Priča iz Trnave: Vlast u svađi sa građanima

Uprkos odluci lokalne vlasti da, po cenu pokretanja sudskog spora, problem vodosnabdevanja sela Trnava reši tako što će protivpravno da prisvoji cevovod koji su gradili seljani, Trnavci koji su svojim parama finansirali izgradnju Trnavskog vrela i cevovoda do svojih kuća, ne odustaju u nameri da sačuvaju svoje vlasništvo.

Namera gradskih vlasti da u Trnavu konačno dođe rzavska voda svakako je razumna i opravdana, jer godinama unazad tokom letnjih suša, veći deo Trnave ostaje bez ispravne pijaće vode. Bez vode ostaju i korisnici vode sa Trnavskog vrela, jer je gradnju cevovoda finansiralo nešto više od 300 domaćinstava, a naknadno se priključilo skoro 1.000. Kako većina njih vodu koristi i za domaćinstva i za zalivanje dolazi do nestašice, jer Trnavsko vrelo nema kapacitet koji može da zadovolji toliku potrošnju.

U pitanju je i kvalitet vode sa Trnavskog vrela, jer se neredovno kontroliše, a radnik angažovan na njegovom održavanju nije preterano ažuran na poslu.

Kako je opasnost od pojave žutice ili nekog sličnog incidenta konstantna, gradska vlast je rešila da stavi tačku na dalje rasprave oko toga da li će se graditi novi cevovod ili će se cevovod Trnavskog vrela prespojiti na rzavsku vodu i dati na upravljanje JKP Vodovod.

Doneta je odluka, suprotna prošlogodišnjem dogovoru sa meštanima Trnave, da se postojeći cevovod ispere i uvede u sistem Vodovoda, koji će se ubuduće o njemu starati. Pravno uporište nađeno je u tumačenju da Savet MZ zastupa interese meštana i da je MZ svojevremeno bila nominalni nosilac izgradnje Trnavskog vrela. Prenebregnuta je činjenica da su stvarni investitori bili meštani, tj. pojedinci kao fizička lica, a ne MZ kao pravno lice.

Po izjavi gradonačelnika Miluna Todorovića, da nije strašno ako spor oko trnavskog cevovoda završi na sudu, nesumnjivo je da je lokalna vlast izračunala da je po gradski budžet jeftinije uzeti tuđu imovinu, nego finansirati gradnju novog cevovoda.

Očigledno je da u gradskoj kasi nema para i za novogodišnju jelku i ulične ukrase  i za cevovod u Trnavi, a jelka od 30.000 evra je valjda bila preča za kupovinu.

Sudsko teranje građana sa gradskom vlašću biće dugotrajno i skupo, ceh će na kraju da plati gradska kasa, ali koga to briga, jer niko iz sadašnje vlasti tada više neće biti na nekoj gradskoj funkciji.

Meštani Trnave, ipak, ne odustaju i uporno vode svoju, mogli bi reći Don Kihotovsku borbu sa vetrenjačama iz lokalne vlasti. Po ko zna koji put u poslednja dva meseca predali su svoje zahteve na Pisarnicu Grada Čačka u kojima ističu da uprkos dogovoru postignutom prošle godine da korisnici Trnavskog vrela, svi koji to hoće, nastave da koriste vodu sa tog izvora, a da Grad Čačak izgradi novi cevovod za one koji žele da se priključe na rzavsku vodu i plate priključak.

Kao svog predstavnika, meštani koji su izgradili Trnavsko vrelo ovlastili su Milana Tanovića, nekadašnjeg odbornika iz Trnave, da sa gradskim vlastima razgovara o nastaloj situaciji u Trnavi.

– Već duže vremena upozoravam gradske funkcionere, a pre svega gradonačelnika, Gradsjko veće i pomoćnika gradonačelnika za rad sa MZ, da postoji dogovor koji oni sada krše, da nemaju pravo da nam na silu oduzimaju našu privatnu imovinu, da kampanja koju vode u pojedinim medijima nije korektna i da nema potrebe da stvaraju utisak da je voda sa Trnavskog vrela štetna po zdravlje ljudi i da tako stvaraju lažni strah kod ljudi – kaže Milan Tanović.

U zahtevu koji je na Pisarnici zaveden 19. februara korisnici vodovoda Trnavsko vrelo izričito traže i zahtevaju da se poništi nezakonita Odluka Gradskog veća broj V-7352-2/2018 koja se odnosi na prevezivanje rezervoara R2 Trnavskog vrela na rzavsku vodu. Podsećaju gradsku vlast da je u skladu sa Ugovorom između korisnika Trnavskog vrela i MZ Trnava jasno naznačeno da jedino zbor korisnika ima legitimitet da upravlja Trnavskim vrelom, pa da su shodno tome sve odluke i saglasnosti koje je dala MZ Trnava nezakonite.   

– Mi samo tražimo da gradska vlast poštuje Rešenje broj 325-3/88-11 od 18.12.1988. kojim je vodoprivredna organizacija meštanima Trnave odobrila korišćenje vode sa Trnavskog vrela ličnim samofinansiranjem za delimičan broj građana. Ponovo smo im objasnili da MZ nema nikakvih ingerencija za rešavanje pitanja oko Trnavskog vrela i da su sva ovlašćenja za tako nešto na korisnicima vodosistema koji imaju svoj režijski odbor, žiro račun i pečat. Još jednom smo istakli da smo svojevremeno dobili upotrebnu dozvolu od vodoprivredne organizacije i da je Trnavsko vrelo među prvima u Srbiji po kvalitetu vode. Doduše, tačno je i da postoje određeni propusti u upravljanju Trnavskim vrelom jer je voda zamućena tokom obilnih kiša, ali tako je i sa vodom iz bunara. Bilo je i olakog priključivanja novih korisnika što pravi problem tokom sušnih dana, a i naplata vode je neredovna. Međutim sve su to problemi o kojima će odlučivati zbor korisnika koji su i vlasnici Trnavskog vrela , a ne Savet MZ i Gradsko veće – kaže Milan Tanović.

Tanović odlučno kaže da će meštani koji su gradili cevovod Trnavskog vrela, akto treba, svoju imovinu braniti i na sudu.

– Verovatno će većina korisnika Trnavskog vrela odlučiti da se priključi i na rzavsku vodu, jer nam voda treba u kući za piće, ali nam treba i voda za zalivanje, napajanje stoke i td. Želimo samo da nas ovi iz opštine ostave na miru i da se manu ćorava posla od otimanja naše imovine. Dosta je više maltretiranje ovog napaćenog naroda i izlaganja nepotrebnim troškovima na sudu. Apelujemo da razum pobedi, da nam dozvole da se obratimo odbornicima pa oni neka donesu odluku ko je u pravu, mi građani ili gradski funkcioneri – kaže Tanović.

Očigledno je da posle sukobljavanja sa meštanima MZ Košutnjak oko namere da se izgradi stambena zgrada za Rome na lokaciji dečjeg igrališta, gradska vlast otvara novi front sukoba sa građanima, ovog puta u Trnavi.

Deluje apsurdno, ali i to je slika Srbije. Vlast koja je na izborima dobila mandat od građana, sada se sa građanima svađa.

__________________________________________________________________