Pet godina od velikih poplava. Čelnici Grada: Čačak je danas bezbedniji

Na današnji dan pre pet godina, Čačak su usled obilnih padavina zadesile poplave. Više stotina domaćinstava, javnih i privrednih objekata i hektari poljoprivrednog zemljišta poplavljeno je posle probijanja nasipa na reci Čemernici. Pod vodom su se našli Preljina, Preljinska Baluga, Konjevići, ali i meštani Ljubić keja i Sajmišta. Tada je šteta procenjena na skoro dve milijarde dinara.

Ovčar Banja

Čačak je danas bezbedniji jer se u proteklih pet godina radilo na sanaciji objekata, rečnih korita, podizanju bedema, a sredstva su obezbedili grad, država, brojni donatori poput Vlade Japana, kao i Evropska unija, rekao je pomoćnik gradonačelnika Milan Bojović.

— Danas smo neuporedivo spremniji. U saniranje i izgradnju novih mera zaštite uloženo je na stotine miliona dinara. Krenimo od Ovčar Banje gde je uređeno staro korito Zapadne Morave koje je pravilo velike probleme meštanima. Svi nasipi koji su bili oštećeni su popravljeni tako da bude bolje. U ovoj godini, na tri lokacije će se raditi na ojačanju bedema i već su potpisani nalozi i radovi su u planu. Predviđeni su radovi na ulivu Lupnjače u Zapadnu Moravu, radiće se jedan deo bedema na obalama u MZ Prijevor, a planirali smo nastavak radova u MZ Zablaće gde smo podigli bedem. U ovom selu bilo je poplavljeno preko 700 hektara. Imamo planirane radove kod klanice Stočar gde bi trebalo da se ojača desna obala i da se utvrdi. Podignut je zaštitini zid pored hale Borac. Sanirali smo korito Čemernice. Tada smo u koritu reke imali šumu. Na nedavnom sastanku sa meštanima Konjevića je dogovoreno da se na desnom obalnom nasipu, na prvoj krivini od mosta, nadvisi nasip — navodi Bojović.

Posle višegodišnjih obećanja, prema rečima Bojovića, ove godine trebalo bi konačno da počne revitalizacija kanala od Parmenca do Ljubić Keja, kao i da se izgradi crpna stanica na ulivu Moravca u Zapadnu Moravu.

— Počinje revitalizacija kanala od Parmenca do Ljubić Keja. Očekujemo raspisivanje tendera i izbor izvođača radova. Izgradiće se crpna stanica koja će u slučaju velikog vodostaja Morave moći da vodu iz Moravca prepumpa u Moravu. Dalji nastavak rekonstrukcije kanala od Ljubić Keja do Konjevića je druga faza projekta, i ideja je da on bude zatvorenog tipa. Treća faza od Konjevića do Katrge u dobrom delu zavisiće od projekta izgradnje Moravskog koridora — rekao je Bojović.

Nadležnost nad vodotokovima drugog reda preneta je sa države na lokalnu samoupravu 2011. godine. Međutim, do 2014. godine tim pitanjima se apsolutno niko nije bavio. Posle tih poplava Grad je upravljanje nad njima preneo na JP Gradac. Od tada se godišnje izdavaja najmanje 10 miliona dinara za njihovo uređenje, a deo sredstava za čišćenje obezbeđuje se i putem javnih radova. Posebna pažnja se posvećuje i izgradnji kišne kanalizacije, koja je, posebno u Lugovima, stvarala velike probleme.

— Ima lokaliteta gde nismo uradili trajna rešenja. To je ulica 66. Mogu da kažem da je završena projektno tehnička dokumentacija, dobili smo saglasnost Železnica Srbije i radovi kreću za mesečak dana. Kancelarija za javna ulaganja finansiraće taj projekat sa preko 24 miliona dinara. Dobili smo 58 miliona dinara za uređenje reke Botunje i dela reke Karače, dok će se uređenje Žutaje uraditi u postupku konverzije aerodroma Lađevci u civilno-vojni a projekat će uraditi Srbijavode. Izdvajamo sredstva i za održavanje atmosferske kanalizacije, posebno u gradskom jezgru, gde je zbog lošeg funkcionisanja kišne kanalizacije dolazilo do velikih problema. Prilikom izgradnje i rekonstrukcije gradskih saobraćajnica obavezno se gradi kišna kanalizacija. Tako je bilo prilikom izgradnje ulice Ovčarsko-kablarskih manastira, u ulici Veselina Milikića, u budućoj ulici 10, u Lugovima  — navodi Bojović.

Bojović je rekao i da su se gradovi i opštine u slivu Zapadne Morave udružili i potpisali sporazum o saradnji. Dogovoreno je formiranje zajedničke službe kako bi se zajednički nabavljala oprema koja nije neophodna da se koristi svaki dan u svakom gradu, navodeći primer kamiona iza čišćenje kišne kanalizacije.

Formirana Civilna zaštita

Prilikom poplava 2014. godine Grad Čačak uopšte nije imao jedinice civilne zaštite. Jedini čovek koji se tada bavio tim poslom bio je Bratislav Zečević, koji u to vreme nije ni bio u stalnom radnom odnosu.

Zečević je danas načelnik Štaba za vanredne situacije, a jedinice civilne zaštite  imaju 168 pripadnika.

— Možemo se pohvaliti da smo prvi u Srbiji u pogledu podizanja sistema civilne zaštite. Sistem je urušavan devedesetih godina, a danas, iako država izdvaja mnogo više novca, teško ga je razviti od nule. Nažalost, i dalje je mali odziv građana koji još uvek ne razumeju da je neophodno imati pogotovo mlade ljude u sistemu civilne zaštite. Očekujem da neka nova zakonska rešenja privuku mlade ljude — očekuje Zećević.

Prošle godine formiran je Situacioni centar sa sedištem u Tehnosu i gde bi trebalo da bude centar za obuku jedinica civilne zaštite ali i buduće profesionalne vatrogasne službe.

— Nabavili smo dosta opreme, ali je potrebno još ulaganja, posebno u vozni park, nabavku pumpi, agregata — kaže Zečević.

Iako je bilo najavljivano, još uvek nije ništa urađeno na postavljanju sistema za uzbunjivanje.

— Predviđeno je da kompletan sistem za uzbunjivanje ima 67 sirena na svim delovima teritorije grada, ne samo na gradskom već i na sesokom području To je zahtevna investicija jer se njihova cena kreće od 700.000 do 2,5 miliona dinara. Za sad još nismo ušli u realizaciju, ali očekujem da se naredne godine pozabavimo u narednom periodu — kaže Zečević.

Velike probleme i dalje stvaraju nesavesni sugrađani koji zatrpavaju odvodne kanale ili bacaju otpad u reke, što u slučaju velikih padavina može da dovede do stvaranja čepova i izlivanja rečica. Komunalna policija je počela da kažnjava takve građane, a upućen je apel građanima da sami prijavljuju takve slučajeve.