 година сазнало да он, Стане Доланц, чињаше много више од лажи – као агент наших непријатеља и да је, уместо да служи народу, служио нашим џелатима.
Надам се да овом ојађеном народу српском неће требати тридесет година да схвати да светосавском Црквом управљају цркворушитељи, вероломци и јеретици и да ти отпадници народ не воде него га заводе, додворавајући се папи који се уподобио сатани – како каза и доказа свети Јустин у горе поменутој књизи (стр. 117), на чије читање би Атанасије Јевтић био рад да нам стави забрану.
Видим да, спремајући нови Устав, предлагачи показују своју решеност да достовере урушавање Цркве коју нам је утемељио и на чување предао Свети Сава, чиме ће се убарабарити са онима које опева и прокле владика Раде: „Великаши, проклете им душе, на комате раздробише царство (читај: Цркву – оп. М. С), српске силе грдно сатријеше; великаши траг им се ут’ро, распре сјеме посијаше грко, те с њим племе српско отроваше; великаши грдне кукаквице, постадоше рода издајице.“
Рад бих био да моји потомци знаду да не шћадијах ни за ондашњим, ни за овдашњим осиљеницима који ме прогоњаху, уздајући се да свако од мојијег прогонитеља само снује, а да Господ одлучује.
Будући да у окружењу Патријарха имаде подоста морално посрнулих и јеретичком отпадијом искаљаних људи који осрамотише нашу свету Цркву, питам се да ли он намерава макар покушати да са мајке нам Цркве скине колко било те срамоте или ће ћутати до последњег воздиханија из страха да га (моје судије) не утамниче у тој патријаршијској згради која је претворена у тврђаву богоиздаје, а да народ обавесте да је Патријарх у немоћи, како им је то бастало кад су хтели да отму трон од блаженопочившег патријарха Павла у свом цркворушилачком походу? И још се питам да ли су Патријарха гурнули да узме удео у том срамоћењу, како би му руке биле везане да било шта предузме против „многих у мантијама који данас служе антихристу“ – како устврди један частан калуђер.
Молећи се да Патријарху Бог подари моћи да Га ћутањем не изда до краја, желим му спасење, без обзира што неће ни овога пута услишити моје мољење.
У Београду, о Васкрсу 2018 . године Господње, Милоје Стевановић
___________________________________________________________
optuzujes amfilohija da je papoljubac a papoljubac je patrijah..prso si gresni miloje prsoo
Željko, bavi se ti malo policijom i političarima, pusti popove. Nije to tema za tebe majstore.
oladi malo čoveče…..gori si nego Bato Jugovic i njegovi…..sve znaš, u sve se razumeš…..šta si po profesiji, koje si škole završio, gde i šta radiš….osim što držiš predavanja….
Izopsten iz crkve.Daleko bilo.
Видим пријатељу по твом коментару да ниси упознат са случајем Грешног Милоја. Зато ти је и коментар такав, из незнања. Међутим, нисам ја позван да браним Милоја, сасвим добро се он брани сам, од ових што га осудише без да га саслушају и без да му пресуду уруче. Ја опет мислим, важнији је суд онога горе, него ових на земљи, а у памети ми је и како је прошла партија која је изопштила Милоја из свог чланства.
Испо Милоје из круга, нећe са Ирином и папином да цима.
Imali ovde neko krsten?
Prekinite više da pridajete pažnju ovom raskolniku. Otašević na GZS samo što ga ne okuje u ram. Ima „Grešni“ dovoljno para da svi pišete o njemu. Istina je da se kao komunista bavio razbijanjem Crkve, a sada samo nastavlja davno mu povereni posao.
Rakolnik je jer se bori protiv bitangi,lopova,perverznjaka u mantijama,sto se bori da se popovi koji su poceli govoriti narodu: mozete svi da se pricestite,nema veze ko je postio,a ko ne-verovatno je zato raskolnik,a?
Grešni komunisto,nisi ti tu mnogo pogrešio,nego da dodam,Miloje se sam izopštio iz crkve davnih godina kada je bio član komunističke partije,što on sigurno ne može poreći.Toga dana kada se učlčanio u kpj,po svojoj se volji odrekao crkve i vere.Tada su njegopvi komunisti pevali,NOSIM KAPU SA TRI ROGA I RATUJEM PROTIV BOGA.Tako da je prvo on sam sebe izopštio iz crkve.Onaj koji ima nameru da se pokaje i vrati veri,stoji skrušen u zadnjem redu i stvarno se kaje u molitvama i tihovanju.Onaj koji to ne radi,on to pretvara u neki svoj interes.Prvo što je uradio,ušao je u crkveni raskol,tako što je stao na jednu od strana u crkvi,što ni u kom slučaju ne bi trebao raditi ni jedan vernik.Da ne navodim njegove akcije kada je bio komunistički omladinac,ima nas koji mnogo znamo o njemu.
Koliko znam, on nikada nije porekao to. Naprotiv, cela njegova knjiga zvanicnim dokumentima i svedoci o tome. Da ste malo bolje upoznati, sigurno biste znali da je i iz komunizma izasao na vreme.
Preporučio bih Miloju da se bavi nešim drugim, a ove neka ostavi da rade kako hoće i kako im narod dozvoli, a na kraju će se svakom suditi za svoja dela.
Međutim, istakao bih jednu interesnatnu činjenicu, a to je da mnogi manastiri plaćaju na mesečnom ili godišnjem nivou „porez“, da li direktno Crkvi ili vladikama, nije bitno, ali Crkva poprilično novca ubira od pojedinih manastira, i praktično uzima više nego što vraća.
Tako se u jednoj vesti moglo pročitati da manastir „Žiča“ godišnje plaća vladiki Žičkom 30000 evra, i da se jednom vladika jako naljutio kad su ga jednog meseca obavestili da nisu skupili novca za predviđenu mesečnu ratu (valjda oko 2500 evra), pa su mislili da ga umole da to plate kasnije.
A kad treba uložiti u obnovu manastira, onda se traže prilozi od naroda i pomoć države (opet narodni novac)!
Zato odavno ne stavljam novac na ikone, jer se nikad ne zna gde taj novac ide i ko ga uzima. Samo kupujem ono što se u manastirima prodaje, a stavljanje novca na ikone bi trebalo zabraniti, jer ispada da će svetac sa ikone da vam više pomogne ako stavite više novca!
Grešni ili pogrešni Miloje?
Rece pogresni CK komunjara Stevanovic Miloje sto pistoljem preti komsijama, ugnjetava ih smradovima iz njegove kuhinje i svaki dan puni 5 kontejnera sa koskama i fekalijama…
Mora da ste komsija, pa tako pricate.
Šta treba da uradim da me izopšte iz crkve i izbrišu sa spiska krštenih?
Da se molite Bogu zajedno sa jos 1000 ljudi, i da primite izbeglice pod svoj krov.
Ništa bogohuljenje?
Зар си, заиста, крштен?
Pogrešni Miloje,rade ti radnici na sve verske praznike, ni na Veliki petak nemaju slobodan dan a ti glumiš većeg vernika od svih nas???
xxxxx se i ti i xxxxx xxxxxxxx!!!
xxxxxx ti xxxx za svaki dinar SRBINE PRAVOSLAVNI!!!
Imaju li tvoji radnici pravo na nedelju?
Na službu?
Na slobodan dan???
Evo ja da kazem radnika ima vazda, ne verujem da bi ih bilo toliko da im je lose
Столе,
Да ниси лицемеран и зао могао би погледати у Јеванђеље (Лк 13. 10–17 и 14. 3–5; Мт 12. 11 и сл);
Да си коректан не би пљувао човека без права на одбрану, па си могао прочитати његове разлоге зашто ради празницима Овде: http://www.kmn.rs/pdf/tajna-dedine-fioke.pdf (Ур) проф др Љубомир Протић, Тајна дедине фиоке, Ниш, 2015. стр. 55-56 , па се не би гротио и срамотио.
Да си мудар пито би се зашто толики народ ради у Милојевиј фирми, зашто су многи код њега дочекали пензју, зашто многи раде у његовој фирми преко 15-20 година.
Уместо тога определио си се за простаклук произвољног етикетирања и пљувања попут Атанасија Јевтића коме народ испред имена додаде префикс“поганоусти“ „С“.
Нека Ти Бог подари мудрости. И човештва.
Уз оригиналан текст Милојевог писма дато је 5 прилога и 33 фусноте које аргументима говоре, тако да они који „уче“ Милоја могу да сазнају истину уколико им је она преча од од пљувања. Пљувачи ће једног дана схватити да ће се пљувачина вратити на њихово лице.
Јер ИСТИНА СЕ НЕ МОЖЕ САХРАНИТИ, А АКО ТО НЕКО И ПОКУША – ИСТИНА ЋЕ ВАСКРСНУТИ.
ОРИГИНАЛ ПИСМА ВИДИ ОВДЕ:
http://srbinaokup.info/?p=91813
Истина је ово:
1. Милоје је пре 35 година устао против комунистичког зла;
2. Исти човек је пре 10 година устао против екуменистичког зла.
Ево доказа:
http://www.kmn.rs/pdf/tajna-dedine-fioke.pdf
Онима којима није дато да то сада виде, видеће кад се испуни време. Или ће бити слепи код очију и ићи за слепцима до јаме(„Кад слепац слепца води, оба у јаму падају“, вели Спаситељ) драги Столе, Аспирине и онима који су у једноумљу с вами (а да је среће БИО БИ С ВАМИ БОГ).
Sve što je napisao gola je istina,sem možda preterivanja za sodomiju, odnosno unapređivanje zbog istog, što je u kontekstu ove kompletne problematike efemerno i marginalno. Međutim, kompletan način i ton obraćanja, odudara od hrišćanskog, smirenog glasa na pravdi Boga proganjanog vernika od zabludelih, ostrašćenih ,jeresma opsednutih i zavedenih vlasti. Pismo nije doprinos da se nepravda ispravi, već da razdor bude još dublja ,nepremostiva provalija. Način jednog ovdašnjeg sveštenika, koji na liturgiji pominje umirovljenog episkopa Atanasija ( moleći se za njegovo zdravlje), prava je pouka i primer vernicima, hrišćanskog puta ispravljanja nepravde.
Поштовани Милане,
Видно је да сте коректан човек. Предлажемо да поређамо чињенице:
1.„ Хомосексуализам или `мужелоштво` (старословенска ријеч), библијски назван `содомија`, `содомијски гријех`, за Цркву представља одвајкада, па и данас, један од смртних и смртоносних човјекових грјехова. По Мојсијевој књизи Постања (Пост. 19, 1-29), тај гријех је био повод да Бог затре сумпором и огњем градове Содом и Гомору.
2.Патријарх и еп. Порфирије су хомосексуалку (која не крије да је у содомском греху) промовишу за премијера – због чега би сав народ могло стићи проклетство (в. НОМОЛОГИЈУ Вл. Николаја).
Милоје у ПРИЛОГУ 1 свог писма нуди доказе за то.
ВИДИ: http://srbinaokup.info/?p=91813
Не разумемо у чему је његово претеривање кад се из истог прилога види да је и сам Патријарх, док је био нормалан, рекао: „ову пошаст назвао би не парадом поноса већ парадом срама којим се блати људско достојанство и гази светиња живота.“
Друго је питање да ли треба лицемерити или говорити истину (попу-поп, а бобу-боб). Очигледно, Милоје се определио: он у писму пише (пасус 2): „Будући да нас само истина може избавити (Јн 8. 32) – истина је ово“…(и наводи чињенице које подупире са 33 фусноте-доказа и још 5 прилога.
Свако добро од Господа
Реплика Столету,
Да ниси лицемеран и зао могао би погледати у Јеванђеље (Лк 13. 10–17 и 14. 3–5; Мт 12. 11 и сл);
Да си коректан не би пљувао човека без права на одбрану, па си могао прочитати његове разлоге зашто ради празницима Овде: http://www.kmn.rs/pdf/tajna-dedine-fioke.pdf (Ур) проф др Љубомир Протић, Тајна дедине фиоке, Ниш, 2015. стр. 55-56 , па се не би гротио и срамотио;
Да си мудар, као што ниси, пито би се зашто толики народ ради код Милоја, зашто су многи код њега дочекали пензју, зашто многи раде у његовој фирми преко 15-20 година.
Уместо тога определио си се за простаклук произвољног етикетирања и пљувања попут Атанасија Јевтића коме народ испред имена додаде префикс“поганоусти“ „С“.
Нека Ти Бог подари мудрости. И човечности.