Prečišćavanje voda u Srbiji

U Srbiji se pre ispuštanja u reke i jezera, zbog malog broja postrojenja, prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda, a dodatni problem su vode koje ispušta privreda u istu kanalizacionu mrežu ili recipijente. 

Merenja pokazuju sadržaj metala u sedimentima reka u koncentracijama iznad graničnih vrednosti, i to najviše za nikl (33%), hrom (14%), arsen (9%), cink (8%), bakar (6%), olovo (6%) i kadmijum (4%). Kako bi se u što kraćem roku smanjilo zagađenje, neke od preporuka su da kompanije i lokalne samouprave zajedno grade postrojenja, da se u te svrhe obezbede podsticaji privredi i da se unapredi rad inspektora. 

Preporuke su deo analize stanja u ovoj oblasti, koju je sproveo NALED, a koja je predstavljena na današnjem vebinaru ,,Predstavljanje nalaza i preporuka za unapređenje sistema otpadnih voda u Srbiji”, završnom događaju  u sklopu kampanje ,,Mesec voda” koju su lansirali NALED, Udruženje 3e i Mreža inspektora Srbije.

– U Srbiji je, prema procenama, za zaštitu voda u narednih 16 godina, potrebno uložiti 5,4 milijarde evra. Najveći trošak je izgradnja postrojenja za prečišćavanje, a komplikuje i to što u borbi protiv zagađenja trenutno ne postoje stimulativne mere za privredu. Zato je finansijska podrška države ključna, posebno za mala i srednja preduzeća, kojima je pored novčane, neophodna još i savetodavna pomoć – rekao je Srđan Gajić, predstavnik udruženja 3e, dodajući da deo problema gradovi i opštine mogu da reše i razvojem sopstvenih pogona za prečišćavanje.

– Za nas je upravljanje otpadnim vodama jedno od najvažnijih pitanja zaštite životne sredine. Ratifikovan je sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope kojim su odobrena sredstva dovoljna da pokriju sve što smo dosad pripremili. Uskoro krećemo sa izgradnjom 20 do 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Verujem da ćemo značajne rezultate moći da vidimo već naredne godine – rekao je pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović.

Među lokalnim samoupravama ima i dobrih primera, pa je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u završnoj fazi u Leskovcu, Vrbasu, Raškoj, Kruševcu, Vranju, Aleksincu i  Užicu. Priprema investicije u toku je u Čačku, Jagodini, Kikindi, Kraljevu, Pirotu, Požarevcu, Vršcu i Zaječaru, dok veliki gradovi nemaju ova postrojenja. Predstavnici javnog sektora ukazali su i na problem manjka inspektora na republičkom nivou. 

– Uloga inspekcije je bitna, ali nema dovoljno inspektora da kontrolišu veći broj kompanija, a otežava i to što ne postoji baza podataka zagađivača. Neophodno je da se poveća broj inspektora, da se oni usavršavaju i podstiče saradnja između srodnih službi. Jačanje efikasnosti inspekcijskog nadzora treba osigurati i kroz adekvatnu kaznenu politiku –  poručila je Olivera Kikanović, inspektorka za zaštitu životne sredine iz Mreže inspektora Srbije. Dok neki privredni subjekti kod nas sprovode investicije koje spadaju u primere najbolje prakse i regionalno, dotle drugi nisu ni dovoljno upoznati sa obavezama koje imaju i koje im tek predstoje u funkciji zaštite voda. Privredni subjekti su dužni da svoje emisije usklade sa graničnim vrednostima najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

Studija stanja u ovoj oblasti izrađena je u okviru projekta Javno privatni dijalog za razvoj koji sprovodi NALED, a finansira USAID. Predloge za unapređenje građani mogu da pošalju putem sajta jpd.rs.

____________________________________________________________