Problemi iz radnog odnosa

Problemi iz radnog odnosa su prisutni u brojnim firmama u Moravičkom okrugu. Ovde ćemo razmotriti nekoliko tipičnih problema koji se javljaju u radnim odnosima na teritoriji Moravičkog okruga, uz praktične primere.

Neplaćenje prekovremenih radnih sati: Jedan od uobičajenih problema u radnim odnosima u Moravičkom okrugu je neplaćanje prekovremenih radnih sati koje zaposleni ostvare na mesečnom nivou. Radnici često rade duže od svojih ugovorenih sati, ali ne dobijaju nadoknadu za to. Na primer, radnici često ostaju duže kako bi ispunili zadati obim posla u proizvodnim pogonima, trgovinama, bankama … ali im se ne plaćaju prekovremeni sati. Ovo predstavlja povredu radničkih prava, jer radnici imaju pravo na nadoknadu za prekovremeni rad prema važećem zakonu.

Diskriminacija na radnom mestu: Diskriminacija na osnovu pola, rase ili starosne dobi je ozbiljan problem. Primer za diskriminaciju je ako trudnica nema svoju trudničku pauzu dok ostali radnici imaju svoje redovne poauze na poslu. Ili ako neko od radnika biva izložen neprijateljskom postupanju i omalovažavanju od strane nadređenih na osnovu njegove nacionalne pripadnosti. Ovo predstavlja ozbiljnu povredu radničkih prava, jer svaki radnik ima pravo na poštovanje i jednak tretman na radnom mestu, bez obzira na svoju nacionalnu ili etničku pripadnost.

Prema istraživanju Evrostata (statistička kancelarija EU), u trećem kvartalu 2021. radnici u Srbiji su na poslu provodili 43 i po sata nedeljno, što je 6,4 sata više od proseka Evropske unije. Pri tome, prosečna plata u Srbiji bila je 21 odsto niža nego u Rumuniji, 41 odsto niža nego u Hrvatskoj, a 54 odsto niža nego u Sloveniji.

Nepoštovanje radničkih prava: Radnici često nisu svesni svojih prava ili se boje da ih ostvare. Primer ovoga može biti kada radnici ne dobijaju odgovarajući odmor ili godišnji odmor, što je zakonom propisano.

Loši uslovi rada: Loši uslovi rada, kao što su nedostatak sigurnosne opreme ili neadekvatna ventilacija, takođe su problemi sa kojima se suočavaju radnici u Moravičkom okrugu. Brojni su primeri  da radnici na građevinama rade bez odgovarajuće zaštitne opreme. U ovu kategoriju kršenja radnih prava spada i nepoštovanje minimalnih uslova rada ako su  radnici primorani da rade u neadekvatnim uslovima, uključujući nedostatak sigurnosne opreme i lošu ventilaciju. Ovo je ozbiljna povreda radničkih prava, jer se radnicima moraju obezbediti sigurni i zdravi uslovi rada.

Kašnjenje sa isplatama plata: Radnici se suočavaju sa problemima kašnjenja isplata plata, što može prouzrokovati ozbiljne finansijske poteškoće. U pojedcinim preduzećima u Moravičkom okrugu radnici  često moraju nedeljama ili mesecima da čekaju da prime svoje plate. Ovo je ozbiljna povreda radničkih prava, jer svaki radnik ima pravo na pravovremenu isplatu zarade prema ugovoru o radu i zakonu.

Agencija Chapter 4 Rezultati ankete

Da bi se rešili ovi problemi, važno je da radnici budu informisani o svojim pravima i da se udruže kako bi zaštitili svoje interese. Takođe, nadležni organi i sindikati mogu imati ključnu ulogu u rešavanju ovih problema i osiguranju da se zakoni i propisi poštuju na teritoriji Moravičkog okruga.

Zloupotreba otkaza takođe spada u problem sa kojim se suočavaju zaposleni u Srbiji. U čačanskoj kompaniji Vorwerk, radnici su dobijali otkaze bez adekvatnog obrazloženja ili prava na pravedan postupak. Ovo predstavlja povredu radničkih prava, jer radnici imaju pravo na pravedan postupak i obrazloženje ako im se uručuje otkaz.

Dve bivše radnice Vorwerka – Jelena Glišović i Jelena Milić rekle su u martu 2022. godine, na konferenciji za medije, da je oko 100 radnika te firme dobilo otkaz, bez otkaznog roka, među kojima su i njih dve.

Jelena Glišović je rekla da je u Forverku radila godinu dana i da je doživela više neprijatnosti, da je imala povrede na radu, zbog kojih nije mogla da radi više od meseca dana, a u to vreme joj je isplaćivano 65 odsto od zarade.

Ona je dodala da je jedan od poslodavaca „primorao“ da potpiše izjavu da posao nije obavila dobro, što je ona i uradila strahujući da će izgubiti posao ako to ne uradi, iako je znala posle godinu dana rada kako i šta treba da radi i da je kasnije ta njena izjava zloupotrebljena.

Jelena Milić je rekla da je na poslu zadobila više opekotina, zbog loše zaštitne opreme, ali nije išla na bolovanje i nastavila je da radi. Ona je dodala da joj je otkaz uručen 15 minuta pred završetak radnog vremena i da je otkaz dobila kao tehnološki višak.

O otkazu u Forverku ranije je govorila još jedna bivša radnica – Ivana Zarić, majka dvoje dece predškolskog uzrasta koja je na konferenciji za novinare saopštila da je dobila otkaz dok je bila na bolovanju zbog kovida.

– Dve i po godine sam radila kao operater u proizvodnji, a otkaz  sam dobila u vreme kada sam bila na kovid bolovanju i to kao tehnološki višak, da bi nedugo zatim bio otvoren konkurs za novo zapošljavanje baš za poziciju na kojoj sam ja proglašena tehnološkim viškom – rekla je Ivana Zarić.

– Strane firme u Srbiji su zaštićene kao beli medvedi, njima se klanjaju svi, od predsednika Srbije do predsednika opština, daju im se sve subvencije, poreske olakšice i oprema im se kompletna komunalna infastruktura. To isto ne dobijaju domaći preduzetnici –  rečeno je tada na konferenciji za medije u Gradskom odboru „Dveri“ u Čačku.

– Smatramo da strane kompanije treba da obezbede ista ona radnička i sindikalna prava kakva radnici imaju u njihovim zemljama, kao i poštene plate, a ne da dolaze u Srbiju samo zato što im naša vlast poklanja radnu snagu kao „roblje“ – naglašeno je u Dverima.

Nemačka firma Forverk, koja je otvorena nedavno u Čačku dobila od lokalne samouprave besplatno zemljište na kome je izgrađena firma, kao i besplatno komunalno opremanje.

– Forverk od početka ne poštuje ugovorene obaveze, obećano je zapošljavanje mnogo više radnika, zagađuje se životna sredina prljavim tehnologijama, vrši se mobing radnika, radnici dobijaju povrede na radu – istakli su u Dverima.

Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjena je i diskriminacija u oblasti rada, a zakonom je propisano i da svi imaju pravo na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti. Naravno da nije uvek tako, pa se dešava da za isti posao muškarci i žene primaju različite plate.

– Uvek postoji mogućnost da oni koji sumnjaju da su diskriminisani i da primaju nižu platu iako obavljaju isti posao, mogu podneti pritužbu nama. Postupak samog podnošenja pritužbe je jednostavan i potpuno besplatan za građanina. Poslodavci bi trebalo da razumeju da su sposobnosti i kvalitet ti koji određuju razlike u platama a muškarci da jednaka prava ne znače da oni treba da budu ugroženi. Samo zajedno, ravnopravni, kompetentni i sposobni u punom kapacitetu možemo doprineti sveukupnom prosperitetu – kaže Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

_____________________________________________________________