Peščanik: Džumbus od zakona

Desnica nije znala šta radi levica – pisci izmena Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) kao da nisu znali za postojanje jedni drugih. A oba zakona imaju ogroman uticaj na pravosudni sistem i ljudska prava. Na konferenciji YUCOM-a „Uticaj izmena Krivičnog zakonika na pravosuđe i ljudska prava“ govorili su javna tužiteljka Lidija Komlen Nikolić, advokatica Vanja Macanović i pravnik Vladica Ilić.

Evo šta je tom prilikom rekla javna tužiteljka Lidija Komlen Nikolić:

– Ako imate situaciju u kojoj Radna grupa koja je formirana 12. maja 2021. godine radi tri godine i javnost ni u jednom momentu ne zna u kom pravcu se to radi, iako smo kao organizacije civilnog društa pokušali to da saznamo, mi smo dobili opsežne izmene Krivičnog zakonika. One, kako na kraju se ispostavilo iz obrazloženja, nisu samo proistekle iz pera članova Radne grupe, već iz pera iz kabineta određenih državnih organa. U tom smislu je to zaista sporno.

Rekla bih da je obrazloženje Zakonika o krivičnom postupku profesionalno, puno argumenata. Možda se sa određenim argumentima ne slažem, ali mogu da ih pročitam. To je ono što nedostaje Krivičnom zakoniku. Za određena zakonska objašnjenja, ja ne mogu kao javni tužilac da shvatim šta je uopšte bila intencija zakonodavca.

Ono što je definitivno proisteklo jeste da dve Radne grupe uopšte nisu komunicirale. To se vidi u određenim kontradiktornim odredbama. Zbog toga smatram da je javna rasprava neprimereno kratka i treba da se produži. Daću vam primer. Ima čitav niz krivičnih dela koja su proistekla iz procesa pridruživanja EU, a koja se odnose na promet oružja, i onda su sada rascepkana na pet, šest različitih dela, pa je svaka radnja stavljena posebno; i proizvodnja, i promet, i nošenje, i nesavesno nošenje, za koje svi znamo da je proisteklo iz tragičnog događaja od 3. maja prošle godine. Vi imate situaciju da recimo u Zakoniku o krivičnom postupku u posebnim dokaznim radnjama koje se odnose na prisluškivanje, praćanje, imate da je ostalo definisano staro krivično delo iz člana 348. To znači da uopšte nije postojala koordinacija dve Radne grupe.

Postoji čitav niz kontradiktornosti. Ukoliko imate novu odredbu u Zakoniku o krivičnom postupku koja je pristekla iz razvoja informacionih tehnologija, pa je uvedeno da jedna od dokaznih radnji može da bude i prihvatanje optičnih snimaka različite vrste, a onda imate izmenu u Krivičnom zakoniku gde se kod krivičnog dela neovlašćeno prisluškivanje i snimanje briše deo koji se odnosi – ‘nisu mu namenjeni’. To znači da ako sad recimo ja na ovom skupu počnem da vas snimam, neko može da kaže – ti nisi imala to ovlašćenje. Masi javnih tužilaca i pravnika uopšte nisu jasne pojedine stilske izmene.

Ne tako davne 2011. i 2013. godine stupio je na snagu Zakonik o krivičnom postupku koji se sad primenjuje. Mogu da vam kažem da i dan danas pojedine kolege iz tužilaštava opšte nadležnosti to zovu novi Zakonik o krivičnom postupku. Zašto? Pa zato što nikad u većem delu javnotužilačke organizacije, a mogu da kažem i sudske, nisu prihvaćene odredbe koje su utkane u Zakonik o krivičnom postupku.

Zakonikom o krivičnom postupku uvodite čitav niz odredbi da biste poboljšali položaj okrivljenog, oštećenog; mogućnost na prevođenje, poverljivog savetnika, pravo siromašnog… Međutim, na kraju i jednog i drugog zakona stoji da nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu. Pa kako nisu potrebna dodatna sredstva? I 2013. godine smo rekli da tužilaštvu nije dat budžet da sprovodi tužilačku istragu. Sada se to ponavlja.U Krivičnom zakoniku imate nešto što smo svi mi u struci primetili, a to je izuzetno izražen kazneni populizam. Šta to znači? To znači da ste za brojna krivična dela pooštrili kazne zatvora. Za brojna krivična dela ste čak uveli, za mene kao javnog tužioca nerezonski, izricanje doživotne kazne zatvora. Pooštrili ste uslove za izricanje uslovne osude. Koju poruku ova država pruža građanima? Šta ćemo? Da bacimo ključ kada izreknemo doživotnu kaznu zatvora?

Krivično-pravna struka se i 2019. godine bavila efektima poštravanja kazne zatvora i kakav to uticaj ima na budžet. Kad kažem budžet, a to je najbitnija stvar u celoj priči – vi treba da date tim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija sredstva, oni treba da imaju uslove. O tome se nije razmišljalo.

Jedino što može da smanji kriminalitet, jeste izvesnost kažnjavanja. To znači da će tužilac u saradnji sa policijom u kratkom periodu otkriti izvršioca krivičnog dela, i u kratkom primerenom roku će taj krivični postupak, u skladu sa svim standardima, sprovesti do kraja. I naravno, da dođe do pravosnažne osuđujuće presude. Ali, to ne mora da znači da ćemo populistički povisiti kazne zatvora bez razmatranja kakve to efekte može da ima. Zašto onda nije uvedena doživotna kazna zatvora za trgovinu ljudima? Zašto nisu pooštrene kazne zatvora za krivična dela protiv zaštite životne sredine?

Ovo su izmene koje zahtevaju ozbiljnu analizu. Ne kažem da naredne tri godine treba da vodimo javnu raspravu, ali smatram da je javna rasprava od mesec dana prekratka.

Video i audio snimak cele konferencije možete pogledati na sajtu Peščanik:  https://pescanik.net/dzumbus-od-zakona/

____________________________________________________