Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata nije sistemsko rešenje

Predlog Zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata naoko pretenduje da reši neke od životnih problema građana koje je najčešće neimaština navodila da individualnom gradnjom rešavaju stambeno pitanje bez odgovarajućih papira.

Međutim, već prvi član ovog zakona pokazuje da je to samo još jedna jeftina populistička manipulacija vladajućeg režima. Ovaj član predviđa da ‘nezakonito izgrađeni objekti … mogu biti privremeno priključeni na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju’ dakle, do momenta kada vlasti odluče da nova pravila više ne važe.

Osim toga, predlog zakona važi ‘…isključivo za vlasnike stambenih objekata i vlasnike posebnih delova objekta-stanova, koji su trajno rešavali svoje stambeno pitanje’ što je uslov koji je nemoguće precizno targetirati.

Ovaj predlog zakona je primer nesrećnog ad-hoc rešenja, jer ne sadrži jasnu viziju na koji način će biti rešeni postojeći urbanistički problemi koji pogadjaju ne samo stanovnike tih naselja, već i Beograd u celini.

Površnost i neozbiljnost u pristupu se vidi i iz obrazloženja zakonskog predloga koje kaže da se radi o osnovnim ljudskim pravima gradjana da imaju pristup električnoj energiji, vodovodu, kanalizaciji i gasnoj infrastrukturi.

Gradjevinski odnosno tehnički je najjednostavnije povezivanje na elektromrežu, dok je nešto komplikovanije snabdevanje vodom u takvim naseljima, jer postoje situacije gde nije moguće dospeti do nekog potrošača a da se ne prodje kroz nečiju tudju parcelu. Rešavanje kanalizacije ali i snabdevanje gasom i daljinskim grejanjem nije moguće sprovesti drugačije nego na nivou celog naselja.

Ako izmeni Zakona o ozakonjenju objekata pristupimo sistematski otvaraju se i nova pitanja. Kada se govori o osnovnim pravima, gde je pravo na obrazovanje i pravo na zdravlje u ovakvim naseljima?

Ta naselja su uglavnom vrlo gusto izgradjena, tako da nema mesta za izgradnju obdaništa, škola, domova zdravlja, pošta, što znači da stanovnici ovih delova grada moraju da prelaze kilometre da bi došli do ovih usluga.

U ljudska prava spada i pravo na zdravu životnu sredinu. U neplanski izgradjenim naseljima nema površina sa javnim zelenilom i nema mogućnosti da se ona formiraju. Izostanak kanalizacije proizvodi konstantno zagadjivanje životne sredine, zemljišta, podzemnih voda, kao i isparavanje vazduha.

Unapredjenje stanja u neplanski izgradjenim naseljima je kompleksno urbanističko, sociološko, pravno, tehničko pitanje. Aktuelni zakonski predlog očigledno neće rešiti sistemske probleme, a otvoriće neka nova teška pitanja. Zaustavljanje širenja ovakvih naselja i adekvatno uređenje postojećih je jedno od najvažnijih pitanja u domenu urbanog razvoja.

________________________________________________________________