Prethodni članak
Pešice od Beograda do Podgorice kako bi odbranili svetinje
Objavljeno 13/02/2020
Četvorica mladica koji su se pešice uputili iz Beograda ka Podgorici zbog odbrane svetinja, stigli su večeras u Čačak.
Dvojica mladića iz Crne Gore, Ognjen Maraš i Miloš Ajković, u utorak su zajedno sa još dvojicom mladića iz Srbije, Aleksandrom Babićem i Miroslavom Antićem, krenuli ispred hrama Svetog Save u Beogradu na hodočastvenu litiju do Podgodice.
“Danas je treći dan kako pešačimo. Na ovaj korak smo se odlučili jer se u Crnoj Gori satire duh Svetog Save. Želeli smo da pokažemo narodu da duh Svetog Save kod nas omladine i starijih još uvek živi, da ga se ne odičemo i da smo spremni da svoju istoriju i duh pravoslavni branimo po svaku cenu”, rekao je agenciji MNA jedan od učesnika hodočastvene litije Ognjen Maraš.
Kaže da je put naporan i da je najteže bilo penjanje uz planinu Rudnik.
Miroslav Antić je zbog povrede danas napravio predah i sutra nastavlja put, a u međuvremenu im se pridružio i peti član Kristijan Kojičić iz Podgorice.
“Priključio sam im se jutros, kada se u meni probudila želja da im budem saputnik na putu Svetog Save, da zajedno podnesemo žrtvu Bogu, da se potrudimo da svojim molitvama i krsnim hodom izmolimo pomoć od Hrista za odbranu naših svetinja u Crnoj Gori”, naglasio je Kojičić.
Put petorice mladića od hrama Svetog Save u Beogradu do hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici trebalo bi da traje 12 dana.
U nedelju 23. februara planiraju da prisustvuju molitvenom hodu i litiji u glavnom gradu Crne Gore.
Momci ne ložite se.
Sve je ovonpredstava braće Mila i Aleka.
Aj svi crnogorci za Crnu Goru.
Vreme je da se u Čačku ponovi moleban i litija u znak podrške očuvanju svetinja u Crnoj Gori. Pa ko smatra da treba da dođe – neka dođe. Ne treba ostavljati sunarodnike na cedilu.
Za zve je potrebna upornost, a ovi što svuda vide teorije zavere, biće da su se malo olenjili.
Ako bi Milo bio vlasnik svetinja, ko bi onda dao ogromne donacije u njihovo obnavljanje i ko bi mnogobrojne zarušene crkve, koje imaju i neponovljivu istorijsku i umetničku vrednost, ponovo stavio u funkciju?
Bravo momci. Kada se vratite u Beograd priupitajte SPC zašto u naselju Stepa Stepanović uzurpira javnu površinu namenjenu za izgradnju dečijeg vrtića. Brže bolje su poboli krstaču sa namerom da zidaju. Zaista mi je teško da osetim bilo kakvu empatiju prema marketinškoj agenciji na državnim jaslama zvanoj SPC.
What goes around, comes around.
Свака част, момци.Нека вас Бог благослови чува на путу
Чуо сам да су и Титу ишли пешке на сахрану.
Људи, да вам ја нешто кажем.
Те 1999. године сам био на превоју који води од мора ка Цетињу и морали смо да се расправимо са „органима реда и мира“ који су запели да контролишу ту саобраћајницу.
Тада је нама на том превоју било јасно шта ће бити са Црном Гором, а било је још јасније кад смо дошли до Цетиња. Од тада па до 2006. године су јуначки милогорци кукали на постојање батаљона војне полиције. Памте они још како су прошли на том превоју, пашчад.
Тада смо знали да ће и да се одвоје од Србије, и да је Црна Гора пуна пашчади разноразне, а да су на Цетињу аветни лацмани и да Цетиње смрди до неба од те нечисти. Тек се у Никшићу могло дисати.
Џаба цепају ципеле. Милогорска пашчад верују у НАТО убице.