Pendrekom na knjigu: Ariljci ponosni na Doroteja, ljuti na policijski sindikat (VIDEO)

Dobrilo Nenadić dvostruko je zadužio Arilje, ali i celu Srbiju. Osim što je bio književnik po čemu ga veći deo javnosti zna, on je bio uspešan agronom koji je doprineo razvoju malinarstva koje je preporodilo ovaj deo Srbije, ali nas i pozicioniralo kao najvećeg proizvođača maline na svetu. S toga i ne čudi burna reakcija Ariljaca na postupke Sindikata zaposlenih policije koji osporava književni rad Nenadića, pre svega par rečenica izvučenih iz konteksta u delu Dorotej, smatrajući ih neprikladnim.

A samo delo Dorotej nastajalo je delom na ovom stolu, pod lipom, na očevini u selu Vigošte iznad Arilja. Dobrilova supruga kaže da nije iznenađena postupcima sindikata policije jer su danas došla zla vremena kada se negiraju sve vrednosti ovog društva. Ipak, smatra da je vreme najbolje majstorsko rešeto.

„Njegov osnovni smisao pisanja i motiv bilo je traganje za istinom. Jako je voleo svoj narod, svoj jezik, posebno svoje mesto iz koga nikada nije želeo da ode iako je imao nekoliko prilika. Bio je najbolji student u svojoj generaciji, dva puta je dolazio njegov profesor fakulteta sa željom da se vrati na fakultet, ali on je rekao da ga je mala zadruga iz Arilja školovala. Pošto je bio siroče, dete  palog borca, zadruga je odvajala novac da ga školuju i da želi da vrati svom mestu.  Nadam se da je vratio i to mnogo mnogo više nego što su oni uložili u njega. Želeo je da se napravi jednom konačno zdravo i normalno društvo. Očekujemo da će Dorotej malo pomoći da zaista to i budemo“, kaže Dobrilova supruga Petkana Nenadić.

Ali nije prvi put da se ovaj čuveni Ariljac osporava. Slično je bilo i 1970.godine kada je kao mladi agronom pokrenuo list Horizonti. Kritike su stizale iz iste kuhinje.

„Valjda to emotivno i navijačno raspoloženje uvek ide iz istih izvora. Tada je bio kriv kada je pisao o radnicama trikotaže i pokušava da u članku shvati svu veličinu snage koja menja život jedn edevojke koja dolazi sa sela, iz jedne patrijahalne porodice silazi u grad, dobija svoj posao u fabrici gde je rad tada nešto značio. I tada su mu zamerali zašto se ne vidi norma, zašto se ne vidi broj proizvedenih komada, kako se sada može sagledati privredni uspon mlade socijalističke države i evo sada smo opet tu. Na istom mestu“, kaže Sanja Sofijanić, Direktorka Narodne biblioteke ,,Dobrilo Nenadić“.

Do 15.avgusta trebalo bi da se pojavi i poslednje delo koje napisao Dobrilo Nenadić, njegov 19. roman koji govori o životu starice koja nikada nije otišla iz svog sela i sve muke koje su ih snašle nakon II svetskog rata.

„Ljude će postaći da se sete nekih promašaja, društvenih, socijalnih, političkih…Ako smo zreo narod iz tih grešaka treba da izvučemo neke pouke, da ne pravimo iste greške“, kaže Petkana Nenadić.

Ariljci s ponosom čuvaju sećanje na Dobrila Nenadića. Osim murala u centru varoši, otvoren je njegov legat, biblioteka nosi njegovo ime a u planu je da se podigne i spomenik i oformi zadužbina na imanju od nekoliko hektara gde je Dobrilo posadio autohtone vrste voća  koje postoje samo još na ovom mestu.