Previsoka cena odlaska najboljih

U situaciji kada na jednoj strani srpski državni zvaničnici očekuju da će nedavno najavljene mere za smanjenje migracije dati pozitivne rezultate dok pojedini ekonomisti poput Milana Kovačevića ovaj potez Vlade Srbije komentarišu kao još jedan u nizu demagoških poteza, Srbiju, prema nekim procenama masovan odlazak najboljih kadrova godišnje košta 1,2 milijarde evra.

Činjenica da se posle više od jedne decenije pauze tek nedavno sastao Savet za zapošljavanje, predstavlja potvrdu stavova da se problemu migracije, pre svega visoko obrazovane populacije, pristupa krajnje neozbiljno uprkos šteti koju iz godine u godinu trpi celokupno društvo. U ovom trenutku, kada je situacija odavno prestala da bude benigna pojava za sada jedinu konkretnu meru države predstavlja želja da se oformi tim eksperata, koji treba da sačini strategiju i akcioni plan za sprečavanje odlaska ljudi iz zemlje, ali i da privuče nazad one koji su već otišli. 

Srbiju godišnje napusti 300 lekara

Studija koju je na temu migracije stanovnika Srbije radila Fondacija Fridrih Ebert, nedvosmisleno, kao i slična pređašnja istraživanja, ukazuje su ekonomski razlozi presudni kada je reč o odlasku mladih iz Srbije, ali da stav koji se odnosi na krajnje beznadežnu društvenu situaciju iz koje se ne vidi izlaz biva sve češći motiv za napuštanje zemlje. Kao konkretne mere koje bi mogle da dovedu do smanjenja migracije iz Srbije, autori ove studije navode da bi pre svega radikalni potezi na nivou države mogle da rezultuju pozitivnim pomacima kada je reč o odlasku mladih iz Srbije. Mogućnost profesionalnog usavršavanja kroz sufinasirane državne programe ili stipendije, podrška razmene i saradnje sa inostranstvom, bolja dostupnost visokog obrazovanja i usavršavanja mladima iz socijalno ugroženih grupa i pre svega  konkretnija pomoć države prilikom zapošljavanja, samo su neke mere koje predlažu autori studije, a koje za prevashodni cilj imaju osamostaljivanje mladih i formiranje sopstvenih porodica.

Masovan odlazak najboljih kadrova godišnje košta 1,2 milijarde evra

Migracija mladih visoko obrazovanih kadrova je zajednički problem ne samo Srbije i zemalja zapadnog Balkana već i država bivšeg Varšavskog bloka, koje poput Poljske ulažu velike napore kako bi smanjile migraciju mladih u razvijene zemlje Unije. U tom cilju poljska Vlada povukla je neke konkretne poteze koji bi mogli da se primene i u Srbiji uz uslov da za tako nešto postoji politička volja. Jedna od tih mera odnosi se na poresku politiku, a u Poljskoj je počela da se primenjuje od poletka avgusta, kada je poljski parlament usvojio predlog da se Poljaci, mlađi od 26 godina čija je godišnja zarada niža od 20.000 evra, preračunato u zlote, oslobode plaćanja poreza na dohodak. Nešto slično je predloženo i u Hrvatskoj, s tim što bi se, pod uslovom da ovaj predlog bude usvojen, mladi do 25 godina starosti u potpunosti oslobodili poreza na dohodak, dok bi se osobama starosne dobi između 25 i 30 godina ovaj porez prepolovio.

U kojoj meri sve veća migracija mladih i obrazovanih ima pogubne posledice po srpsko drušvo govori podatak dobijen na osnovu anketa a premo kome su za odlazak iz zemlje najviše zainteresovani studenti medicine i tehničkih nauka. Naime ova istraživanja pokazuju i da trećina od 11.000 anketiranih studenata želi da ode u inostranstvo i tamo započne karijeru. Prema ranijim analizama Instituta za javno zdravlje, 75 odsto lekara, među kojima i specijalisti i doktori medicine, razmišljalo je da napusti Srbiju.

Ono što najviše zabrinjava su podaci Lekarske komore Srbije prema kojima svake godine u inostranstvo ode više od 800 lekara.

Članak je objavljen u sklopu projekta „Karta u jednom pravcu“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja po osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________________________