Položaj mladih na tržištu rada

Povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, Omladinski program Beogradskog centra za Ijudska prava ukazuje na nepovoljan položaj mladih u oblasti prava na rad i zapošljavanje i njihov neiskorišćen potencijal na tržištu rada. Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji je u NEET statusu (nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili stručnoj obuci), dok je polovina mladih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje duže od godinu dana, a čak trećina duže od dve godine. Među nezaposlenim osobama sa invaliditetom je 11,6% mladih, dok je među nezaposlenima romske nacionalne manjine 28,3% mladih.^[1]

Mladi su starosna grupa koja je najviše izložena siromaštvu jer je siromaštvo najraširenije među onima koji nemaju adekvatne i stabilne prihode od rada. Prosečne zarade mladih starosti 15-29 godina za 16% su manje od opšteg proseka.^[2] Osam od deset zaposlenih u Srbiji je subjektivno siromašno što znači da njihova primanja nisu dovoljna da njihovo domaćinstvo „sastavi kraj sa krajem,“ a čak 75% mlađih ispod 35 godina ima teškoće u sastavljanju kraja sa krajem, što je rezultat toga da većina mladih živi sa roditeljima.^[3]Radno angažovani mladi ne ostvaruju pravo na ograničeno radno vreme, pravo na zaradu i naknadu zarade, pravo na minimalnu zaradu, pravo na plaćeno odsustvo, pravo na plaćeni godišnji odmor, pravo na plaćeni prekovremeni rad, pravo na plaćeno bolovanje, pravo na sindikalno udruživanje, i pravo na kolektivno pregovaranje.^[4]

Tokom 2021. godine, u mere aktivne politike zapošljavanja mladih (Moja prva plata, stručna praksa i pripravništvo), bilo je planirano uključivanje 14.500 nezaposlenih mladih sa evidencije NSZ pri čemu je najveći obuhvat planiran za program Moja prva plata (69%). Mladima koji su učestvovali u merama aktivnih politika zapošljavanja uskraćena su prava na pravične i povoljne uslove rada, pravo na pravičnu zaradu i sindikalna prava, dok su učesnici programa Moja prva plata i stručne prakse ostali uskraćeni za socijalno osiguranje i imali su samo zdravstveno osiguranje ograničenog kapaciteta (za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti). lako se kandidati na ovim programima „osposobljavaju“ odnosno „stiču znanja, veštine i kompetencije za rad„^[5] poslodavac nema obavezu izrade programa osposobljavanja/prakse, pa se ne zna koja znanja, veštine i kompetencije za rad mlada osoba treba da stekne, i otvara se prostor za radnu eksploataciju mladih.

Zbog visoke stope nezaposlenosti mladih i nedostojnih uslova rada zabrinutost je izrazio i Komitet Ujedinjenih Nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, koji je u svojim zaključnim preporukama^[6] pozvao državu Srbiju da:

• Pojača svoje napore kako bi smanjila nezaposlenost, posebno među mladima,
• Unapredi mere aktivne politike zapošljavanja mladih osmišljavanjem konkretnih programa,
• Preduzme efikasne mere da zaštiti učenike u dualnom sistemu obrazovanja i mlade u programima stručne prakse (kao što je „Moja prva plata“) od radne eksploatacije i osigura zaštićenost propisima.

Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštavanju za Srbiju^[7] koja se direktno odnose na mlade obavezujuća su za Srbiju koja je, podsetimo, ratifikovala i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Revidiranu evropsku socijalnu povelju. Pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo našeg pravnog poretka i kao takva se moraju neposredno primenjivati u Srbiji.

Navedeni podaci o trenutnom stanju ekonomskih prava mladih deo su izveštaja „Ljudska prava mladih u 2021. godini“ koji će Beogradski centar za Ijudska prava u narednom periodu predstaviti javnosti.

^[1] Dostupno na:

https://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15855_strategija_zaposljavanja_u_rs_2021-2026.pdf

^[2] Istraživanje o strukturi zarada, dostupno na https://www.stat. gov.rs/sr-latn/publikacije/publication/?p= 12774

^[3]           Videti više u Bradaš, S. „Pravo na adekvatnu zaradu“, u Dodatne analize pojedinih radnopravnih instituta kao podrška rešenjima iz alternativnog modela zakona o radu, Centar za dostojanstven rad, Beograd, 2021. Dostupno na: http://cdrsrbija.org/projekat-dodatne-analize-uz-alternativni-zakon-o-radu/.

^[4]   Urdarević, B, i dr., Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji – Izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima; Centar za dostojanstven rad, 2019.

^[5] Program rada Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. Dostupno na: https://www.nsz.qov.rs/live/diqitalAssets/15/15839_proqram_rada_za_2021._qodinu_.pdf.

^[6]      Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštavanju RS, dostupno na: http://www.bgcentar.org.rs/komitet-za-ekonomska-socijalna-i-kulturna-prava-un-uputio-preporuke-za-unapredenje -polozaja-mladih-u-republici-srbiji/

^[7] Sve preporuke koje je Komitet Ujedinjenih Nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava uputio Republici Srbiji dostupna  su  na srpskom jeziku: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2022/03/Zaklju%C4%8Dna-zapa%C5%BEanja-ICESCR- srp.pdf

________________________________________________