Položaj medija i novinara u Zapadnoj Srbiji: Dobro da gore ne može

U danima kada mediji obeležavaju Svetski dan slobode medija, medijska scena Srbije i položaj u kome rade srpski novinari mogu se definisati na sve moguće načine samo ne kao ohrabrujući. Za samo godinu dana Srbija se, kada je reč o slobodi medija, a samim tim i položaju novinara, znatno srozala na listi Svetskog indeksa slobode medija, organizacije Reporteri bez granica.

U izjavi koju je agenciji FoNet dao Pavol Salaj, šef Deska EU-Balkan, organizacije Reporteri bez granica, Srbija se prvi put iz „problematične“ pomerila u zonu zemalja u kojima je stanje slobode medija „teško“. Odnosno, u izveštaju za 2024. godinu Srbija je, kada je u pitanju sloboda medija, dobila najlošiju ocenu u protekle 22 godine i tako se našla na pretposlednjem mestu u zoni EU-Balkan. A, što je još alarmantnije, na listi država nastalih iz bivše SFRJ i dalje je ostala na poslednjem mestu.

– Oslobađajuća presuda optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije predstavlja značajno pogoršanje prilika u oblasti prava. Ona ne može biti kompenzovana naporima vlasti da procesuiraju nedavne napade na novinare, iako je to u izveštaju Reportera bez granica uticalo na bolju ocenu u domenu bezbednosti. U Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, novinari su izloženi pretnjama podstaknutim političkim napadima, kojima ih kontinuirano izlažu najviši predstavnici vlasti, što se toleriše, pa čak i ohrabruje unutar vladajućih partija – predočio je Salaj.

Prema izveštaju Reportera bez granica za ovu godinu, Srbija je, po indeksu slobode medija, među 180 zemalja u svetu, rangirana na 98. mesto, što je pad za sedam mesta u odnosu na 2023.

Koalicija za slobodu medija takođe je, povodom Svetskog dana slobode medija, upozorila da gušenje slobodnih medija u Srbiji, stalna izloženost pritiscima, pretnjama i javnom ličnu novinara koji rade u javnom interesu – predstavljaju ozbiljnu pretnju za slobodu svakog pojedinca.

– Posledice dugogodišnjeg urušavanja medijskih sloboda već živimo i one se ogledaju u tabloidizaciji javnog govora, normalizaciji nasilja i govora mržnje, propagandističkom informisanju koje sužava izborna prava građana, ali i u degradaciji zdravstvenog i obrazovnog sistema, prava radnika, te ugrožavanju bezbednosti građana… Nametanje jednoumlja, umesto demokratske participacije građana, pravila jačega, umesto vladavine prava, propaganda, umesto informisanja u interesu javnosti… moguće je samo ukoliko kao društvo to dozvolimo. Promoteri nasilja danas otvoreno pozivaju na linč novinara i svih onih koji se usude da slobodno misle. Ako se građani tome ne suprotstave, sutra, stvarno, neće biti nikog da izvesti o tome kad zakucaju na njihova vrata. Zato se borba za slobodne medije tiče svih nas. Od tog odgovora građana zavisi da li će društvo odabrati slobodu ili podaništvo. Apelujemo na građane da se odupru normalizaciji nasilja i ne dozvole da svoju slobodu i svoje pravo na demokratske institucije potčine interesima političkih siledžija – navodi se u saopštenju Medijske koalicije, povodom Svetskog dana slobode medija.

Sveopšte stanje u kome se nalaze slobodni mediji i položaj sa kojim se svakodnevno suočavaju novinari u Srbiji ni u čemu se ne razlikuje ni u Zapadnoj Srbiji, s tim što su fizičke i verbalne napade na novinare, tokom prethodne godine, uz neke izuzetke, zamenili ekonomski pritisci i tužbe, koje za cilj imaju finasijsko urušavanje medija. Uz to, svojevrsan pritisak predstavljaju lokalni konkursi za sufinasiranje medijskih projekata od javnog interesa. Po nepisanom pravilu lokalne komisije, uglavnom, sastavljene od “medijskih stručnjaka” upitnog profesionalnog kredibiliteta, slobodnim medijima dodeljuju minorna sredstva, dok mediji bliski vladajućoj partiji i koalicijama dobijaju milionske iznose, a da se pri tom ne vodi računa o kvalitetu ponuđenih projekata.

– Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije je više od pola godine bilo u tehničkom mandatu. Više od polovine lokalnih samouprava u Srbiji nije ni raspisalo konkurse, iako su po zakonu bili obavezni da to učine do 1. marta. Na drugoj strani, sudeći na osnovu dosadašnje prakse, uočava se da je REM pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima… Socijalni položaj novinara je sve lošiji zbog potlačenosti i nesigurnosti radnih mesta. Sve to povlači i probleme sa mentalnim zdravljem i sveukupnim zdravstvenim stanjem, a koji su izraženiji u odnosu na ranije i zahtevaju hitno reagovanje – često onemogućavano upravo zbog nedostatka vremena, prevelikog broja zadataka i zbog nedostatka sredstava za lečenje – upozorio je, povodom Svetskog dana slobode medija, Veran Matić, Predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Udruženje novinara Srbije (UNS), u svom proglasu povodom Svetskog dana slobode medija, je podsetilo da je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo da preuzme slučaj ubistva novinara „Večernjih novosti“, Milana Pantića, 16 meseci nakon što je dobilo spise predmeta iz jagodinskog tužilaštva. TOK je tako predmet praktično vratio na početak.

– U godini između dva Svetska dana slobode medija navršilo se i 30 godina od nerasvetljene smrti novinarke „Duge“, Radislave Dade Vujasinović. Posle 30 godina nastupila je apsolutna zastarelost gonjenja za krivično delo ubistva. U 2023. godini UNS je evidentirao ukupno 140 slučajeva pretnji, pritisaka i napada. Negativan trend nastavio se i u 2024. godini, a o tome govori podatak da je u prva tri meseca UNS zabeležio 33 slučaja ugrožavanja novinara i medija. Pritisci su uglavnom dolazili od javnih funkcionera i predstavnika političkih stranaka, koji su novinare vređali, diskriminisali i „objašnjavali“ im kako treba da izgleda novinarski rad, pa je tako predsednik Priveremenog organa Grada Beograda od kraja 2023. godine odlučio da ne odgovara na pitanja novinara N1 i Nove S – navodi se, između ostalog, u Proglasu UNS –a.