Političari kontrolišu predsednike sudova

„Premijerov brat Andrej Vučić je u 2010. godini upisan u registar privrednih društava kao osnivač firme „Asomacum“. Tek 2014. godine, skoro četiri godine nakon osnivanja firme, gospodin Vučić je pokrenuo postupak za utvrđivanje ništavosti izvršenog upisa firme „Asomacum“ tvrdeći da je ista osnovana sa njegovom falsifikovanom ličnom kartom. Nakon godinu dana od započetog postupka, gospodin Vučić je tražio izuzeće sudije zbog odugovlačenja u suđenju. Predsednik suda je po hitnom postupku izuzeo sudiju zbog „odugovlačenja“, iako to nije razlog zbog koga se može izuzeti sudija. Kada se ima u vidu da je tokom 2014. i 2015. godine u Privrednom sudu u Beogradu primljen ukupno 131 zahtev za izuzeće i da je usvojeno svega pet zahteva onda je jasno da je predsednik suda protivzakonito doneo rešenje da bi predmet dobio poslušan sudija. Za celo vreme premijer je u medijima, a poslanici vladajuće partije su na skupštini govorili da je firma „Asomacum“ registrovana sa falsifikovanom ličnom kartom gospodina Vučića. Kršenje nezavisnosti rada sudija od strane izvršne vlasti i predsednika suda je evidentno. Iz ovog slučaja jasno proizilazi da su predsednici sudova izvršitelji onoga što političari govore“, jedan je od primera koji se navodi u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o stanju u pravosuđu. Izveštaj je prošle sedmice poslat Vlade Srbije.

Između ostalog u izveštaju se navodi da izvršna i zakonodavna vlast donosi zakone po hitnom postupku u kome nema javne rasprave niti rasprave stručne javnosti.

„Zbog česte promene propisa, građani imaju problema da saznaju svoja prava i obaveze. Loši zakonski propisi često doneti za jednokratnu upotrebu (zloupotrebu), utiču na nemogućnost uspostavljanja ujednačene sudske prakse. Zakoni se moraju donositi u redovnom postupku uz mišljenje stručne javnosti, regulatornih tela i civilnog društva“, navodi se u izveštaju Saveta.

Prema mišljenju ljudi iz Saveta, potrebno je da izvršna i sudska vlast izvrše potpunu analizu stanja u pravosuđu kako bi se jasno videla kakva mreža sudova je potrebna, koliko nam treba sudija i tužilaca prema prosečnom prilivu predmeta, privrednoj razvijenosti, broja stanovnika kao i prema drugim elementima koji su bitni za efikasnu dostupnost prava i pravde.

„Izvršna i zakonodavna vlast su dužne da omoguće pravosuđu da nezavisno i samostalno obavljaju delatnost iz svoje nadležnosti tako što će prestati da svojim izjavama daje upute koja lica treba goniti, ko su kriminalci, pljačkaši, narkodileri; da prestanu da procenjuju validnost i značaj određenih dokaza koji su pribavljeni od strane policije; da prestanu da krše prezumpciju nevinost; da obezbede potreban poslovni prostor prema utvrđenoj mreži sudova, realan i održiv sudski budžet i da u skladu sa Ustavom obezbede besplatnu pravnu pomoć“, navodi se u izveštaju.

Savet je utvrdio da je došlo do poboljšanja u rešavanju starih predmeta i da su doneti brojni podzakonski akti. Ipak, napominje se da je potrebno ubuduće kontrolisati primenu navedenih propisa, jer je Savet uočio da u njima ima propusta.

Dodatno, Savet je pri stavu da je potrebno ojačati odgovornost sudija i tužilaca kroz strogu primenu svih zakonskih i disciplinskih sredstava. Takođe, potrebno je ustanoviti jasnu proceduru javnog reagovanja za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u slučajevima političkog uticaja na rad sudstva i javnog tužilaštva.

„Država je dužna da izvrši detaljnu analizu rada Ustavnog suda, jer iz dosadašnjeg rada ovog suda nije moguće utvrditi da li je Ustavni sud pravosudna institucija ili je deo izvršne vlasti. Ustavni sud nije nezavisna institucija pre svega zbog načina izbora sudija, jer 10 od 15 sudija biraju političari, a samo pet bira pravosuđe. Utisak koji ostavlja Ustavni sud nije utisak nezavisnosti, već upravo zavisnosti od izvršne vlasti“, piše u izveštaju.

Neke od preporuka Saveta koje nisu usvojene:

– Konačan izbor članova VSS i DVT nije prebačen sa Narodne skupštine na nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija

– Iako je broj značajno umanjen, još uvek postoje vršioci funkcija predsednika sudova, i to sa dužim trajanjem nego što zakon dozvoljava

– Nadležnosti pravosudne uprave nisu prenete sa Ministarstva na VSS i na DVT, već je, naprotiv, produžen zakonski rok za prenos nadležnosti

– Izbor predsednika sudova i javnih tužilaca nije prenet na VSS i DVT

– Plate radnika u pravosuđu nisu povećane

Danas