Ovo su najgori putevi u Srbiji (MAPA)

Noga na kočnici uz zabrinut izraz na licu vozača sa pitanjem da li će točkovi na kolima izdražati, a ja preživeti – tako izgleda vožnja na brojnim srpskim drumovima prošaranim rupama, procepima i šljunkom i blatom umesto asfalta. A nije ih malo. Prema zvaničnim podacima u takvom stanju je najmanje 6.000 kilometara puteva u Srbiji.

Odrediti koji su to najlošiji putevi kod nas za ekipu “24 sata” ispao je veoma težak zadatak. Ne zato što niko ne zna koje su to deonice, već zato što ih toliko ima da ih je teško pobrojati. Pravi problem je tek nastao kada smo tražili spisak deset najgorih. Ispostavilo se da bi za takav zahtev morali da napravimo najmanje deset lista najgorih.

– Ima ih toliko mnogo da ih je stvarno teško odrediti i nabrojati. To su brojni pitevi po Šumadiji, rudničkom i podkopaoničkom kraju, zatim okolina Čačka, Kosjerića, Đerdapska magistrala. Putevi uz Moravu su jako loši, maltene nisu upotrebljivi i možete komotno da ih zatvorite … U sve te puteve država je svojevremeno uložila veliki novac. U međuvremenu, a pričamo o više decenija, oni nisu održavani i danas su u očajnom stanju a niko nema novca da ih popravi – kaže građevinski stručnjak Goran Rodić.

Javno preduzeće “Putevi Srbije” održava putnu mrežu od ukupno 16.710 kilometara. Na naše pitanje koje su to deonice koje su u najlošijem stanju, u ovom preduzeću su nam objasnili da su to oni putevi koji su do pre dve godine bili u nadležnosti lokalnih samouprava. Reč je o 6.000 kilometara saobraćajnica u koje za to vreme niko nije ulagao. To što su te saobraćajnice vraćene u nadležnost “Puteva” ništa nije promenilo.

– Mi godinama nemamo dovoljno sredstava za održavanje puteva, tako da se novac raspoređuje po prioritetima. Prioritet svakako imaju auto-putevi i državni putevi IB reda, pre svega zbog tranzitnog saobraćaja i velikog prosečnog godišnjeg saobraćaja – objašnjavaju u “Putevima Srbije”.

Plan rekonstrukcije ipak postoji i u njemu je 1.100 kilometara puteva odnosno 54 deonica koje treba hitno popraviti. Za to je obezbeđeno 360 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke, Svetske banke i EBRD.

AUTOR: B. ANĐELIĆ, 24