Петар Јеремић: Пропагандисти победили новинарство

Са појавом лажних вести у Србији повећао се и број прекршаја Кодекса новинара Србије, каже Петар Јеремић, дугогодишњи председник Извршног одбора УНС-а, члан Савета за штампу и један од највећих медијских експерата у земљи, поготово у области етичких стандарда и саморегулације.

Када говоримо о прекршајима Кодекса, Савет за штампу је једини који се тиме бави. Основан је 2010. године као природни наставак увођења етичких стандарда у новинарску професију, јер је први заједнички посао УНС-а и НУНС-а након 5. октобра био доношење заједничког Кодекса новинара Србије. До тада су судови части новинарских удружења имали надлежност над својим члановима који крше кодекс. Кад је усаглашен тај заједнички кодекс који су удружења заједно написала и усвојила, следећи корак био је оснивање Савета за штампу.

– Кад је Савет за штампу почео да ради, имао је један начин рада. Тада је само неко ко се сматрао лично оштећеним могао да поднесе жалбу. Међутим, од 2014. добили смо могућност да ми као чланови Савета покрећемо поступке у неким драстичним случајевима кршења Кодекса, али од 2015. године сваке године радимо дневни мониторинг поштовања Кодекса новинара Србије у дневним штампаним новинама, које се дистрибуирају на целој територији Републике Србије. У првом моменту највише је било кршења претпоставке невиности и права на приватност, међутим, прошле и ове године, тај број се смањује, али је драстично повећан број прекршаја можда и чак у претходне три године који се тиче истинитости извештавања и одговорности новинара. То значи да се нека нагађања, претпоставке, коментари представљају као чињенице, без упоришта у текстовима, и да имамо доста тога што је Кодексом такође забрањено – економски и политички интерес издавача очигледно утичу на уређивачку политику – рекао је Јеремић. 

Савет за штампу се бави мониторингом, који је у периоду од августа до децембра прошле године, у осам дневних новина, пронашао 3615 тексова у којима је био прекршен Кодекс новинара. Јеремић додаје да број прекршаја сваке године расте, а разлог је непостојање санкција и рупе у закону.

– Систематизовали податке за јул, август и септембар, где је у та три месеца било око 2.200 прекшаја Кодекса. Тај број незадрживо расте, таблоиди предњаче по броју прекршаја и ја мислим да су пропагандисти и људи који спинују јавност победили новинарство. За оно што је законом регулисано као прекршај, нажалост, не постоје санкције, тако да је то један огроман пропуст на који смо упозоравали приликом доношења Закона о јавном информисању. Ми зато саветујемо грађанима да, кад год су оштећени, покрећу поступке против новина пред Саветом за штампу и пред судовима. ‘Информер’ на пример има десетине изгубљених судских спорова за поступке који су покренути 2015. и 2016. године, такође, против листа ‘Ало’ се води огроман број поступака. Од када је за тужбе по Закону о јавном информисању прешла надлежан Виши суд у Београду за целу територију Србије, судска пракса је доста боља и углавном је у складу са праксом Европског суда за људска права – додаје Јеремић.

Он каже да, према статуту Савета за штампу, прво треба да реагује онај који је лично оштешћен или неко у његово име и уз његову сагласност, било да је правни заступник или члан породице. Поступке могу да покрећу и чланови комисије Савета за штампу у драстичним случајевима кршења Кодекса, када очигледно нема ко да покрене или из неких оправданих разлога није у могућности да покрене поступак.

Према речима Јеремића, приметан је и број слепог веровања изворима, када новинари не проверавају оно што им неко каже, него прихватају то здраво за готово. Расте и број измишљања анонимних извора, оно што би у новинарству требало да буде изузетно ретко, када не може да се  на други начин да дође до информације. Наш саговорник каже да се вероватно иза тога крију неки спинови, измишљене ствари које се покривају измишљеним анонимним изворима. 

Према подацима сајта Раскрикавање, ризични медији који константно крше Кодекс су Информер, Ало и Спрски телеграф. Уједно, то су медији који добијају највише новца на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја.

– Нажалост, то је зато што имамо такав закон, и зато што не постоје санкције. Предвиђено је и законом и правилником да медији који крше Кодекс и којима су изречене мере саморегулаторног тела и судских органа да чланови комисије за доделу новца, узимају у обзир те одлуке. Међутим, ми имамо бесмислена објашњења комисија које тим таблоидима додељују новац. Резултати их сваке године демантују, а број кршења Кодекса је све већи и већи. Једноставно, то је злоупотреба закона, злоупотреба новца из буџета, али је очигледно да, ако сте уз власт, можете све – закључује Јеремић.

Аутор: Александар Ђокић      Извор: mediareform.rs

____________________________________________________________