Položaj radnika u Srbiji nikada nije bio teži

Povodom Praznika rada, 1. maja, Pokret Levica izdao je proglas u kome se kaže:

U susret 1. maju, Međunarodnom prazniku radu, želimo da upozorimo javnost da je položaj radnika u 21. veku došao na istorijski minimum.

April je mesec koji je obeležen intenziviranjem nezadovoljstva radnika i poljoprivrednika širom zemlje. Pored toga, živote su izgubila tri radnika – po jedan u borskoj topionici, Simens mobilitiju u Kragujevcu i na vračarskom gradilištu.

U aprilu su protestovali, između ostalog, radnici Volta, Petrohemije, Krušika i Radio-televizije Vojvodine, zatim bivši radnici kuršumlijskih preduzeća i građevinske firme „Ratko Mitrović“, bivši radnik EPS-a iz Kostolca je osam dana štrajkovao glađu jer mu nije omogućeno da se vrati na posao, radnici EPS-a su se pobunili protiv najavljene transformacije i pripreme za privatizaciju ovog važnog državnog resursa, radnici „Grunera“ iz Vlasotinaca dobili su otkaze od sekretarice i u trpezariji i pobuna radnika „Dr Laza Lazarević“ protiv v.d. direktorke Ivane Stašević Karličić i dalje traje.

Na dnevnom nivou beleže se mobing, loši bezbednosni uslovi na gradilištima, uslovljavanje žena na izbor između roditeljstva i posla, rad „na crno“, neredovne isplate, zarade ispod zakonski propisanog minimuma i drugi postupci koji su suprotni Zakonu o radu, a koji svakako nije u interesu radnika.

Nezadovoljstvo domaćih poljoprivrednih proizvođača je sa druge strane jedina društvena konstanta u prethodnim godinama.

Srpski proizvođač je žrtvovan u interesu uvoznog lobija, politika ministarstva vodi se po principu štapa i šargarepe gde do izražaja dolazi politika koja daje kratkoročnu korist i ne rešava ni jedan jedini problem, ekonomska degradacija ljudi koji žive od svog rada i hrane veliki deo naše populacije je vidljiva na svakom koraku.

Sve ovo je odgovornost Aleksandra Vučića, neoliberalne politike Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, kao i njihov rad u privatnom interesu.

Srpski radnik i srpski proizvođač jesu dve najugroženije kategorije u Srbiji i preduslov svakog boljitka je potpuno razvlašćivanje aktuelne vlasti. Nakon toga je potrebno usvojiti novi i radnički orijentisan Zakon o radu i suštinski stati u odbranu interesa naših proizvođača.

Levica nudi radno vreme od 35 časova nedeljno, redovne, sigurnije i veće zarade, ograničenje rada u trgovinama nedeljom, sistemsku zaštitu interesa radnika, regulaciju svih nesigurnih oblika zasnivanja radnog odnosa, mere iz oblasti aktivnog zapošljavanja, departizaciju i demokratizaciju sindikata, suzbijanje nepoštenih radnih praksi, plaćeno menstrualno odsustvo kao i prilagođavanje radnog mesta za obavljanje menstrualne higijene, inkluzivne radne odnose, bolji položaj sadašnjih i budućih penzionera i tržišni protekcionizam zasnovan na međunarodnoj solidarnosti.

__________________________________________________________