Poslovi koji spadaju u grupu mogućih i poželjnih zanimanja za OSI

Ovde je reč o licima koji zbog svog osnovnog oboljenja, koje je i prouzrokovalo invalidnost imaju razne vrste zdravstvenih problema, počev od fizičkih, pa do smetnji u psihointelektualnom razvoju. Iz navedenih razloga poslovi na kojima mogu biti zaposleni moraju biti u skladu sa njihovim invaliditetom. Formulaciju „moraju biti u skladu“ treba posmatrati sa više aspekata i svi bi oni trebali da budu ispunjeni u potpunosti, pa da tek onda lice bude radno angažovano.

• Prvo – posao mora biti prilagodjen invaliditetu nekog lica, tako da ga on ne sprečava u adekvatnom obavljanju posla.
• Drugo – posao ne sme uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, niti pogoršati postojeće ili dovesti do novih posledica invaliditeta.

Navedena dva parametra su pored sticanja statusa OSI, ključni razlog komisijske procene radne sposobnosti shodno odredbama Zakona o zapošljavanju i rehabilitaciji. Ovo iz razloga što u rešenju o procenjenoj radnoj sposobnosti upravo i stoji za koje poslove je neko lice sposobno i u kom obimu i na koji način ih može obavljati. Ovom prilikom ćemo polazeći od predhodnih činjenica, koje smatramo ključnim navesti greške, koje slučajno, a zbog nedovoljne upućenosti ili pak iz istog nemara čine mnogi poslodavci, koji radno angažuju OSI.

Prodaja preparata, radno angažovanje OSI u Čačku

Naime lice dobije posao u statusu OSI i u skladu sa rešenjem o proceni radne sposobnosti, ali mu se vremenom u opis posla dodaju i poslovi koje ne sme i ne može da obavlja, kao i rad po smenama i u uslovima u kojima zbog invaliditeta ne sme da radi. Navešćemo primer osobe koja je dobila posao u skladu sa svojom radnom sposobnošću i rešenjem o proceni iste, a posle izvesnog vremena bila je premeštena na druge – neadekvatne poslove.

Kada je svog poslodavca na to upozorila, rekao joj je da je to neminovno zbog obima posla pa je morala dati otkaz, jer joj se  zdravstveno stanje pogoršalo. Ovo se naravno ne bi smelo dogadjati, ali se dogadja, zato što većina poslodavaca isključivo vodi računa o svojim interesima i u skladu sa njima o potrebama procesa rada u svojim preduzećima. Interesi i potrebe zaposlenih uopšte, pa i sa invaliditetom su na poslednjem mestu. Mnogi će reći takva je situacija i tako je svuda, jer i kada potpisnik ovih tekstova neformalno razgovara na ovu temu u većini slučajeva dobije takav odgovor. Ponovićemo po ko zna koji put svim osobama sa invaliditetom da kada se dogodi situacija koju smo naveli neka ne ćute, već reaguju prvo kod poslodavca, a onda i u nadležnoj instituciji rada, koja će preduzeti sve dalje zakonom propisane mere da zaštiti njihova prava. Moramo i svojim delovanjem pokazati da svi imamo jednaka prava zagarantovana i propisana Ustavom i zakonom i da apsolutno niko nije iznad zakona, pa tako ne sme i ne može raditi ništa što sa njim nije u skladu.

U dopisu koji smo dobili od gospodje Ane Dojčilović – saradnice za odnose sa javnošću NSZ – filijala Čačak, izmedju ostalog je navedeno da u zavisnosti od vrste, pa samim tim i ograničenja u radu, za OSI se najčešće preporučuju poslovi, koji ne podrazumevaju rad za mašinom, rad koji ne zahteva prinudni položaj tela, duže stajanje ili podizanje tereta, zatim posao koji isključuje noćni rad, kao i rad na visini, rad koji je normiran i slično.

Ovo je još jedan razlog da ponovimo podatak iste službe da su u tekućoj godini OSI izmedju ostalog dobijale posao u oblasti mašinstva, obrade metala i drveta,  jer su svi poslovi koji zahtevaju i rad za mašinom, a svakako prinudni položaj tela i duže stajanje, kao i podizanje tereta. Naravno da ne mislimo da ne postoje OSI,  koje sve ovo mogu, ali smo ipak mišljenja da i u ovom smeru treba preispitati, kako neke odredbe  Zakona  o zapošljavanju i rehabilitaciji pa ih izmeniti tako pre svega i primenu i tumačenje navedenog zakona i nekih njegovih odredbi u praksi.

Za OSI se najčešće preporučuju administrativni poslovi, pomoćni poslovi u proizvodnji, poslovi magacionera i drugi slični poslovi. Kada je u pitanju ova populacija, poslodavci u svakom trenutku moraju imati na umu invaliditet lica, činjenicu da je primljeno na posao u statusu osobe sa invaliditetom i ono što u rešenju o proceni radne sposobnosti stoji. Sva odstupanja od navedenog dovela bi svakako do pogoršanja zdravstvenog stanja zaposlenog s jedne strane (što je i najvažnije), a ne bi bila dobra ni za sam kvalitet, odnosno učinak tog lica u procesu rada.

Branimir Radovanović

Tekst realizovan u sklopu projekta “Moje pravo na rad” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata iz  oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

________________________________________________________________