Počinje letnje računanje vremena

U noći između subote i nedelje, 26. marta 2022. godine, počinje letnje računanje vremena.

Časovnike treba pomeriti jedan sat unapred ili u prevodu – od nedelje „spavamo jedan sat manje“, ali će zato dan biti duži i noć će padati kasnije.

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u 2023. godini počinje 26. marta u 2.00 sati, tako što se pomeranjem za jedan čas unapred vreme u 2.00 računa kao 3.00.

Letnje računanje vremena trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru (dakle, do 29. oktobra 2023), kada počinje zimsko računanje vremena.

Na većini uređaja (računari, mobilni telefoni…) ta radnja će biti izvršena automatski, ali proverite za svaki slučaj. S druge strane, i vaše telo će osetiti ovu promenu.

Posledice zbog prelaska na letnje računanje vremena naše telo može da oseća čak nekoliko dana, a najveća promena se oseća tokom prva dva do tri dana nakon pomeranja sata.

Letnje računanje vremena prvi put uvedeno u Nemačkoj 1916. kao način da se radni dan što više odvija za videla. Valjalo je štedeti na svetlu. Druge zemlje su sledile.

Od tada na proleće pomeramo časovnike za sat unapred, a najesen za sat unazad. 

Ljudi i druge životinje imaju prirodan osećaj za vreme, cirkadijalni ritam, koji se razvija pre rođenja. To je bitan deo našeg bića.

Igranje sa tim ritmom može biti opasno. Istraživači su primetili rast broja saobraćajnih udesa i srčanih udara kad se sat pomera unapred – više nego kad se pomera unazad.

S druge strane, društva teže da kapitalizuju ograničeno vreme obdanice, dakle Sunčeve svetlosti. U to vreme valja raditi i biti na druge načine aktivan.

Tako je poslednjih godina došlo do podele. Niz zemalja, od kojih su neke u EU, žele da ukinu letnje računanje vremena. Turska i delovi Kanade to su već učinili. Srbija je ranije saopštila da će slediti EU.

Drugi, uključujući SAD, tako nešto ne razmatraju. Kroz američki Senat je jednoglasnom odlukom prošao Sunshine Protection Act koji predviđa da smena letnjeg i zimskog računanja vremena ostanu obavezne. To bi uskoro moglo da postane zakon.

U prilog pomeranju sata

Najstariji argument zagovornika pomeranja sata bilo je i ostalo to što je promena dobra za ekonomsku aktivnost.

Drugi argument je duži dan – sat vremena više Sunčeve svetlosti popodne ili uveče. Naravno, to nije zbilja sat više jer ne utičemo na Sunce, ali odlučujemo kada počinjemo radni dan, a kada imamo vreme za razonodu i odmor.

Recimo, više svetlosti posle radnog vremena podstiče potrošnju jer ljudi duže bivaju u šopingu, po kafićima i restoranima. A i više se bave sportom.

Jedna od prednosti je što koristimo manje veštačkog svetla i struje. Doduše, i to zavisi od toga gde živimo. Oko Ekvatora razlike skoro i da nema.

Tu su i zdravstveni argumenti: Sunčevi zraci nam daju vitamin D, a on pomaže u apsorbovanju kalcijuma, a to jača kosti. Prirodna svetlost dobra je i za vid, posebno kod dece, oči više proizvode dopamin što smanjuje rizik od kratkovidosti.

Više dnevnog svetla pospešuje san kad legnemo u krevet. A to može popraviti raspoloženje i pomoći sa psihičkim problemima poput depresije.

Loše strane pomeranja sata

Štednja energije? Ima različitih dokaza. Recimo, Turska je uvela stalno letnje vreme 2016. tvrdeći da bi to moglo uštedeti struju. Ali kada su istraživači sve stavili na papir, videli su da se ništa nije uštedelo.

Drukčije kaže američko Ministarstvo energetike u jednoj studiji iz 2008. godine. Tu su tvrdili da se za samo četiri sedmice letnjeg računanja vremena u SAD uštedi 1,3 milijarde kilovat-sati električne energije, što odgovara količini struje koju 100.000 domaćinstava potroši za čitavu godinu.

Možda sve zavisi od toga gde živite i kako je ustrojena ekonomija u toj zemlji.

U loše strane se broje zdravstveni rizici koje su naučnici povezali sa prelascima na letnje vreme. Tada se po pravilu dešava više srčanih i moždanih udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Američka studija je 2018. otkrila da broj prijema u bolnicu zbog fibrilacije srčanih pretkomora – vrste poremećaja srčanog ritma – raste nakon pomeranja sata u proleće. Ta fibrilacija može da vodi krvnim ugrušcima, šlogovima ili prestanku rada srca.

Uobičajeno je da imamo manje ili veće probleme sa snom dok se ne naviknemo na letnje vreme. To može da utiče na memoriju, koncentraciju, ili brze reakcije – recimo tokom vožnje. Može voditi nervozi i uticati na ishranu.

Letnje vreme navodno povećava rizike od depresije. Jedna danska studija iz 2017. navodi da promena sata verovatno uzrokuje „povećanje incidencije depresivnih epizoda (…) jer tranzicija na letnje vreme utiče na cirkadijalni ritam“.