Porez ili ceđenje suve drenovine

Poslednji dan marta je krajnji  rok da svi privredni subjekti u Čačku dostave poreske prijave u kojima će biti upisane vrednosti imovine, kako bi se samooporezivanjem izmirile obaveze koje poreski obveznici imaju prema Lokalnoj poreskoj administraciji.

Imajući u vidu Rešenje o utvrđivanju iznosa prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji Grada Čačka za utvrđivanje poreza na imovinu za 2018. godinu, čini se da će ova godina biti upamćena kao ceđenje suve drenovine kroz enormno povećanje poreza na imovinu.

Povećanje se neće meriti jednocifrenim postocima, već će u pojedinim situacijama iznos poreza biti i preko 500% veći od prošlogodišnjeg.

Kako je do ovoga došlo odgovor smo potražili u razgovoru sa Draganom Vučetićem, nekadašnjim predsednikom Skupštinskog saveta za budžet i finansije u Skupštini Grada Čačka. 

* Ovog vikenda ističe rok za predaju poreskih prijava za porez na imovinu pravnih i fizičkih lica. Svi koji su planirali trošak na nivou prošlogodišnjeg poreza koji su platili za istu stvar, biće veoma iznenađeni kad im stigne rešenje Lokalne poreske administracije.

– Ovih dana radio sam poreske prijave za brojna privredna društva u Čačku i ono što sam uočio je da svi imaju drastično povećanje poreskih obaveza jer Zakon o porezu na imovinu koji Srbija ima je jako loš zakon. Zašto to kažem? Zato što jer neprecizan, nepredvidiv i netransparentan. Neprecizan zato što imamo različita tumačenja šta je osnovica za obračun poreza na imovinu. Jedno je tumačenje poreskog organa, a sasvim drugačije tumačenje poreskog obveznika. To je jedna nejasna slika koja zbunjuje. Nepredvidiv je jer nijedan privredni subjekat ne može da predvidi kolika će mu poreska obaveza po ovom osnovu biti u narednoj godini. To znači da ne može da napravi precizan plan poslovanja i ovo je vrlo obeshrabrujuće za svakog investitora. Pravite projekciju nekog ulaganja i čini vam se da je ono isplativo i da donosi profit, a onda se ispostavi da vam je porez na imovinu kamen o vratu. Zakon o porezu na imovinu je netransparentan jer o njemu nije bilo javne rasprave, niti o dopunama zakona, niti o njegovoj primeni. Poreski obveznici, privredna društva i fizička lica, samo mogu da nagađaju kolika će im obaveza biti, a onda im samo stigne rešenje lokalnog poreskog organa i izvoli plati, bez mogućnosti da se na ispostavljeno rešenje eventualno žale ili ulože prigovor ako smatraju da je nešto neregularno. Dakle, zakon je jako loš i on je izvor problema koje privreda i fizička lica imaju prilikom izmirenja ovih poreskih obaveza.

* Možemo li to da ilustrujemo primerima?

– Pa evo, pojedina privredna društva imaju povećanja svojih poreskih obaveza po ovom osnovu u odnosu na iznose koje su plaćali prošle godine koja su enormna. To nije povećanje od 5, 10, 20 odsto nego su povećanja po nekoliko puta, trosktruka ili čak petostruka. Dakle po 300 do 500 odsto veća nego prošle godine. Evo konkretnog primera: prošle godine prosečna cena kvadratnog metra poslovnog prostora na koju se obračunava porez u petoj zoni bila je 11.741 dinar, a za ovu godinu cena je 58.506 dinara, pa će tako i porez biti pet puta veći. Slično je i u četvrtoj zoni gde je sa 20.262 dinara cena kvadrata sada procenjena na istih 58.506, znači tri puta, odnosno 300 odsto je uvećana. Suština je da se ništa nije promenilo, nikakvu novu ili dodatnu vrednost vlasnik poslovnog prostora nije stekao, samo mu se porez pet puta eksponencijalno povećao.

* Možemo li da razjasnimo kako se formira osnovica za obračun poreza na imovinu i šta je to što dovodi do ovako nesrazmernog povećanja poreza?

– Osnovica je cena kvadratnog metra poslovnog i stambenog prostora, građevinskog i poljoprivrednog zemljišta, šumskog zemljišta i garaža i garažnih mesta. A kako poreski organ dolazi do cene tog kvadratnog metra? Dolazi tako što je grad podeljen na pet zona, a onda se po zakonu za svaku zonu po grupama nepokretnosti koje sam nabrojao, uzima podatak o prosečnoj ceni postignutoj u prometu tj. kupoprodaji te nepokretnosti u prethodnoj godini. Lokalne samouprave su samo puki sprovodioci ovog zakona, pa je po meni neopravdana ljutnja poreskih obveznika na gradonačelnika ili načelnika LPA na ovo drastično povećanje poreza na imovinu.

* Vratićemo  se na temu šta su ingerencije lokalne samouprave i kolika je njena odgovornost. Hajde da najpre pogledamo šta kažu iskustveni podaci, da li je bolje da grad ima samo dve zone koliko zakon minimalno dozvoljava ili da ima više zona?

–  Koliko ja znam niko nije radio tu analitiku, a meni se čini da je bolje ako ima više zona. Jeste to komplikacija za LPA kada ima više zona, ali treba imati u vidu da nisu sve zone jednako komunalno opremljene i da nije fer da neko u ulici u koj nema asfalta, gde je loš Internet, gde su problemi sa trafostanicom, vodom, telefonskim vezama ima istu prosečnu cenu objekta po kvadratnom metru i istu poresku obavezu kao onaj ko posluje u centru grada. Dešavaju se i anomalije da je recimo cena kvadratnog metra garaže ili garažnog mesta prošle godine bila 12.132 dinara u prvoj i drugoj zoni, a 24.326 u trećoj, a u četvrtoj i petoj 20.849 dinara. Nije valjda normalno da kvadratni metar garaže u centru Čačka vredi skoro duplo manje nego u Brezovicama. Cene u prometu nekretnina su nepouzdan podatak. Ovde je neophodna promena zakona, jer Srbija nema razvijeno tržište nekretnina kao pouzdani parametar za utvrđivanje poreske osnovice.

* Kakvi su primeri u zemljama u okruženju ili EU. Na koga bi mogli da se ugledamo, da se ne bavimo izmišljanjem rupe na saksiji?

– Naveo bih primer Nemačke i Austrije. U Austriji je razvijen sistem oporezivanja imovine ali on traži razvijen sistem tržišta nekretnina. I sve mora biti transparentno. Kad imate kao osnovicu samo prosek postignutih cena u prometu nekretnina po pojedinim zonama, onda ste u apsurdnoj situaciji i na tankom ledu.

* Da se vratimo ingerencijama lokalnih samouprava po pitanju primene Zakona o porezu na imovinu. Primer Grada Beograda svedoči da lokalna vlast može da uradi nešto u korist svojih građana ako ima malo dobre volje.

– Slažem se sa vama. Novembar prošle godine bio je rok za donošenje rešenja o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza nam imovinu. Ako se sećate tada sam za vaš portal govorio da Grad Čačak nema dobro rešenje. U pravu ste za Beograd. Skupština Grada Beograda utvrdila je svojom Odlukom da porez na imovinu za 2018. godinu, za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige može biti utvrđen u iznosu koji je do 2% uvećan u odnosu na istu poresku obavezu u 2017. godini. Tako su zaštitili najugroženiju kategoriju poreskih obveznika i omogućili da ko ima više taj i plati veći porez. Kod Grada Beograda nema te anomalije da je porez na garažu ili neku drugu nepokretnost veća u sedmoj ili osmoj zoni nego u prvoj ekstra ili prvoj zoni.

* Možemo li sada da korigujemo vašu izjavu da nema mesta ljutnji poreskih obveznika u Čačku na gradonačelnika, na načelnika LPA, na Gradsko veće i na kraju na vladajuću odborničku većinu koja je izglasala Rešenje po kome će građani i privreda plaćati i 500% veći porez na svoju imovinu nego prošle godine.

–  Jeste apsurdno da je bez stvarnog povećanja vrednosti imovine poreskih obveznika, njihova poreska obaveza drastično uvećana. Ali dolazimo i do pitanja zašto se niko nije pobunio zbog toga, zašto niko nije reagovao. Ja to jedino mogu objasniti mogućnošću da postoji prećutni dogovor između najvećih poreskih obveznika u Gradu Čačku i lokalne vlasti. A dogovor je da najveći poreski obveznici ne prijavljuju svu imovinu koju poseduju i ne talasaju u javnosti oko enormnog poreza na imovinu. Onda i oni manji poreski obveznici ćute, rezonujući kad se ovi veliki ne bune onda je valjda sve OK. A iz ugla poreskih organa priča je vi veliki nemojte da se bunite i da dižete galamu, a mi vam nećemo slati inspekciju u kontrolu prijavljene imovine.

* Što će reći vi veliki ćutite, mi vas nećemo kontrolisati, platićete za mnogo manju kvadraturu nego što je stvarno imate, a ošišaćemo ove male.

– Od prilike baš tako. Ceh plate naivni koji prijave sve što imaju, pa ih još poreski organi kontrolišu i naplate im sve do poslednjeg dinara. A veliki ćute i garantuju mir u kući. U budžetu je planirano da Grad Čačak u 2018. godini prihoduje 400 miliona dinara od poreza na imovinu, a od koga će se ti milioni naplatiti nije bitno, može i od sirotinje raje, važno je da se planirana cifra namiri. 

Na kraju razgovora Vučetić još jednom potencira da Zakon o porezu na imovinu ne valja i da ga treba menjati.

– Građani Čačka od svog gradonačelnika, koji je član Predsedništva SNS-a, očekuju inicijativu da se i Zakon i Rešenje koje je doneo Grad Čačak promene i usklade sa realnim stanjem u društvu. SNS je vladajuća stranka u Čačku, i u Beogradu, i u Srbiji. Na primeru Beograda vidimo da lokalna samouprava može, kad hoće, da poradi na donošenju rešenja koja su od interesa za većinu građana. Zašto to nije slučaj i u Čačku – pita se Dragan Vučetić.

_________________________________________________________________