Porez u Čačku veći 750 odsto: Porez ili šišanje ovaca

Da li zakoni u Srbiji važe za sve podjednako, bilo za pojedince, za pravna lica ili za lokalne samouprave? Sudeći po tome kako pojedine lokalne vlasti sprovode Zakon o porezima na imovinu  na osnovu koga opštine i gradovi popunjavaju svoje izvorne prihode, čini se da pomenuti zakon za grad Beograd važi na jedan način, a za grad Čačak na drugi. Ili ga naprednjačka vlast u jednom gradu primenjuje na jedan, a u drugom gradu na drugi način. 

Saglasno odredbama Zakona o porezima na imovinu nadležni organ svake lokalne samouprave u Srbiji, utvrđuje prosečnu vrednost kvadratnog metra nepokretnosti na svojoj teritoriji na osnovu koje se utvrđuje iznos poreza na imovinu.

U Čačku nadležni organ koji pribavlja podatke o cenama nepokretnosti ostvarenim u prometu u prethodnoj godini je Gradska uprava za lokalnu poresku administraciju. Ova Uprava prosečne cene nepokretnosti utvrđuje po zonama kojih je ukupno 5 na teritoriji Grada Čačka.

Nepokretnosti koje se oporezuju u tih pet zona su: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, drugo zemljište, stanovi, kuće za stanovanje, poslovne zgrade i drugi nadzemni i podzemni građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti i garaže i garažna mesta.

Kada pomenuta Gradska uprava izračuna prosečne cene ovih nepokretnosti po zonama, dostavlja predlog Gradskom veću koje donosi akt sa rogobatnim nazivom: Rešenje o utvrđivanju iznosa prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji grada Čačka za utvrđivanje poreza na imovinu.

Tako je na sednici održanoj 18. novembra ove godine Gradsko veće donelo Rešenje po kome će građani i privredni subjekti u Čačku plaćati porez na imovinu u 2020. godini.

Dragan Vučetić

Naš sagovornik na ovu temu je Dragan Vučetić, nekadašnji odbornik u Skupštini Grada Čačka i nekadašnji predsednik Saveta za budžet i  finansije Skupštine grada.

* Ako  uporedimo poreske obaveze po osnovu imovine koje su građani i privreda imali u ovoj 2019. godini sa novodonetim rešenjem za 2020. godinu, šta se nameće kao zaključak?

– Dobili smo Rešenje po kome treba da postupimo u narednoj godini kada je porez na imovinu u pitanju. Kada uporedimo obaveze iz ove sa propisanim obavezama za narednu godinu vidimo da se obaveze u pojedinim zonama i po pojedinim vrstama nepokretnosti višestruko uvećavaju. Pazite, to nije povećanje od 2-3-7 odsto, već je u pitanju uvećanje i po 7,5 puta odnosno 750%.  Evo primera: cena građevinskog zemljišta u 2019. godini bila je u trećoj zoni 1.045,67 dinara, a u 2020. godini biće sedam i po puta veća 7.833,27 dinara.

* Šta je razlog za tako drastično povećanje poreza na imovinu?

– Ne mogu precizno da kažem jer mi nemamo javno objavljene podatke o prometu građevinskog zemljišta po zonama, pa nam ostaje samo da verujemo na reč Gradskoj upravi za LPA, da je u skladu sa propisima izvršila obračun prosečne cene na osnovu prometa parcela građevinskog zemljišta u prvih deset meseci ove godine. Već ranije sam isticao da je Zakon o porezima na imovinu vrlo nepredvidljiv, i da je svim poreskim obveznicima nepoznanica kolika će im poreska obaveza po ovom osnovu biti u narednoj godini. Postavlja se pitanje kako će privredni subjekti da planiraju svoje poslovanje ako unapred ne znaju koliki ih poreski trošak čeka. Pitajte i bilo kog odbornika u Skupštini grada Čačka da vam kaže kolika će poreska obaveza na imovinu biti u narednoj godini i videćete da nijedan odbornik neće znati odgovor na to pitanje.

Tabela iz Rešenja Gradskog veća o osnovicama za porez na imovinu za 2020. godinu. Žutom bojom označene cene nepokretnosti po kvadratnom metru koje su za 2020. godinu uvećane u odnosu na cene za 2019. Zelenom bojom označene cene koje su umanjene.

* Na osnovu čega to tvrdite?

– Vidite, odluka o cenama za utvrđivanje poreza na imovinu ne donosi se na sednici Skupštine Grada Čačka, već je donosi Gradsko veće. Već samim tim smanjena je transparentnost donošenja odluke. Gradsko veće donelo je rešenje za 2020. godinu na sednici u novembru, jednoglasno i bez sprovedene javne rasprave i bez razmatranja na koji način se došlo do predloga da porez bude 7,5 puta veći nego ove godine. Donošenje ove odluke prošlo je bez diskusije. Gradsko veće treba da bude sastavljeno od stručnjaka u pojedinim oblastima, a vidimo da niko ode gradskih većnika nije imao pitanje zašto se za 750 % uvećava poreska obaveza građana i privrede na pojedinim pozicijama. Nije bilo ni predloga kako da se taj ogroman finansijski udar na građane i privredu amortizuje.

* Zar bi to po zakonu bilo moguće, ako postoji izračunata prosečna cena postignuta u prometu nekretnina?

– Ako se sećate, kada smo razgovarali o porezu na imovinu za 2019. godinu, pomenuo sam vam da je Grad Beograd doneo Odluku o dopuni Odluke o visini stope poreza na imovinu u kojoj se kaže da porez na imovinu  može biti uvećan do 2% u odnosu na pripadajuću poresku obavezu za 2018. godinu. Uporedite beogradskih maksimalnih 2% povećanja, sa čačanskih 750% povećanja poreza na imovinu.

* Kada se uporede cene nekretnina po zonama i vrstama u 2019. i za 2020. godinu primetna su drastična povećanja i minimalna smanjenja u pojedinim kategorijama. Šta iz ovih brojki možemo da zaključimo?

– Najveće promene nastale su u trećoj zoni. Tu su najveća poskupljenja za građevinsko zemljište, za stanove i za garaže i garažna mesta. U ovoj zoni jedino nema promena u kategoriji kuća za stanovanje. Treća zona obuhvata i najveći deo grada, najuže okruženje užeg centra grada. To je i zona u kojoj je najveće investiranje u novogradnju. Građani, ipak, treba da imaju kompletnu informaciju datu kroz javno saopštenje ili javnu raspravu na sednici Skupštine grada, kako se kretao promet nekretnina u ovoj gradskoj zoni, jer se prosečna vrednost dobija izračunavanjem svih cena u prometu. One najveće i najmanje kao i onih između. Građani i privreda koji su stacionirani u trećoj zoni koja sada trpi to drastično povećanje poreza na imovinu, moraju biti zaštićeni od mahinacija na tržištu, koje enormno podižu njihove poreske obaveze, a u suštini ne utiču na porast vrednosti njihove imovine. U ovom slučaju imamo veliku neodgovornost lokalne vlasti prema građanima i privrednim subjektima. Većina  poreskih obveznika postaće svesna do kakvog povećanja poreza na imovinu je došlo, tek kada u maju sledeće godine dobiju poreska rešenja za 2020., a tada će biti kasno za korigovanje Rešenja koje je sada doneto.

* Kako komentarišete činjenicu da gradski većnici nisu imali nikakvih primedbi ni pitanja u razmatranju predloga za ovako drastično povećanje poreza na imovinu?

– Ne znam kako bih to prokomentarisao, osim da verovatno niko od njih nema imovinu u trećoj zoni pa ih odluka koju su doneli ne tangira lično. Druga varijanta je da možda imaju imovinu, ali da neće plaćati porez i da će im se to neplaćanje tolerisati.

* Kako tumačite činjenicu da Rešenje Gradskog veća za porez ma imovinu u 2020. godini, nije potpisao gradonačelnik već njegova zamenica Milica Dačić.

– Video sam u zapisniku sa te sednice da je gradonačelnik napustio sednicu neposredno pre tačke dnevnog reda koja se odnosila na donošenje  Rešenja za porez na imovinu. Činjenice da je na toj 93. sednici Gradskog veća ova tačka dnevnog reda bila tek 31. po redu, da je gradonačelnik napustiuo sednicu pre nje, da Rešenje nije potpisao ni gradonačelnik, ni načelnik Gradske uprave za LPA, koji je potpisao Rešenje za 2019. godinu, meni govori mnogo. Jednu jako lošu odluku gradonačelnik je dao na potpis svojoj zamenici. Time se takav problem ne rešava. Kad sutra krene negodovanje građana i privrede reći će „ja to nisam potpisao, potpisala je moja zamenica“. To nije stepen odgovornosti koji se očekuje od gradonačelnika Čačka.

* Kakvu korist građani mogu  imaju od povećanja poreza na imovinu?

– Porez na imovinu je izvorni prihod grada Čačka, on ostaje u gradu i nije deo poreskog zahvatanja koji se uplaćuje u republički budžet odakle se samo deo vraća lokalnoj samoupravi gde je ubran. Taj prihod služi za komunalna investiranja kao što je izgradnja i održavanje saobraćajnica, vrtića, škola, zdravstvenih ustanova, sportskih objekata … Tu treba tražiti odgovor na vaše pitanje. Samo da napomenem za četiri godine aktuelne čačanske vlasti potrošeno je oko 16 milijardi dinara ili oko 130 miliona evra. Građani mogu da razmisle i sagledaju na šta su otišle sve te pare.

___________________________________________________________________________