Policija i tužilaštvo pod direktnom kontrolom politike

Više od desetinu slučajeva visoke korupcije i drugih krivičnih dela u proteklih pet godina završilo je u tužilaštvu bez epiloga, jer je policiji onemogućeno da sakupi neophodne dokaze kako bi se ovi slučajevi procesuirali do kraja. 

Iz kabineta ministra policije stizali su nalozi da zaposleni iz policijskih uprava obustave istrage u vezi sa tim slučajevima i podatke dostave ministru, koji će ih proslediti timu iz Uprave kriminalističke policije, tvrdi za Danas predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović.

Na pitanje kakav je epilog tih istraga, naš sagovornik odgovara – nula.

– Epilog je čuvena izjava ministra „slučaj je u rukama tužilaštva“. A tužilaštvo nema dovoljno dokaza, jer je policiji onemogućeno da sprovede istragu i sakupi neophodne informacije i dokaze – ukazuje Mijailović. Kao drugi problem navodi dovođenje nestručnih ljudi, partijskih poslušnika, na visoke pozicije u policiji.

– Opasna stvar je da na čelu tima profesionalaca bude amater, koji umesto profesionalno, policijom upravlja uz političke smernice. Profesionalci su skrajnuti i ne dozvoljava im se da rade u punom kapacitetu – ističe Mijailović, dodajući da su to glavni razlozi zbog kojih krivična dela završavaju u fiokama.

Sličnog mišljenja je i Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, koji kaže da tužilaštvo ne procesuira slučajeve korupcije, jer je policija pod jakom političkom kontrolom i ne može da sakupi relevantne dokaze.

– Ne bi se moglo reći da se slučajevi korupcije uopšte ne procesuiraju, već epilog ne dobijaju slučajevi visoke korupcije povezani sa vlašću, kako aktuelnom, tako i prethodnom. Da bi tužilac pokrenuo postupak, odnosno istragu, potrebno je da mu bude podneta krivična prijava i to najčešće od policije. Da li je moguće očekivati od policije da otkrije zloupotrebu ili drugo krivično delo koje je izvršio neko iz sveta politike i ko se nalazi na državnoj funkciji, kada je policija pod jakom političkom kontrolom? Ukoliko neka osoba privatno podnese krivičnu prijavu, tužilac će radi prikupljanja dokaza to proslediti policiji. Da li se može očekivati da ona prikupi dokaze i predmet prosledi tužiocu? Odgovor je naravno ne – ističe Ilić.

Kako dodaje, uzimajući u obzir da je Ustav osigurao „starateljstvo“ politike nad tužilaštvom jer je odredio da starešine tužilaštva bira skupština na predlog vlade, „tada je jasno zbog čega nema postupaka takozvane visoke korupcije.

– Postupaka visoke korupcije ponekad ima samo nakon smene vlasti i dolaska nove političke garniture, kada ti postupci služe da se ispune predizborna obećanja „pobednika“ da će procesuirati korupciju „pobeđenih“. Dakle, neće biti istinske borbe protiv korupcije dok procesiuranje korupcije bude u domenu političke volje, a ne primene zakona – ukazuje Ilić.

On dodaje da problemi nisu povezani samo sa podnošenjem prijava i sakupljanjem dokaza.

– Stiče se utisak da se ponekad odluke sudova mogu predvideti u zavisnosti od toga ko je okrivljeni. Postupci koji su započeti u vreme neke ranije vlasti, tada najavljivani kao „totalni rat“ korupciji, ukoliko se dovršavaju nakon promene vlasti, po pravilu se okončavaju oslobađajućim presudama. To bi se posebno moglo dovesti u vezu sa sudskim organima nadležnim za organizovani kriminal i korupciju. Utisak je da organi zaduženi za organizovani kriminal i korupciju, umesto da budu oslobođeni svakog uticaja da bi mogli da ostvaruju svoju nadležnost, u stvari jesu glavni kanal političkog mešanja u pravosuđe – naglašava Ilić.

Blokada Saveta

Iako se u izveštaju pregovaračke grupe Vlade Srbije u vezi sa Poglavljem 23 navodi da se izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije redovno analiziraju, te da tužilaštvo postupa po njima, činjenica je da Vlada ne komunicira sa ovim telom već dve godine, niti se predmeti ovog kontrolnog antikorupcijskog tela obrađuju. U izveštaju o napretku u vezi sa poglavljem koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava, nigde se ne navode predmeti visoke, državne korupcije, takozvane 24 sporne privatizacije.

Danas