Pismo bivše radnice Instituta za voćarstvo

Naš skorašnji tekst o naherenoj ogradi Instituta za voćarstvo, nekadašnje referentne naučne ustanove, a danas nečega ni nalik na ono što je nekada bilo, bio je povod da neko od bivših zaposlenih u Institutu pošalje opsežan komentar. 

Inspiracija za komentar bio je tekst o Institutu, ali je komentar poslužio i kao odušak za mnoge druge probleme i situacije koje imamo u Čačku. Na kraju se ispostavilo da je komentarisanje supruge bilo „zarazno“ pa je i njen suprug dodao koju reč i tako smo dobili stav javnog mnjenja o aktuelnim stvarima u Čačku, na uzorku jednog bračnog para.

Komentar smo objavili, ali i procenili da zaslužuje da bude objavljen i kao autorski tekst, od nama nepoznatog, ali po sadržaju teksta svakako kompetentnog autora. 

Zato komentar/tekst prenosimo u celini: 

Dok sam radila u Institutu videla sam šta se radi i za prethodne vlasti raznih direktora. Jedan direktor je dao plac u Trbušanima da se izgradi benziska pumpa u privatnom vlasništvu, pa je otcepljeno od Instituta parče zemljišta za izgradnju poslovnog stambenog prostora kraj obdaništa u zamenu za po jedan stan ćerkicama.

Jedna direktorka je otcepila od instituta deo gde je izgrađen trotoar koji vodi od kafea Montana do Muzičke škole i izgrađeno ono ruglo od ograde. Bila sam tada prisutna kada sam saznala da Institut koji pripada Ministarstvu za nauku i tehnologiju, nema ništa od toga što je dao dobar deo poseda gradu i kada su majstori pobijali metalne šipke u mekano rastresito zemljište i da će se to za godinu dana obaliti ili nakrenuti. Radnici koji su postavljali to ruglo od ograde su mi rekli da se oni ništa ne pitaju i da je to politička odluka tadašnje vlasti Nove Srbije i da oni rade šta im se kaže.

Svi smo svesni da taj trotoar gde ni kučići ne mogu da se mimoiđu, a da se ne očešu je glupost bila u najavi i da pravljenje puta za pristup vozilima je ogromna glupost je se u normalnom svetu u škole ne ide kolima i u normalnim razvijenim državama se deci koja uče omogućava mir i čist vazduh kako bi mogli bolje da se koncentrišu na nastavu. Koji bolesnik smatra da u učionicu treba kolima da se uđe. Da li su nam deca nepokretna i teški invalidi pa treba kolima da se ušetaju njihovi roditelji i isporuče ih školi?

Nedavno je prepametni gradonačelnik izjavio da pravi zatvoren bazen. Da nije isto priča kao sa onim Azerbejdžancima iz prethodne vlasti koji su hteli da grade bazen kod Borčevog stadiona uz pomoćno igralište. Bila je priča i da će se zatvoren bazen izgraditi preko puta OŠ „Milice Pavlović“, gde je sada obdanište „Mali kapetan“.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović

Naš „pametni“ gradonačelnik je izjavio fudbalerima da pravi bazen baš tu u Institutu gde je izvaljena ograda. Valjda zato i neće da se sređuje ograda Instituta jer je planirano da se sve rasparča za izgradnju poslovno stambene prostore lokalnih biznismena – marioneta tajkuna koji ko zna gde žive u kojoj državi i kojem gradu. Kaže gradonačelničić propinjujući se sav važan na prstiće dok slatkorečivo priča fudbalerima da iduće godine se pravi projekat za izgradnju bazena i da će se dok se pravi projekat prikupljati sredstva za izgradnju tako da odmah nakon toga može se krenuti u izgradnju zatvorenog bazena preko puta srednje Tehničke škole.

Stara garda i kvalitetni kadrovi su odavno iz Instituta pobegli uvidevši da tu nema nauke već samo politika, prevare i kriminal.

Prođem pored Instituta povremeno i sretnem se sa mojim bivšim kolegama i koleginicama, sretnem se sa nekim od stanara koji su tu i svašta čujem. Srećna sam što nemam više ništa sa Institutom sem emocija koje su pomešane od nekada davno lepih vremena, pa do sadašnjeg  vremena tuge.

Lepo izgleda Institut ispred pokojnog bioskopa „Sutjeske“, ali to je samo šminka koju je naložio lokalni biznismen da bi mu se podigla cena nekretnine koju je zagradio na temeljima pokojnog bioskopa. Valjda onaj koji kupuje stanove hoće da ima lep vidik sa prozora, pa je zato i razlog uređenja tog dela Instituta. A kad se prodaju svi ti inkubatori za produženje ljudske vrste – stanovi sa niskim plafonima i malim vratima, i kad ih kupe oni seljaci, stočari, zemljoradnici, povrtari, itd. koji su prodali u bescenje svoja ognjišta na selima i prebegli u grad, jer u gradu ih već dočekuju oni koji su takođe pobegli sa svojih seoskih ognjišta, dočekaće ih sa rešenjima o zaposlenju jer seljak seljaku hoće da pomogne bez obzira o stručnoj spremi i kvalifikaciji tog koji treba da se zaposli, dok urbani ljudi u našem gradu ne gledaju da li si mu komšija lii rođak ili sugrađanin, već šta znaš da radiš i koliko vrediš da budeš uposlen u nekoj firmi.

Priča se da će se otuđiti od Instituta i onaj deo ka obdaništu koji nije uređen. Valjda to treba da uzme onaj koji je napravio nepostojeći bioskop, koji nikada ne može dobiti upotrebnu dozvolu za bioskop, jer je u podrumu koji ima samo jedna vrata za ulaz i izlaz. Valjda je neko od inspektora za protiv-požarnu zaštitu uvideo šta se desilo mladima u diskoteci u Novom Sadu pa ne bi da imaju sličnu tragediju i ovde u Čačku.

U Institutu kada padne kiša je blato do kolena. Ko se prevari pa ode tamo da kupi neku voćku ili rasad bolje neka spremi kaljače ili neke gumene čizme. Asfalt u krugu Instituta ispucao prekriven blatom, pun dubokih rupa, iz po koje viri i neka čelična armatura pa je kolima rizično ući jer može dobro da se izbuše gume ili o duboku rupu izvale točkovi i oštete felne.

Najavljena je od 11. juna drugi deo rekonstrukcije ulice Veselina Milekića, a pitanje je da li će se neko smilovati i malo parče asfalta staviti od trafike kod hitne pomoći, na  stazu koja vodi u park i nastavlja se u Institut. Valjda valjni projektanti parka nisu razmišljali da ta stazica je u upotrebi i da kad padnu kiše je ne moguće iz parka koristiti taj put ka Institutu i ka Hitnoj pomoći.

Činjenica je da je ta staza frekventna i da su se malo prevarili projektanti adaptacije parka kada je Švajcarska vlada donirala dobre pare. Tada je i čuvarska služba radila u parku i brinuli su se da trava ne izgori i ne bude prekrivena đubretom, čuvari su svako jutro vlažnim krpicama čistili klupe, a sada je stanje takvo da, i po danu i po mraku, se konzumiraju narkotici i da mladi narko dileri valjaju narkotike baš naočigled policije jer video nadzor ne funkcioniše baš kao je zamišljeno.

Kamere su fiksno uperene u određene pravce pa narkomani i dileri tačno znaju da su na početku parka ona kružna staza i klupe uz Institut i klupe u sredini parka uz rasadnik Instituta, idealna mesta za dilovanje narkotika. Ako i naiđe policija lako je otarasiti se robe prebacivši preko leđa iza žive ograde u Institutu.

Institut po neki put je pun kašika za kuvanje heroina i vrećica sa marihuanom. Veliki je broj dece koja pripale marihuanu, ali onu najgoru nekvalitetnu Albanku koja smrdi kao korov, pa ako osete opasnost onda zafrljače iza klupe ka živoj ogradi Instituta i posle se muče da pronađu paketić sa lampama na mobilnim telefonima. Važno je da se prave nova parking mesta, a neka će se koristiti za štek narkotika u vozilima jer u slučaju racije neće se roba naći kod dilera. Mada te racije i nema jer se hapsi samo konkurencija glavna tri narko bosa u gradu. Glavni narko bosovi imaju u šaci nadležne državne službenike, pa bez bojazni rade svoj prljavi posao naočigled svih nas. Ako se neko od sugrađana usprotivi i prijavi policiji, neće se ništa preduzeti sem da će se narko bos obavestiti ko ga je prijavio i da se ta tužibaba na surov način kazni za primer drugima da ne tužakaju. Ovo je država kriminala.

Važno je da sirotinja strada od sudskih izvršitelja vođenih kriminalcima. Koliko je sirotinje izbačeno na ulice i za koliko su se stanovi prodavali u bescenje nekim neljudima koji su u dogovoru sa sudskim izvršiteljima. Niko nije istražio niti se pobunio zbog toga jer ide se pravilom, meni se nije to desilo, šta me briga za druge. A mnogi ne shvataju da je to legalna otimačina i da mečka može na svačija vrata da dođe.

Taman sada kad pametni ljudi iz JP Gradac suze toliko ulicu Veselina Milekića da će se jedva mimoilaziti vozila samo zato da bi se napravilo puno parking mesta i uzimale pare siromašnom narodu, ugroziće se rad hitne pomoći jer je ta ulica od prioriteta.

Ali zato ima rešenja, probiće se gradski park i kroz Institut pravo pored Tehničke škole, Muzičke škole, OŠ „Vuk Karadžić“, Studentskog doma i Tehničkog fakulteta, pored gradskih bazena i novoizgrađenog parka SC Mladost,  na oduševljenej sve te dece i mladosti da se pletu olovne kecelje, uživa u buci motora vozila i sirena i vrelini i smradu asfalta. I gradski bedem će preseći ako treba. Sve će se to izdešavati jer ako je narod dozvolio da se svo ono drveće uz park odseče i suzi ulica od prioriteta zbog Hitne pomoći, narod koji je dozvolio da se sve one breze odseku uz Institut u Kralja Petra ulici, dozvoliće i da se sruši gradski park.

Ja bih samo dodala na te destruktivne radnje u našem gradu koje se odvijaju na očigled mnogih naših sugrađana koji se samo protive iza svoja četiri zida, a kada treba na ulicu da se izađe ili da se ode na vrata tih vandala koji se krija iz svojih činovničkih funkcija niko ne sme ni da pomisli. Mislim da onda već treba da se ide do kraja sa Sodomom i Gomorom.

Od Doma kulture umesto onog Naučno-tehnoločkog parka ili šta je već i kako se zove ta mašina za pranje novca, kada prođem prazno, nema nikoga. A u Domu kulture nema ozbiljnih pozorišnih predstava, onda lepo od te ustanove napraviti javnu kuću. Taman je u staklu i mogu kao izlozi da budu gde će se promovisati naše devojke, kada dođu mušterije, lepo navuče se zavesa i po tari se radi. Slično kao u Den Hagu u ulici fenjera. Zašto da nam se devojke muče i idu u Dubai, Švajcarsku, Nemačku ili negu drugu državu kada možemo da sve to lepo legalizujemo i napravimo biznis.

Od sportskih kladionica koje su nikle reketom i otimačinom od investitora zgrada, po principu moj je ćošak zgrade uz ulicu i da nemaš problema daj mi to i možeš da zidaš zgradu, otela bih od tih kriminalaca i to pretvorila u kofi šopove, ali one kao u Holandiji. Da nam se deca ne muče po haustorima i parkovima u konzumiraju korov kada mogu da biraju sorte, mirise i količinu THC-a u njima. Tada bi popucali svi ti narko bosovi i policija jer bi sve to bilo legalno. Onda Guča, Kotraža, Ivanjica i Lučani koji se kao bave proizvodnjom maline i krompira, a u realnosti mnogi imaju laboratorije za proizvodnju marihuane, lepo bi uredno plaćali državi porez, a ne narko bosovima procenat. Bili bi smo najbogatija država na svetu. I što je najvažnije uklapamo se u program EU jer to radi i Holandija.

Naravno ovo gore je samo pretpostavka jer ipak težimo ka EU. Holandija je u EU i ako oni to mogu, što i mi to da ne radimo i obogatimo se. Hoćemo da se uklapamo u program Vlade RS, hoćemo u Evropsku uniju, nema problema onda lepo drastične promene. Bolje da nam deca kvalitetnu drogu konzumiraju i da država ima od toga nešto, nego da se truju sa korovom i sintetikom. Bolje da nam devojčice u našoj državi rade prostituciju nego da idu u inostranstvo. Ovako pare ostaju ovde i naša država jača. I onako skoro svaka devojka mašta da se bogato uda, da ne mora dečko da joj bude lep i pametan, već samo nek je bogat i neks se lepo oblači. To se zove prostitucija emocija. Ako žele da biraju momke koji će im biti lepi onda nek se ovde legalno bave prostitucijom i zarade pare za sebe, a ako imaju svoje pare onda mogu da biraju i lepe i pametne momke. Same su svoje gazde.

Eto konačno i da Turistička organizacija Čačka nešto radi preko cele godine, a ne da odštampa kataloge u velikom tiražu u boji koji su preskupi, pa onda svake godine iste kataloge evidentira kao da su štampani, a nisu jer nema potrebe da se štampaju, jer ih niko i neće. Taman da se razvije turizam i puno stranaca bi sigurno došlo u naš grad. Ovako kakav mi turizam da razvijamo? Šta mi to ima da ponudimo? Džaba svi oni silni partijski i rodbinski pozapošljavani ljudi u TOČ-u ako oni nema šta da ponude, a da osmisle nešto pametno za to nisu vični. Pokušali su sa zdravstvenim turizmom i ništa. Pokušali su sa banjskim turizmom gde bi uglavnom tamo neki privatnik u banji ubirao zaradu. Pokušali su sa suvernirnicom i tu ništa. Oni mučenici pokušavaju, ali džaba ako ceo plan nije dobro isplaniran i organizovan do najsitnijeg detalja. Pokušali su i sa Rimskim termama, ali samo tako da su odštampali skupe kolorne panoe koje su iskačili na prostoru termi i na kraju medijske promocije, kada su se izgasile kamere i otišli novinari na druge radne zadatke, iz TOČ-a udarili katanac na kapiju pa su skupi informativni panoi ostali da ih nagriza zub vremena.

Ozonpress je puno puta ukazivao na kriminal i na glupe poteze političara koji vode ovaj grad u sunovrat. Niko se nije obazirao za sve te godine. Mnogo mudrih reči je izgleda bačeno na ovom portalu jer narod nije aktivan, već pasivno pročita šta je ovde napisano i podrži samo u svojoj glavi.

Koliko je komentara ispisano na Ozon Press-u u vezi gurućih tema i sve se završilo na komentarima. Valjda je istinito ono pravila da papir trpi sve?

Izvinite me svi što sam mnoge stvari u komentaru prokomentarisala u sarkazmu i buntu. Naravno da sam za prave vrednosti i poštenje, moralnost i pravdu i pravičnost. Ali ovo što nam se dešava je prevršilo svaku meru i mi više nemamo opoziciju. Ko god se nešto buni biva sankcionisan i javno blaćen na državnim i stranačkim medijima.

Izvinite roditelji što imate takvu decu. I ja sam roditelj i želim svojoj deci samo najbolje, ali izgleda ovo loše društvo nam otima našu decu i mi ostajemo hendikepirani i amputirani od dela tela koje nam je nekada pripadalo, a svakim danom uviđamo da to postaje strano telo. Nekada naša deca, a sada strano telo i mi njima, a i oni nama.

Ovi što napadaju OZON Press u komentarima i govore da su dosadne teme, a šta je po njima prava tema. Jer da pišemo o drogiranim mladima koji su nakon DUK festivala se teturali, razbijali flaše po gradu, povraćali i tukli se. Ili da se piše o veleleponoj biblioteci koja ima puno knjiga, ali nema ko da ih čita jer su svi prezauzeti Željkovim imaginarijumom na TV Pink-u i Peconijevim podrumom na Happy televiziji. Obojica su uživaoci onoga što se konzumiralo na DUK festivalu. Naravno da ima na DUK festivalu i dobrih vrednosti i normalne publike, ali procentualno je nažalost obrnuto. Zašto su organizatori alavi na pare pa su iskomercijalizovali taj festival. Ništa nije falilo da je ulaz bio slobodan. Prosite podršku og grada, a pare sebi u džep stavljate. Tako je i sa festivalom Priča. U početu besplatno, a posle kad je lepo krenulo, onda hajde da zgrnemo pare.

Pa naravno da zarđala ograda koja se nalazi u školskoj sredini, a koja je nazubljena sa sitnim opiljcima metala da se poseče dete koje pipne ogradu nešto što Ozon Press mora da napiše i iskritikuje jer za razliku od mnogih čačanskih medija oni znaju šta je odgovornost, šta je briga za društvo, znaju da tu ima puno dece jer su tu škole i da iza ograde od đubreta, korova, zmija, špriceva i kašika može svako dete da dođe u kontakt. Ili bi ste više voleli da se piše o dečijem igralištu koje je NIS platio da se rekonstruiše, a inače preko noći služi za dilovanje eksera i trave. Pogledajte u 1 sat ili 2 u noći ko diluje. Klinari osnovci jer oni ne podležu krivičnom zakonu i gonjenju za promet opojnih supstanci kao što bi za tako nešto mogao da odgovara, a ipak u našoj državi ne odgovaraju punoletna lica.

Bilo je priče još pre nekoliko godina da će grad Čačak nabaviti za policiju kamere koje će se postaviti oko Tehničke škole, baš tamo gde je nađena ona velika vreća sa narkoticima o kojoj niko nije ništa puno pisao i istraživao. Policijske kamere koje će se postaviti oko OŠ „Vuk Karadžić“, oko Tehničkog i Agronomskog fakulteta. Ali ne onakve kamere koje su u gradskom parku. Jer takve kamere ne pomažu puno jer su fiksne bez rotirajuće glave. Pa ako se nešto i desi policija mora da istražuje na osnovi svedočenja lica koji su se tu zatekli, pod uslovom da su našli svedoke. Kao što sam gore u teksu napomenula, mnogi kriminalci već dobro znaju kao da izbegnu te kamere u parku i da ne ometano rade svoj posao.

Jadno i žalosno je videti policijske pozornike, ali u uniformama koji samo centrom grada prodefiluju i legitimišu samo nekoga koji im nije poznat iz grada. Uglavnom to su lica koja su doputovala u goste kod nekoga, muškarci u paru, klinare sa rančevima i sl. Što policija malo ne zađe na autobusku stanicu i na železničku pa tamo ne legitimiše bezbednosno interesantna lica. Što policija ne prođe kroz park, pored škola, pored velikih marketa na parkinge. Što policija u civilu ne pročešlja one momke na klupicama u parku, akoje su van vidokruga policijskih kamera. Što policija u noći kada vidi navijače ili huligane koji prevrću kante, ili šaraju sprejovima u boji po zgradama ne legitimiše i ne sankcioniše takve delikvente.

Pored toliko kamera nikada se ne nahvataju svi ti delikventi koji su išarali fasade zgrada i radnji po centru. A vlasnici radnji kao da nemaju para i da imaju zmiju u džepu pa umesto da kupe kanticu belog, plavog ili već koje boje im je fasada na radnji i to okreče oni to ponosno drže. Potpisuju se kao neka mašinerija, pa onda neka pravda za nekog tamo njihovog navijača, pa smrtna kazna za ubicu njihovog druga i još puno toga. Za jedan dan sve to može po gradu da se prekreči. Neki vlasnici radnji iz straha ne smeju da podele video snimke policiji gde se vide lica onih koji šaraju po zidovima radnji. Kažu plaše se jer su to deca koja će otići samo na razgovor u centar za slocijalni rad i na tome će se završiti njihovo ukoravanje, a posle će oni uzeti kamenje i izrazbijati izloge na radnji. Bolje da ćute i trpe nego da imaju razbijene izloge.

Mada još malo i za koju godinu ovo će postati grad veoma starih ljudi sa malom populacijom stanovništva, pa neće više ni biti šaranje po zidovima i narkomanije. Starim ljudima ne trebaju narkotici niti oni imaju snage, želje i potrebe da u kasne sate divljaju po gradu. Starijim ljudima neće trebati ni DUK festival, ni Festival PRIČA, ni zatvoren bazen, ni parking mesta, ni poslovni prostori na atraktivnim lokacijama niti stanovi.

Izumiremo kao narod, mladi odlaze u inostranstvo. Ostaće samo lokalni političari koji su se nakrali, nešto malo lokalnih biznismine koji su samo za prikazivanje, a u stvari su marionetice tajkuna koji su vlasnici ko zna čega na ovom svetu. Kome će trebati ti poslovno stambeni prostori, kome će trebati ulica kroz Institut i Gradski park, kome će trebati ovaj grad kada u njemu neće biti života već će sve mirisati na starost i smrt. Ne samo Čačak već mnogi gradovi u Srbiji, sem Beograda, Novog Sada i Niša. A tu starost u Čačku neće imati ko ni da leči, jer na simpozuijumu hirurga od pre neki mesec u Domu kulture videla sam svega desetak hirurga, ostalo je bilo po službenoj dužnosti na mitingu opozicije u Beogradu.

Mnogi lekari su u Nemačkoj ili nekoj drugoj stranoj državi, nešto malo radi u Beogradu, a samo dvadesetak je ovde ostalo u Čačku. Planiralo se preko 600 hirurga, i doneto puno hrane u holu kao posluženje. Na žalost  ugostiteljsko preduzeće „Morava“ se bahato ponaša i svu ne pojedenu hranu baca u crnu kesu. Da li je to normalno? Pored toliko sirotinje i socijalno ugroženih mogli su da odnesu u crkvu ili da daju u Crveni krst ili već gde je najpotrebnije. Mi se bahato ponašamo. Konobari koji su ubacivali svu tu silnu, ne pojedenu, hranu i koji to i danas  rade posle nekog koktela su mi tada neljubazno, kroz zube, odbrusli da se ne mešam u njihov posao i da oni to rade godinama i da je to ustaljena praksa.

Jedino ko se domaćinski ponaša kada je u pitanju hrana koja ostane je vlasnik KMN i vlasnica Desert kolači. Takođe najbolja hrana na koktelima i proslavama je od Deserta. Ta dva preduzeća ništa ne bacaju i kada vide da je na ovalima ispravna hrana koja je ostala to se sve uredno prikupi u posude i ostavil ili organizatoru koji je platio taj ketering ili odnese sirotinji koja zna to da ceni. Moravine objekte zaobilazim u širokom luku i bojkotujem ih. U srcu Srbije čuje se neka američka muzika od izvođača koji i nemaju pojima gde je Srbija, a kamoli Čačak, a nigde nema da se čuje Miroslav Ilić, Dobrivoje Topalović, Bora Đorđević koga odbacujemo kao šugu, a naš Čačanin je.

Nema da se čuje frula Bore Dugića, harmonika Ljubiše Pavkovića, Vlade Panovića ili Sofronijevića, Miše Mijatovića, nema da se čuje pesma Snežane Đurišića, Lepe Lukić, Milana Babića. Ja sam prisiljen da slušam neki džez, baptistički soul koji se peva u američkim crkvama, auto tjun sintetičku muziku. Pa nisam došao da se drogiram u Moravinim objektima, pa da moram da slušam tu vrstu muzike na stranom jeziku koja je došla sa nekog udaljenog kontinenta, koji prema nama ima veliku mržnju i koji nam devedesetih avio bombama uništi ekonomiju države, uništi industriju, zatrova radijacijom izvorišta vode i ceo eko sistem, pa sada ako nisu dovoljno pobili kasetnim bombama, maligne bolesti kao pošast uništavaju veliku populaciju stanovništva. Imamo mi mnogo bolju muziku, ali se valjda stidimo i hoćemo nešto strano fensi. Na kraju sve će nas to kao narod mnogo koštati i platićemo puno za tako nešto. Deca kao zombiji drže mobilne telefone u svojoj ruci kao da im je maligna izraslina, pa ta jedna ruka im postaje držač sa mobilni i hendikepirana je za druge poslove. U prevozu, u kafićima ne koriste reči za komunikaciju i ako su jedni pored drugih, već sve prstima kao zveri obavljaju komunikaciju u vidu poruka. Izgleda kontra evolucija je u toku sa paralelnom depopulacijom stanovništva.

Ozon Press treba da piše o svim tim problemima, i sigurno je da se neće to mnogima svideti. I ovaj moj komentar će mnogi negodovati i tražiti mane u rečima. Svima opraštam na lošim komentarima i reakciji jer takvo je vreme došlo i zato nam se sve i ovo dešava.

Nek nam je u pomoći ko god može da nam pomogne, ako nam ima pomoći.

Živela Srbija – ako može da živi i sve ovo preživi !!!
Živeo naš narod – ako može ovde da živi i preživi !!!

P.S. Malo mi se muž uključio u komentarisanju, pa se izvinjavam ako se nešto u komentarima kao greška potkralo jer smo preko mobilnog telefona iskomentarisali.

_____________________________________________________________