Povratak mladih na selo – realnost ili san

U našoj zemlji postoji negde oko 4.500 sela, a više od 1.500 sela je u izumiranju. 400.000 hektara oranica niko ne obrađuje, a čak 32.000 onih koji su se školovali za poljoprivredu je bez posla. Kako vratiti mlade na selo?

U odsustvu prave strategije za zapošljavanje mladih, nepostojanja dovoljnog broja radnih mesta i fabrika, pitanje povratka mladih na selo je sasvim legitimno. Dvocifreni rast organske proizvodnje u Srbiji zabeležen poslednjih godina, preduzetnički duh, koji je danas, izraženiji kod mladih nego pre nekoliko godina, daju za pravo da se razmišlja u tom pravcu.

Koje su pretpostavke za povratak mladih na selo? Najmanji problem je nekretnina – mnogi imaju dedovinu, a još više je napuštenih domaćinstava. Ono što je potrebno je dobra infrastruktura – putna i telekomunikaciona, jer je teško poverovati da bi neko otišao na selo i pristao da u 21. veku nema internet. Takođe, bez kulturnog sadržaja, seoska sredina je takođe osiromašena.

– Stanovništvo jedne zemlje obnavlja se iz viška ruralnog stanovništva, a naše selo sve više stari i nestaje. Negativnom prirodnom priraštaju treba dodati i odlazak mladih iz Srbije ‘trbuhom za kruhom’. To znači da je problem zapravo mnogo veći nego što mislimo. Ako se ovako nastavi, stanovništvo u Srbiji će se ubrzano smanjivati i moguće je da će biti zamenjeno stanovništvom koje pripada skroz drugačijoj kulturi, odnosno migrantima sa Bliskog istoka i iz Afrike. Ovo nije nikakvo preterivanje, već sasvim realna mogućnost u narednim decenijama. Bez sela, nema nam budućnosti – barem ne onakve kakvu većina ljudi u Srbiji želi – profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Srđan Šljukić.

On dodaje da ne postoji lak odgovor kada je u pitanju motivisanje mladih za povratak na selo. Smatra da su mogući raznovrsni projekti, ali da bi najveći značaj imale eventualne posebne subvencije za ona poljoprivredna gazdinstva koja imaju mlađu radnu snagu i naslednike imanja.

– Reč je o društvenom sloju od ogromnog značaja za celo društvo, jer su to ljudi koji proizvode hranu, koji čuvaju tradiciju, koji pomažu demografsku obnovu srpskog društva. Država već dugo vremena potpuno zanemaruje selo i njegove stanovnike, osim na rečima i to kada dođu na red izbori. Međutim, to nije jedini slučaj, slično je i sa obrazovanjem, naukom, domaćom industrijom. Politika koja zanemaruje selo, obrazovanje, nauku i domaću privredu, dok istovremeno daje ogromne subvencije i druge privilegije stranim investitorima i hvali se otvaranjem poglavlja za pristupanje EU jeste iz temelja pogrešna i štetna za Srbiju – smatra Šljukić.

Poražavajuća je činjenica da 400.000 hektara oranica niko ne obrađuje, a čak 32.000 onih koji su se školovali za poljoprivredu je bez posla. Gotovo svaki šesti ima fakultet, 46 njih su doktori nauka. U 70 odsto zemljoradničkih zadruga nema nijednog zaposlenog s visokom stručnom spremom. U našoj zemlji postoji negde oko 4.500 sela, a više od 1.500 sela je u izumiranju.

Šljukić smatra da je teško izvodljiv projekat povratka mladih na selo i da bi se više trebalo usmeriti ka tome da se zadrže na selu oni još uvek nisu otišli.

– Za ovo je neophodno da država povede računa o onome što se zove ruralni razvoj. To praktično znači da se moraju popraviti uslovi života u selu, kako po pitanju infrastrukture, bolji putevi, vodovod, kanalizacija, gasifikacija, tako i kada se radi o mogućnostima zapošljavanja i samozapošljavanja. Ne treba zaboraviti ni sferu obrazovanja i kulture, odnosno investiranje u ovaj sektor seoskog života, u kojem ključnu ulogu igraju seoske škole – zaključuje Šljukić.

Nikola Janić, urednik portala Koreni, kaže da bi trebalo samo da zamislimo: šta bi se dogodilo kada bi jednom mladom, sposobnom i radnom bračnom paru, koji hoće da se bavi poljoprivredom ili nekim drugim poslom, država dala 10.000 evra kao startni kapital? Koliko bi manje nezaposlenih ljudi u zemlji bilo? On kaže da postoji mnogo mogućnosti i van poljoprivrede, te tako navodi kao moguću opciju – izgradnju fabrike za preradu vode sa mnogobrojnih izvora u nekom planinskom selu.

– U svetu će se za nekoliko decenija voditi ratovi za vodu, kao što se danas vode zbog nafte. Mnogi izvore vode smo već prodali. Tako je i sa zemljom. Velike površine obradivog i plodnog zemljišta je prodato ili arandirano strancima na 100 godina. Ta plodna i ekološki nezagađena zemlja trebalo je da se da našim ljudima – ističe Nikola Janić.

Prema njegovom mišljenju, ima raznih delatnosti koje se mogu pokrenuti na selu. Srbija ima još ekološki čistih površina gde se poljoprivreda može razvijati, a danas su proizvodi sa ovakvih površina u celom svetu sve više traženi.

Tekst je u sklopu projekta „Kakva je budućnost srpskog sela“, koji je sufinansiran iz budžeta Grada Čačka kroz Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_________________________________________