Prevencija najvažnija za borbu protiv vršnjačkog nasilja

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da su škole u Srbiji prvi i najverovatnije najsigurniji pokazatelj različitih oblika asocijalnih ponašanja kod dece, zbog čega su u punom fokusu nadležnih institucija koje treba da ponude odgovore zašto dolazi do neprihvatljivog ponašanja koje se najčešće ogleda kao vršnjačko nasilje.

Pašalić je na predstavljanju Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o nasilju u školama, ocenio da se posle tragedije u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar nije povećala stopa nasilja u obrazovnim ustanovama i da je, kako je istakao, izuzetno povećana pažnja svih nadležnih institucija koje bave zaštitom dece.

– Škole su danas jedini ‘lakmus papir’ koji identifikuje asocijalna ponašanja kod dece na koja treba reagovati. Tragični događaji u školi Vladislav Ribnikar iz maja ove godine pokazali su nam koliko je bitna prevencija u radu na iskorenjivanju nasilja u školama – rekao je Pašalić.

– Ako se nasilje istoleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece – od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa – centara za socijalni rad, tužilaštava i policije – naveo je Pašalić.

Zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nađa Ćuk ukazala je na potrebu unapređenja načela tolerancije i antidiskriminatornih politika i naglasila da je neophodno zajedničkim radom stvoriti bezbedno okruženje za decu i mlade u budućnosti.

Istraživanje Zaštitnika građana je pokazalo da svaki deseti učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi, svaki peti je lično bio izložen rodno zasnovanom nasilju, dok svaki deseti priznaje da se i sam nasilnički ponaša prema vršnjacima.

Svaka druga devojčica (41,9%) i svaki peti dečak (20,6%) suočili su se sa rodno neprikladnim govorom u školi, svaki peti učenik (20,5%) bio je i lično izložen rodno zasnovanom nasilju, dok 35% učenika navodi da neretko čuju od nastavnika uvredljiv rodno zasnovan govor, kao i uvredljiv rečnik o pripadnicima manjinskih grupa, posebno o romskim učenicima, LGBTI+ ili osobama sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

Prema istraživanju, gotovo svaki učenik u Srbiji (87%) u školi je čuo da se među učenicima za LGBTI+ osobe koriste uvredljive kvalifikacije, da su stavovi prema Romima jednako negativni kao i prema LGBTI+ zajednici, te da su negativni stavovi najmanje izraženi prema osobama sa invaliditetom i starijim osobama.

Dečaci u većem procentu učestvuju u vršnjačkom nasilju i imaju negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama, pokazuje istraživanje Zaštitnika građana kojim je utvrđeno i da oko 3/4 učenika ne zna da njihove škole imaju tim za zaštitu učenika od nasilja, a još veći broj đaka (oko 9/10) ne zna ko taj tim čini.

Istraživanje je još pokazalo da više od polovine učenika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji ne zna za postojanje programa prevencije nasilja, za razliku od nastavnika koji za te aktivnosti znaju (oko 80%).

Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju s obzirom da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.

Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji, i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.

_________________________________________________________