Prednjači socijalno nasilje

Kada je reč o vršnjačkom nasilju istraživanja, koja su u srpskim školama sprovodili UNICEF-a i Instituta za psihologiju iz Beograda, a u čačanskim Katarina Dunjić Mandić i Rada Karanac, nedvosmisleno ukazuju da je verbalno nasilje najzastupljenije.

–Velika učestalost verbalnog nasilja, ogovaranja, širenja laži, je razlog za ozbiljnu zabrinutost, jer se takva vrsta nasilnog ponašanja veoma teško i prepoznaje i iskorenjuje. Razlog za to su nedovoljna senzitivisanost na ovu vrstu nasilja, ali i brojni negativni uzori kojima su naša deca okružena. Komunikacija odraslih je takođe zasićena verbalnim nasiljem, kao i što je veliki uticaj imaju i mediji, tako da je važno govoriti o „kulturi nasilja“, na koju su se svi navikli i na koju postoji visok procenat tolerancije, iako tolerancija na nasilje treba da bude jednaka nuli! Važno je i da odrasli kontrolišu svoje ponašanje, jer su oni model za ponašanje dece i učenika, a pogotovo što su rezultati istraživanja pokazali, da je najveći procenat osnovaca, koji trpe neku vrstu nasilja. Da ih drugi učenici nikada nisu verbalno vređali tvrdi 76,5% ispitanika (69,5% učenika iz osnovnih i 82% učenika iz srednjih škola), dok 22,7% ispitanika navodi da su od vršnjaka u poslednja tri meseca doživeli ili nazivanje pogrdnim imenom, ili ismevanje ili vređanje, od čega su 29,4 odsto osnovci, a 17,5 srednjoškolci – tumače rezultate istraživanja Katarina Dunjić Mandić i Rada Karanac.

Istraživanje UNICEF-a i Instituta za psihologiju Beograd od 2012. ukazuje da je 17% učenika u poslednja tri meseca učestalo doživljavalo da ih vršnjaci nazivaju pogrdnim imenima, vređaju ih ili ismevaju, što ukazuje da su mladi Čačani više bili izloženi verbalnom nasilju od vršnjaka iz drugih sredina. Ovo ali i ostala istraživanja takođe ukazuju da su najčešći oblici verbalnog nasilja vređanje i spletkarenje, odnosno da je u proseku 20,6 odsto devojčica a 25,7 procenata dečaka doživelo verbalno nasilje.

Polazna pretpostavka u istraživanju, kako objašnjavaju autorke, je bila da je najzastuljeniji oblik vršnjačkog nasilja verbalno nasilje, što nije potvrđena tokom analize podataka istraživanja. Ova vrsta nasilja. zauzima drugo mesto sa 22,7 odsto, dok najdominantniju vrstu vršnjačkog nasilja u čačanskim osnovnim i srednjim školama, predstavlja socijalno nasilje (ogovaranje, spletkarenje, ignorisanje…) na šta je ukazalo čak 27,7 odsto ispitanika. Istovremeno, visoka zastupljenost seksualnog nasilja, identična fizičkom (4,8%), je alarmantan podatak koji treba da osim prosvete mobiliše i sve raspoložive resurse u lokalnoj samoupravi.

– Šikaniranje, ignorisanje, ogovaranje i spletkarenje, kao oblici nasilja su izuzeteno zastupljeni i malo prepoznatljivi u vršnjačkim krugovima. Rezultati UNICEF-a ukazuju da je 9 odsto učenika tako nešto doživela od vršnjaka. U našem uzorku je ovakav vid nasilja doživelo 27,7% učenika (31,8% učenika iz osnovnih i 24,4% učenika iz srednjih škola).Ogovaranje, pričanje i širenje laži je vrsta nasilja koju više trpe devojke (18,3%), nego mladići (9%). Od ukupnog broja devojaka (34% je doživelo da vršnjaci spletkare ili šire laži o njima, za razliku od 29% mladića koji su tako nešto doživeli) – navode autorke istraživanja Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu.

Tekst objavljen u sklopu projekta “Bezbednost mladih u Čačku“ koji je na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja.