Pred senima streljanih rodoljuba

У уторак 22. децембра, дванаесточлана делегација Градског одбора СУБНОР-а посетила је спомен-обележје које се налази на источном рубу фабричког круга некадашње чачанске фирме ЦЕР. Споменик сведочи о фашистичком злочину који је учињен над више стотина партизанских бораца у зиму 1941/42. године.

Након пада Ужичке републике, у касну јесен 1941. године, на стотине партизана дошле су под удар окупаторског, љотићевског и четничког преког судовања. У некадашњем чачанском Војно-техничком заводу формиран је логор. Сви партизани који су у Устанку носили оружје осуђивани су на смрт. Пресуде су изрицали: официри Вермахта, али са њима и свештеник Булић (злогласни „поп Булија“, љотићевски првак у овом крају), затим четнички официр Ратковић, а са њима и група такозваних виђенијих грађана Чачка. Они су, својим пресудама, у смрт послали – како је уклесано у мермеру – више од шест стотина партизана. Стратиште се налазило у непосредној близини данашњег спомен-обележја, на месту званом Арсеналске рупе.

Представници чачанске организације СУБНОР-а венац су положили на 74. годишњицу оснивања Прве пролетерске бригаде (јединица је формирана у Рудом, 22. децембра 1941. године). Баш на дан када је на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине зачета регуларна НОВЈ (потоња моћна ЈА и ЈНА), у Арсеналским рупама у Чачку стрељан је (и) Ђорђе–Ђоко Миловановић, оснивач, главни уредник и власник листа Чачански глас, а у Устанку и командант прве партизанске артиљеријске јединице, то јест старешина двеју батерија које су дејствовале на опсади Краљева током октобра 1941. године.

Организација СУБНОР-а у Чачку најавила је активности којима би се допринело да прилаз спомен-обележју на Кружном путу буде једноставнији, те да се његова опомињућа порука приближи очима јавности.  

Б. Јевтовић  

_________________________________________________________________