Polovina građana veruje policiji ali ne veruje sudstvu

Poverenje građana u policiju poraslo je za dva odsto u odnosu na prethodnu godinu i u ovom trenutku nešto više od polovine građana Srbije (54 odsto) veruje domaćoj policiji, pokazalo je istraživanje koje je za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku uradio Ipsos Stratedžik Marketing. 

Istovremeno, istraživanje je pokazalo da čak 72 odsto građana, dva odsto više nego 2015. godine, veruje da je korupcija rasprostranjena u policiji. Ovi naizgled kontradiktorni brojevi, pokazuju da su se građani „pomirili sa time da je korupcija pojela institucije“, rečeno je juče na predstavljanju istraživanja.

Prema navodima istraživanja, građani imaju najviše poverenja u obrazovni sistem (68 odsto). Ipak, kada se govori o većini drugih institucija poverenje građana nije na zavidnom nivou. Više od polovine ne veruje tržišnoj inspekciji (59), sudstvu i parlamentu (56), opštinskoj i gradskoj upravi (55) i carini (55). Poverenje građanima ne ulivaju ni mediji što je izjavilo 68 odsto građana, a ni organizacije civilnog sektora (57).

Upitani da opišu prosečnu pripadnicu policije, lepota, dobar izgled i šarmantnost su najčešće korišćeni epiteti. Svega osam odsto ispitivanih je spomenulo profesionalizam i ekspertizu. S druge strane, korumpran je asocijacija koja se u najviše slučajeva pojavljivala kod građana kada razmišljaju o prosečnom policajcu. I u ovom slučaju se profesionalizam najređe spominje.

Građani i dalje policiju nedovoljno doživljavaju kao servis građana (37 odsto), ali optimizam budi skok od deset odsto u odnosu na prošlu godinu. Čak tri četvrtine ispitanika smatra da političari u potpunosti ili u priličnoj meri utiču na operativni rad policije.

Korupcija i policija za zabrinjavajuće veliki broj građana ide ruku pod ruku. Sedam od deset građana smatra da je korupcija rasprostranjena unutar policije. U ovom stavu najviše prednjače stanovnici Beograda i Vojvodine, dok u je ostalim delovima Srbije on ublažen. Kako na percepciju korupcije dominantno utiče neposredno iskustvo, tako su, već tradicionalno, saobraćajni i granični policajci apostrofirani kao najkorumpiraniji. Najmanju sklonost ka korupciji, prema mišljenju građana, imaju pripadnici specijalnih jedinica.

Slika policije kao korumpirane ima direktan uticaj na broj građana koji bi prijavili korupciju. Tek nešto više od trećine građana bi prijavilo slučaj korupcije u policiji ukoliko bi morali da daju svoje lične podatke. Na taj korak bi se odlučio 41 odsto građana, ukoliko bi to mogli da učine anonimno.

Od institucija kojima bi prijavili korupciju, za većinu ispitanih Agencija za borbu protiv korupcije predstavlja prvi izbor. Najbolji lek za ovu boljku, svaki treći građanin vidi u strogom kažnjavanju. U poređenju sa prošlom godinom, smanjio se broj ljudi koji smatra da je politčka volja ministra i rukovodilaca neophodna za rešavanje problema korupcije u policiji.

Srbija lider u regionu po manjku poverenja

Kao i u Srbiji, obrazovani sistem uliva najviše poverenja građanima iz regiona. Kada je reč o policiji, najviše im veruju u Crnoj Gori (61 odsto) i Bosni i Hercegovini (59). Poverenje u policijski sistem na Kosovu i Makedoniji ima po 58 odsto građana, u Albaniji 56, dok su u Srbiji sa 54 odsto građani najnepoverljiviji prema policajcima. Skoro sedamdeset odsto građana na Zapadnom Balkanu veruje da političari imaju uticaja na svakodnevni rad policije. Svaki drugi građanin u regionu veruje da je policija korumpirana. 

Danas