Požar na deponiji Duboko ugašen, ostala dilema – kakav vazduh su udisali Užičani

Požar, kojim je prethodnih sedam dana bilo zahvaćeno telo regionalne deponije Duboko kod Užica, ugašen je nakon što je pronađeno i eliminisano njegovo žarište, ali ostaje dilema o tome kakav vazduh su, za to vreme,  udisali Užičani.

Uzrok požara bio je, kako su ranije saopštili predstavnici uprave JP Duboko i Grada, „hemijska reakcija koja nastaje razlaganjem ogromne količine otpada“.

U toku je, navode, zatrpavanje zemljom i vraćanje deponije u stanje pre požara, i ističu da su u njegovom gašenju i pronalaženju žarišta bili  angažovani mahanizacija i zaposleni u užičkim javno-komunalnim preduzećima Bioktoš i Vodovod, u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije.

Međutim, ostaje nedoumica o tome kakav vazduh su udisali Užičani tokom sedmodnevnog požara. O tome se nadležni ne izjašnjavaju.

„Regionalna deponija Duboko, na koju se odlaže otpad iz dva grada – Čačka i Užica i sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga, gorela je sedam dana, a Užičane su, od vazdušnog zagađenja otrovnim materijama, spasavali đenovljanski ciklon, kiša i vetar“, saopštio je užički odbor  Stranke slobode i pravde (SSP).

Nadležni su nas, dodaje se, „uveravali u to da je požar bio pod kontrolom i da nema razloga za zabrinutost, jer je samo tokom 2022. godine bilo preko 1.500 požara na deponijama širom Srbije ili što bi rekao aktuelni predsednik – Pa šta”.

„Međutim javna tajna je“, dodaju u SSP, da je „deponija, zamišljena kao model za izgradnju ostalih deponija u zemlji, što je predviđeno Nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom, postala ekološka tempirana bomba iznad grada, na koju igla više ne može da stane i koju prati niz problema od osnivanja – od kašnjenja zbog neispunjavanja zahteva evropskih partnera, klizišta, do neispunjavanja obaveza u finansiranju gradova i opština uključenih u taj projekat“.

Deponija, ističe se, „višedecenijski gubitaš, zamišljena i kao reciklažni centar ne funkcioniše prema standardima Evropske unije, jer je do 2020. godine bilo neophodno izdvojiti 50 odsto reciklažnih sirovina, a Duboko izdvaja samo oko osam odsto ručno prebranog otpada, dok se ostatak odlaže na ionako pretpranom prostoru“.

Zbog svega navedenog SSP pita aktuelnu vlast, do kada će se nagomilani problemi regionalne deponije „gurati pod tepih, dok uzrokuju enormno zagađenje zemljišta, vode, a sada i vazduha i da li misle da će ih tako lako rešiti samo projektom proširenja deponije”.

„Do kada će građani Užica biti žrtve potpuno promašenog i zastarelog projekta, u čijoj realizaciji, sem višedecenijskog odlaganja smeća na teritoriji Užica, ne učestvuju partneri iz osnovačkog akta ili možda ima nego drugo, dugoročnije rešenje koje traži više kapaciteta nego što SNS može da ponudi“, poručuju iz užičkog SSP.

Ozonpress je pokušao da sazna kakav kvalitet vazduha je bio za vreme požara koji su izavale hemijske reakcije, da li je to iko ispitivao, da li su nuspojave sagorevanja opasne po zdravlje ljudi, kao i to zašto nadležni ne nude informacije o tome?

U Zavodu za zaštitu javnog zdravlja (ZZJZ) Užice, Ozonpressu su potrdili da „od njih niko nije tražio da ispitaju kvalitet vazduha u okruženju deponije, pa tu vrstu analize nisu radili“.

S druge strane, kažu u Zavodu, „na mernim mestima u samom gradu, koje služe za redovno praćenje kvaliteta vazduha, prošle sedmice nije bilo  značajnih promena“.

„Na mernim mestima u samom gradu nije bilo značajnih promena u kvalitetu vazduha u odnosu na rezultate analiza koje su obavljene u sedmici pre požara“, ističu u Zavodu i objašnjavaju da bi se „nagle promene kvaliteta vazduha osetile u gradu“.

Međutim, na osnovu merenja kvaliteta vazduha na mernim stanicama u samom gradu nije moguće pouzdano utvrditi od čega potiče eventulano zagađenje, ukoliko se ispitavinje nije obavilo na samoj lokaciji požara.

Procedne vode

Deponija se nalazi na, podsećaju u odboru SSP, uzvišenju iznad grada, a „procedne deponijske vode ulaze u podzemne tokove, izvorišta i potoke u obližnjoj Lužničkoj doline čiji stanovnici, glavni snadbevači užičke pijace i marketa, takve vode koriste za zalivanje poljoprivrednih parcela i napajanje stoke“.