Priča o Milojku i saču

Da li je Srbija i koliko je pravna država i koliko građani, kao pravno neuka lica, mogu očekivati da sistem koji finansiraju  plaćajući poreze, garantuju da će u njihovom slučaju pravda biti zadovoljena.

Ovo je bila jedna obična priča iz naroda, sve dok se nije došlo najpre do advokata, a onda i do suda.

Naš sugrađanin Milojko Č. otišao je na Svetog Jeremiju 14. maja 2013. godine na vašar i tamo kupio od Nebojše Š. iz Zlakuse, jedan zemljani sač, ovalno okrugao, prečnika 30 cm i dubine 9 cm, sa zemljanim poklopcem koji je platio 2.500 dinara i pride još zemljani lonac od 10 litara. Milojko još tvrdi i da mu je prodavac garantovao kvalitet robe koju je kupio rečima: „Guraj rođeni to ti je odlično, od ovoga bolje nema, To je iz Zlakuse“. Kaže i da mu je svoju vizit kartu dao, ali ne i uputstvo za upotrebu sača i lonca.

Kod kuće je Milojkova supruga stavila meso i krompir u sač, pa sve to u rernu šporeta i kada je jelo bilo gotovo, izvadila je sač iz rerne i ponela da sač sa jelom stavi na sto. I desilo se.

Odvojilo se dance od sača, jelo ispalo na tepih, a obod sača ostao u njenim rukama. Milojko je kasnije tvrdio da se na mestu odvajanja danceta od oboda sača jasno videlo da sač nije bio izrađen iz jednog dela, već da je obod nakalemljen na dance i da je tako došlo do havarije sača.

Dogovora oko naknade štete ipak, nije bilo, pa je Milojko „uvređen i ponižen ponašanjem prodavca Nebojše, koji nema poslovnog duha“ kako je napisao advokat, podneo tužbu.

Advokat koji je sastavio tužbu bio je Petar Đurović koji je uprkos izjavi Milojka da je sač platio 2.500 dinara, vrednost spora opredelio na 5.000 dinara, ali je za sastav tužbe uzeo 6.000 dinara.

I tako cena isterivanja pravde u Srbiji, kod čačanskog advokata i na sudu počinje vrtoglavo da raste. Samo pisanje tužbe je više nego duplo skuplje od vrednosti sača zbog kojeg se tužba podnosi. Na to dođe još i taksa za tužbu po odmerenju suda.

Sudija Osnovnog suda u Čačku, saslušao je parnične stranke, zatim Milojkovu suprugu u svojstvu svedoka. Angažovan je i sudski veštak koji je u svom nalazu i mišljenju izneo da je sač napravljen od pečene gline i da je do oštećenja došlo usled nekvalitetne izrade.

Tuženi majstor grnčar iz Zlakuse tvrdio je da grnčarija nema nikakvu garanciju  i da, ukoliko „preživi“ prvo pečenje dugo će služiti, ukoliko ne dođe do fizičkog oštećenja. Tvrdio je i da svakom kupcu uvek objasni da se sač i ostali grnčarski proizvodi prilikom prve upotrebe moraju premazati mašću i posuti brašnom.

Ispostavilo se i da sač nije pukao prilikom prvog korišćenja i da je Milojkova supruga, kao iskusna domaćica, znala pravilo prve upotrebe pa je sač premazala mašću i posula brašnom. Ispostavilo se i da je sač koristila  u više navrata od kupovine u maju 2013. do kraja zime 2014. godine, kada se desilo da dance otpadne.

Sudija Osnovnog suda doneo je prvostepenu presudu 1. februara 2016. gidine. Milojkova tužba je prihvaćena, a tuženom prodavcu iz Zlakuse naloženo da Milojku preda u državinu jedan ispravan zemljani sač sa poklopcem ili da mu isplati protivvrednost navedenog sača u iznosu 2.500 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu nadoknadi parnične troškove u iznosu 64.800 dinara, od kojih je 10.000 za veštačenje, 3.800 za sudske takse i sve ostalo advokatu za pisanje tužbe i zastupanje Milojka na ročištima.  

Ne ovde nije kraj naše priče.

Nakon godinu dana, tačnije 18. januara 2017. godine Viši sud u Čačku, postupajući po žalbi grnčara iz Zlakuse na prvostepenu presudu, doneo je Rešenje o ukidanju te presude i vraćanje na ponovni postupak i odlučivanje.

Viši sud našao je propust u tome da je prvostepeni sud veštačenje o kvalitetu izrade sača poverio veštaku građevinske struke, a bilo je određeno veštačenje veštaka grnčarske struke.

Viši sud zauzeo je i stav da je „osporena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer nema razloga o odlučnim činjenicama, a dati razlozi u presudi su nejasni i protivrečni, a o bitnim činjenicama postoji protivrečnost“ … bla, bla, bla.

Nakon deset meseci Osnovni sud početkom novembra 2017. godine, donosi novu presudu. Skoro istovetnu kao i prethodnu, da grnčar iz Zlakusa ili preda novi sač Milojku ili da ga obešteti sa 2.500 dinara sa zateznom kamatom. Samo ovoga puta naknada parničnih troškova koje grnčar treba da plati Milojku je narasla na 94.800 dinara. Od tih para ostali su isti iznosi za veštačenje i sudske takse, samo se povećala naknada za advokata zbog novoodržanih ročišta.

Angažovanje veštaka građevinske struke sudija Osnovnog suda pravdao je činjenicom da na teritoriji Višeg suda u Čačku ne postoji veštak grnčarske struke, a veštak građevinaske struke je po mišljenju sudije dovoljno kompetentan za predmet konkretnog veštačenja. Osvrt na ostale primedbe Višeg suda svele su u ponovljenoj presudi na pravno nadmudrivanje sudija.

Ne, ni ovde nije kraj naše priče.

Godinu dana kasnije, tačnije 12. oktobra 2018. godine, Viši sud u Čačku, postupajući po žalbi grnčara iz Zlakuse donosi presudu kojom usvaja žalbu i preinačava presudu Osnovnog suda u korist tuženog tj. grnčara. Svojom presudom, koja je i konačna u sporu male vrednosti obavezuje Milojka, da pod pretnjom prinudnog izvršenja, grnčaru iz Zlakuse isplati 50.300 dinara na ime parničnih troškova.

Tako je tražeći pravdu na sudu, Milojko svom advokatu dao debele pare, na samom početku nesvestan činjenice da sastavljanje tužbe, koje košta duplo više nego sač zbog kojeg hoće da tuži, ne sluti na dobro.

Kada saberemo sumu koju je platio svom advokatu, trošak veštačenja koje je njegov advokat tražio, sudske takse i naknadu za  sudske troškove i tome dodamo iznos za parnične troškove koje je imao onaj koga je tužio,  dolazimo do sume za koju je Milojko mogao da kupi 58 sačeva.   

U to nismo uračunali cenu izgubljenog vremena i živaca na odlaske kod advokata i na sudska ročišta punih četiri godine, koliko je od podnošenja tužbe 2014. prošlo do 2018. kada je izrečena pravosnažna presuda.

Nismo uračunali ni troškove i izgubljene živce Milojka i njegove supruge, zbog onog ručka koji je krajem zime 2014. put od rerne do stola, završio na tepihu.

Nemamo ni informaciju da li Milojko i dalje ide na vašar na Svetog Jeremiju.

___________________________________________________________________