Porez na imovinu ili harač

Zakon o porezu na imovinu jedan je od velikog broja kontraverznih zakona koje država Srbija ima i čija primena, iako je važeći za celu teritoriju Srbije, nija ista tj. razlikuje se od grada do grada. O primeni zakona i porezu na imovinu u Čačku, razgovarali smo sa Draganom Vučetićem, nekadašnjim predsednikom Saveta za budžet i finansije, radnog tela Skupštine Grada Čačka.

– Kada smo prošli put razgovarali istakao sam da je Zakon o porezu na imovinu jedan jako loš zakon, sa manama koje su značajne i bitne za građane Srbije. Ovaj zakon je neprecizan i nepredvidiv i nije ni transparentan. Do kraja novembra meseca Grad Čačak mora da donese odluku o visini prosečnih cena kvadrata nepokretnosti, a to su  poslovni i stambeni prostor, građevinsko i poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, garaže i garažna mesta, po zonama, a imamo ukupno pet zona na teritoriji Čačka. Te cene biće osnovica za oporezivanje imovine u 2019. godini – kaže Dragan Vučetić.

* Gradska Uprava za lokalnu poresku administraciju izašla je sa predlogom Rešenja o utvrđivanju iznosa prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji Grada Čačka za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu. Kakva je dalja procedura?

– Eto primera netransparentnosti. Gradska Uprava za LPA dostavila je svoj predlog Gradskom veću i ono će taj akt usvajati bez javne i skupštinske rasprave. To je, zapravo, najveća mana Zakona. Ni građani, ni odbornici neće imati taj dokument na uvidu, niti će biti u mogućnosti da se o njemu izjašnjavaju jer će odluku o njegovoj primeni doneti Gradsko veće. Evo sada otvorenog pitanja za odbornike vladajuće većine u Skupštini grada: Kolika će biti osnovica za porez na imovinu građana Čačka u 2019. godini? Za zemljište, za stanove i kuće, za poslovni prostor? Pitanje je i kolika je prosečna cena nepokretnosti po kvadratu i po zonama? Dakle nemamo javnu raspravu sa učešćem građana, nema ni skupštinske rasprave na kojoj odbornici mogu da daju primedbe i sugestije. Imamo samo odlučivanje bez diskusija na Gradskom veću, iza čega ide objava u Službenom listu Grada.

* Dobro, a kako Gradska uprava LPA utvrđuje kolika je prosečna cena nepokretnosti po zonama u Čačku?

– Zakon je predvideo da se cena za svaku narednu godinu utvrđuje na bazi najmanje tri kupoprodaje nepokretnosti u prethodnoj godini u svakoj zoni. Kad se izračuna prosečna cena po kvadratnom metru, koja je postignuta u te tri ili više prodaja, dobija se osnovica cene kvadratnog metra u svakoj pojedinoj zoni. Ako u nekoj zoni nije bilo tri ili nije bilo uopšte kupoprodaje nepokretnosti u prethodnoj godini, onda se primenjuje prosečna cena postignuta u prethodnoj ili sledećoj zoni. Na ovome opet vidimo koliko je zakon manjkav jer i te tri kupoprodaje mogu biti po drastično različitim iznosima. Ili cena postignuta u prvoj zoni može podići prosečnu cenu u trećoj ili petoj zoni gde nije bilo kupoprodaje u prethodnoj godini, a time se znatno podiže i poreska osnovica. Tako dobijamo bizaran slučaj da je cena kvadratnog metra garaže u centru Čačka ista i u Premeći, a to onda znači i da je poreska osnovica za takvu nepokretnost ista u prvoj i petoj zoni, u centru grada i u Premeći.

* Osim toga da je zakon netransparentan rekli ste i da je nepredvidiv.

– Pojedine cene nekretnina u pojedinim zonama su se u obračunu za ovu godinu u odnosu na važeće cene za obračun poreza na imovinu u 2017. godini povećale i pet puta. To je ogroman izdatak i ogromno povećanje poreskih obaveza i za građane i za privredu. Mi sada još uvek ne znamo šta nas čeka u 2019. godini i to je nepredvidivost zakona, jer privrednici sada već treba da planiraju plan poslovanja za 2019. godinu, a još uvek ne znaju da li će porez na imovinu morati da plate 100 ili 500 hiljada.

* Čekajte, pa Gradska uprava za LPA je upravo izašla sa predlogom za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu i taj predlog je okačen na sajt grada?

– Dobro, a ja vas pitam da li to znači da svi mi treba slepo da verujemo Gradskoj upravi za LPA da je prosečna cena nepokretnosti po zonama u 2018. u Čačku za stanove bila tolika, za poslovni prostor tolika, za građevinsko zemljište tolika … a da mi nemamo uvid u stvarni način kako se došlo do te prosečne cene. Mi ne znamo kako se došlo do tih cena po kvadratu, da li je zaista bilo tri ili više kupoprodaja i koje su to konkretne kupoprodaje bile ili ih u pojedinim zonama uopšte nije bilo. Znači mi moramo slepo da verujemo načelniku LPA. A i ako je sve baš bilo kako Uprava LPA tvrdi, možda je kroz javnu ili skupštinsku raspravu moglo da se dođe do rešenja za amortizovanje određenih trenutnih skokova u kupoprodaji, koji sada lančano opterećuju sve poreske obveznike. To amortizovanje moguće je kroz korekciju zona. Ovo vam je još jedna slika nepredvidivosti zakona.

* Grad Beograd je prebrodio značajno povećanje poreza na imovinu građana iz 2017. na 2018. godinu kroz određene odluke o olakšicama. Da li tako nešto možeda uradi i Grad Čačak?

– Grad Beograd je, i to smo dokumentovali u našem razgovoru za vaš portal proletos, izvodom iz zvaničnog dokumenta, doneo odluku da cene po kvadratnom metru ne mogu za 2018. godinu biti uvećane za više od dva odsto u odnosu na cene u istim zonama u 2017. godini. Grad Čačak to nije uradio za ovu godinu i to je najveća zamerka aktuelnom gradskom rukovodstvu.  Videćemo da li će uraditi za 2019. godinu. Pazite zakon je isti za celu Srbiju, pa ako je mogao Grad Beograd, zašto ne može i Grad Čačak, nego ovako kod nas ide po onoj narodnoj ide krčag po vodu dok se ne razbije. Mi ne znamo šta nas čeka u 2019. godini. Zato i govorim javno. Moramo ne samo na sajtu Grada Čačka, već i putem svih javnih glasila u gradu da budemo obavešteni koje su prosečne cene nekretnina u Čačku, da li su one realne i kolika poreska obaveza nam sledi u 2019. godini.

* O kom iznosu je zapravo reč i koliki udeo poreza na imovinu je u prihodima gradskog budžeta?

– Porez na imovinu je lokalni poreski prihod.  Sav novac koji se ubere od građana Čačka po ovom osnovu ostaje Gradu Čačku. Nikoga ne vidim, počev od gradonačelnika, Gradskog veća, načelnika LPA, da objašnjavaju građanima da taj novac ne ide nigde van grada i da je bitan za budžet grada da se finansiraju recimo izgradnja novog vrtića, bolja zaštita životne sredine na seoskom području gde na svakom ćošku imate divlju deponiju, da se finansiraju sportisti, kultura … Prihod koji se ubere od poreza na imovinu je drugi po veličini prihod budžeta (prvi je od potreza na zarade), ako ne računamo trasferna sredstva iz Republike. Mi kao poreski obveznici (i fizička i pravna lica) shvatamo porez na imovinu kao dažbinu koju moramo da plaćamo a da i ne znamo gde taj novac na kraju završava.

– Kada već postoji ta svest građana i privrednika da je porez na imovinu harač koji mora da se plati, kako objašnjavate činjenicu da se niko nije bunio kada je porez za 2018. bio znatno povećan u odnosu na 2017. godinu?

– Mislim da smo razlog tome istakli proletos, a on je sadržan u prećutnom dogovoru najvećih poreskih obveznika i aktuelne vlasti. A prećutni dogovor je sledeći „ja neću prijaviti svu svoju imovinu, ti me nemoj kontrolisati, a platiću koliko mogu“. Evo šta kažu brojke. Upravo smo imali usvajanje finansijskog izveštaja o ostvarenju budžeta grada za 2017. godinu. Prihod od poreza na imovinu bio je planiran na 548 miliona dinara. Ostvareno je, tj. naplaćeno 339 miliona dinara, dakle nešto malo više od 62 odsto. Pazite u ovih ostvarenih 62 odsto su i zaostala plaćanja iz ranijih godina, a ne samo čist prihod iz 2017. Znači da je ostvarena naplata od oko svega 50 odsto od planiranog prihoda. Hajde recite mi šta je učinila Uprava za LPA da ostvari bolju naplatu, šta je učinila gradska vlast da objasni građanima koliko su ti prihodi važni za poboljšanje kvaliteta života u Čačku, jer građani očigledno ne vide da vlast radi nešto korisno za grad. I ja građane razumem jer evo podatka koji svedoči da ni gradska vlast nema svst o značaju i pravoj nameni prihoda od poreza na imovinu. Grad je doneo odluku po kojoj su znatno uvećane osnovice i poreske obaveze građana po osnovu poreza na imovinu u 2018. u odnosu na 2017. godinu. A istovremeno je skrojen budžet po kome je planirana manja naplata poreza na imovinu koja je u 2017. planski bila 548 miliona, a u 2018. svedena na 400 miliona dinara. A dosadašnje ostvarenje naplate po ovom osnovu u 2018.  je opet oko 60 odsto.

* Šta predviđate koliko će biti plan prihoda od naplate poreza na imovinu u budžetu grada za 2019. godinu?

– Verujem da će biti u nivou ove godine, jer ova vlast prosto nije sposobna da naplati više, bez obzira na blaga povećanja poreza koji je predložila Uprava za lokalnu poresku administraciju.

* Čekajte, pa to bi opet značilo „ja ne prijavljuem sve, ti me ne kontrolišeš, platiću koliko budem mogao ili hteo, a ti ako naplatiš i pola od ovoga što sam prijavio dobro je“?

– Od prilike tako, a onda čekamo narednih pet godina da dođe do zastarevanja poreskih obaveza. Niko te neće dirati narednih pet godina i uprava će ta potraživanja da otpiše.

__________________________________________________________________