Prisluškivanje u Srbiji i Čačku

Bezbednosno obaveštajni sistem Srbije čine Bezbednosno informativna agencija BIA, Vojnobezbednosna agencija VBA i Vojnoobaveštajna agencija VOA. Stoji na voa.mod.gov.rs.

Ukoliko vas odlikuje rešenost, integritet, visoke intelektualne sposobnosti, pouzdanost, odgovornost i lojalnost, odvažnost, izazov, samopouzdanje, dinamičnost, preduzimljivost, staloženost, snalažljivost, prilagodljivost, socijalne veštine, vi ste čovek. Na sajtu BIA ćete saznati i spisak poželjenih fakulteta koje u svom CV treba da imaju pšotencijalni kandidati za angažovanje u službi.

Tu je i e-mail adresa ukoliko se odlučite za prijavu. Za popunjavanje radnih mesta u agenciji nije obavezan konkurs. O zasnivanju radnog odnosa u agenciji rešenjem odlučuje direktor.

Direktor BIA je doktor nauka, elektrotehnike i računarstva Vladimir Orlić, do pre 10 meseci predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. BIA je civilna nacionalna služba bezbednosti i deo je jedinstvenog bezbednosno obaveštajnog sistema Republike Srbije.

Osnovni zadaci su zaštita bezbednosti Republike Srbije, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje obrada i procena bezbednosno obaveštenih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima.

BIA ima svoj zakon, BIA ima svoju akademiju, Akademiju za nacionalnu bezbednost, BIA ima i svoj muzej.

Pošto se angažovanje u grupama građana i političkim organizacijama, opozicione orijentacije, karakteriše u Srbiji kao subverzivno, pitali smo neke od predstavnika čačanske opozicije da li su primetili da su pod merama.

Goran Davidović

– Iskustva ima, to se oseća, kako na telefonu, novim elektronskim uređajima, nema sigurne mreže za neki kanal proturanja informacija, na primer, unutar naše odborničke grupe, dakle moramo da pazimo, nije siguran ni Viber, ni WhatsApp, ni jedan kanal još nije siguran, a i po mojim informacijama iz njihovih redova, da su određeni odbornici pod merama, a što dolazi onda do pitanja čime se bavi Bezbednosna informativna agencija, da li treba da brine o bezbednosti države ili smo mi neprijatelji ove države ili je to partijska služba. To se primetilo na događaju koji je bio organizovan u Domu kulture na dodeli ovih spomenica učesnicima u ratu gde je bio veliki broj pripadnika Bezbednosne informativne agencije toliko su se plašili nekog eksesa, da će nešto biti. Uopšte taj način rada, oni izlaze iz svog okvira, oni treba da brinu o bezbednosti države, a ne šta odbornici rade ili šta pričaju za Skupštinskom govornicom – kaže Goran Davidović odbornik iz Grupe građana „Istina i čast – Ivan Ćalović„.

Šta u Zakonu o bezbednosno-informativnoj agenciji piše o posebnim merama? Posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja su tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese. Tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama. Statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji, korišćenje mobilne terminalne opreme. Računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni primenom mera. Uz posebne mere može se odobriti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opremu koja se čuva ili se mogu čuvati elektronski zapisi. Da li je takvo iskustvo primene posebnih mera imao profesor Duško Brković (Srbija Centar).

– Lično nisam primetio da baš mogu da tvrdim, ali gotovo sam siguran da smo na neki način praćeni i naše aktivnosti da su praćene i na neki način kontrolisane, da ne kažem proverene. U interesu verovatno nekih podataka o nama ili o našim nekim aktivnostima, pogotovo ako ljudi imaju neki rejting i neki ugled.

Kako se određuje primena posebnih mera Bezbednosno-informativne agencije i koliko dugo mogu da traju? Predsednik Višeg suda u Beogradu ili sudija kog oni zabere među sudijama koji su raspoređeni u posebno odeljenje tog suda, određuje primenu mera po obrazloženom predlogu direktora BIA, doktora Vladimira Orlića, Po usvojenom predlogu sud donosi naredbu o određivanju posebne mere. Posebna mera može trajati tri meseca, a zbog neophodnosti otkrivanja, sprečavanja ili prikupljanja dokaza, može se produžiti najviše još tri puta u trajanju od po tri meseca.

Informacije cure, kaže Dragan Čendić, Srpski pokret dveri.

Dragan Ćendić

– Mi iz Srpskog pokreta Dveri taj život živimo od našeg političkog angažmana od 2012. godine. Sad svi smo sigurni da smo, kako mi, da kažem, neke glavešine, kako gradskih organizacija, tako i republičkih, od prvog dana smo na režimu službe što se tiče prisluškivanja. Naravno, služba ne bi bila služba kad bismo mi uspeli to da dokažemo, ali smo radili raznolike, nazovimo testove, gde smo plasirali neke netačne informacije u najužim krugovima, u najužim krugovima naših sastanaka, kako gradske, tako i republičke organizacije i naravno te poluinformacije, netačne informacije su stizale do vlasti kako grada Čačka, tako i Republike. Tako da mi smatramo da u stvari sasvim smo sigurni, da smo pod prismotrom kako službi, tako i ostalih, da kažem, krimogenih organizacija koji rade pod patronatom službe državne bezbednosti, tj. BIA.

Rad pripadnika agencije ocenije se jedanput godišnje. Postupak, mere i načini ocenjivanja pripadnika agencije uređuju se aktom koji donosi direktor. Najmanje zvanje je mlađi referent, najviše glavni savetnik. Pripadnik agencije ima pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja. Plata se sastoji od osnovne plate i uvećane plate.

Pripadnik agencije svoje svojstvo dokazuje službenom legitimacijom, čiju vrstu, oblik i sadržaj propisuje Vlada Srbije.

Digitalnog forenzičara Časlava Maksića u emisiji „Ekskluzivno“ pre sedam godina ugostila je novinarka Mira Adanja Polak. Tema – prisluškivanje. Svaka zaštita može da se zaobiđe, rekao je Maksić. Dodao je i da kamera snimatelja emisije, na primer, može da posluži kao prislušni uređaj bez da kamerman to zna. Onima koji prisluškuju, dovoljan je usmeren kondenzatorski mikrofon i razdaljina do kilometar i po. Postoje sateliti koji kruže na nižim visinama, a senzori mogu da uhvate šta pričate na njivi u selu. Na pitanje kakve su šanse da nam se prisluškuje telefon, odgovorio je – sto postotne.

Da li je išta u njoj probudilo sumnju, da je neko prisluškuje ili prati? Da li je na merama BIA, Nataša Velkovski iz Grupe građana „Ivan V. Ćalović istina i čast“ kaže sledeće:

Nataša Velkovski

–  Lično nisam imala neko iskustvo u tom smislu. Moguće je, ne mogu da tvrdim ništa bez dokaza, naravno. Imali smo iskustvo na nekoliko konferencija za štampu, a to su mogli da vide i građani Čačka koji prate našu zvaničnu stranicu Istina i čast, da smo u nekoliko navrata imali loš ton tokom obraćanja naših odbornika. Možda je bilo nekog ometanja, mi kažemo nemamo nikakve dokaze, naravno u tom smislu, niti smo uspeli da dođemo do nekakvih dokaza, ali naravno ne sprečava me da sumnjam da se tako nešto dešava i pogotovo nam se dešava da kad iznosimo jedne činjenice kao što su budžetska sredstva koja se koriste u lične svrhe. Kada iznosimo silne afere ove vlasti. Tako da, ono što je suštinski po meni najveći problem svega toga da li dolazi do prisluškivanja ili ne, da li toga ima, ne. Nije stvar o tome da li ima ili nema, nego stvar je uopšte u pomisli da do toga može da dođe.

Što je elektronika naprednija? To ju je lakše kontrolisati, kaže Časlav Maksić, digitalni forenzičar. U intervjuu datom Miri Adanji Polak prisetio se takmičenja forenzičara u Zagrebu. Uzeti je forenzički imidž, iskopirana memorija telefona, za otkrivanje ko je vlasnik telefona, kome je supruga, a ko ljubavnica. Imali su pet minuta, Maksić je testirao za minut. Novinarka Adanja Polak pitala ga je može li se prisluškivanje sprečiti vađenjem baterije iz telefona. Odgovorio je da može.

Telefon se može prisluškivati sve dok u njemu traje interno napajanje. Još jedan zanimljiv primer čuo se u emisiji ekskluzivno. Pošto, na primer, otvorite i pročitate poruku koja vam je stigla sa nepoznatog broja telefona, pokrenućete jednu malu skriptu, to je neki programski kod za telefon, objašnjava Maksić, koji će uključiti mikrofon u telefonu. Tako možemo biti prisluškivani non-stop. Brisanje poruke, gašenje telefona u ovom slučaju ne pomažu.

Stojan Marković iz Grupe građana Probudimo Čačak kaže da je na merama BIA.

Stojan Marković

– Nije bilo potrebe da istražujem niti da proveravam. Jasno mi je stavljeno do znanja i nekoliko puta mi je čak i saopšteno u nekim razgovorima da sam, što bi se reklo, na merama,a to znači da mi se prisluškuje telefon, verovatno se prisluškuje i radni prostor i svi kontakti koje imam, dakle ja to znam već godinama unazad. Iskreno ću reći da nemam ništa protiv toga i da služba treba da radi svoj posao. Pa mi živimo u državi sa višedecenijskom tradicijom prisluškivanja. I Joisip Broz Tito je tvrdio da su mu postavili mikrofon u spavaćoj sobi, a bio je doživotni predsednik države. Znači, imam samo protiv toga da neko zloupotrebljava ono što snima i skuplja podatke po službenoj dužnosti. Jer meni je jasno da služba mora da prati ljude koji imaju uticaj na javno mnjenje. A ne sumnjivo da mi novinari imamo uticaj na javno mnjenje. I čim vas toliko ljudi prati i sluša i čita šta pišete, govorite, objavljujete, To znači da bi neko morao da povede računa da li vi to radite na način koji bi mogao da sadrži neke kriminalne elemente ili neku zloupotrebu ili nagovaranje ljudi da rade neke pogrešne stvari i tako dalje. Dakle, ja protiv toga nemam ništa. Imam jedino protiv ako to što rade, rade da bi se zloupotrebljavalo za neke političke svrhe ili bilo kakve druge svrhe osim čuvanja javne bezbednosti.

Mira Adanja Polak i Časlav Maksić

Kada smo kupili mobilni telefon, privatnost smo predali u ruke onome ko je taj telefon proizveo ili nekoj službi koja te komunikacije poseduje, mišljenja je Časlava Maksića, digitalnog forenzičara. Kada ga je i urednica emisije „Ekskluzivno“ Mira Adanja Polak pitala ko se bavi tim podacima, rekao je da ne zna. Neka službe, neko ko tu tehnologiju ima. Bezbednost i zaštita ne postoje.

Osim u švajcarskoj banci, rekao je Maksić, tajne ne postoje, sve se zna. Informacija mora da se proveri, da se potvrdi istinitost, a poželjna su dva izvora.

Ukoliko ste novinar, provera li BIA informacije do kojih dolazi i koliko se oslanja na rekla kazala. Sagovornik iz Grupe građana „ProBudimo Čačak“ Stojan Marković kaže:

– Pretpostavljam da oni imaju već neki način na koji selektuju ono što dobiju kao informaciju, ono što prikupe sa ulice ili iz kafane ili iz pozorišta ili bilo gde da dolaze do nekih informacija. Pretpostavljam da prolazi kroz neke filtere i kroz neku, kako da kažem, proveru. A ako to ne rade, onda čemu to prikupljanje, onda se i to što oni prikupe svodi na rekla kazala. ja ne verujem da bezbednost države zavisi od rekla kazala. Naopako ako je tako.

_________________________________________________________