Procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom

Radna sposobnost (po definiciji sa medicinskog aspekta) jeste sposobnost pojedinaca da obavlja posao, koji se može  valorizovati na trežištu rada. To je s druge strane sposobnost organizma da u toku rada održi unutrašnju fiziološku ravnotežu i da po prestanku rada brzo i u potpunosti uspostavi sve oblike ravnoteže koji su odstupali od normalnih vrednosti.

Osim trenutnog stanja zdravlja na radnu sposobnost utiču još mnogi faktori: radno mesto, porodične i socijalne prilike, navike, klimatski uslovi i drugi  koji pojedinačno i kumulativno odredjuju čovekovu psihofizičku celinu, odnosno bitno na nju utiču i samim tim imaju uticaj na radnu sposobnost ljudi.

Iz predhodnih stavova videli smo da opšte zdravstveno stanje čoveka u velikoj meri utiče na stepen njegove radne sposobnosti. Shodno tome znamo da je bitan segment dokumentacije koju prilaže svako od nas kad se javlja na bilo koji konkurs za zaposlenje i uverenje nadležne medicinske službe – medicine rada, o  našoj opštoj zdravstvenoj sposobnosti za konkretni posao, gde na kraju nadležni lekar na osnovu sprovedenih pregleda daje mišljenje o sposobnosti nekog lica za obavljanje konkretnog posla.

Da bi neko lice, u statusu osobe sa invaliditetom u smislu čl.9 st.6 Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju, moglo naći i održati zaposlenje, nadležnoj službi NSZ mora se podneti zahtev za procenu radne sposobnosti. Za te potrebe NSZ ima posebnu komisiju, koja vrši procenu radne sposobnosti. U vezi potrebne dokumentacije za ovu procenu sve detaljne informacije mogu se dobiti u NSZ- Filijala Čačak, kojoj se i podnosi zahtev za procenu, a u skladu sa posebnim Pravilnikom.

Komisija je organ veštačenja republičkog fonda PIO , koji čine: lekar veštak RF PIO, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik NSZ.

Komisija sačinjava, nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti na osnovu čega NSZ donosi rešenje o proceni radne sposobnosti, mogućnost zaposlenja i održanja zaposlenja, koje se dostavlja podnosiocu zahteva poštom ili ga preuzima lično u nadležnoj filijali NSZ.

Radna sposobnost se ocenjuje na osnovu sledeće skale:

1. Stepen – ako kod nekog lica ne postoje teškoće i prepreke na radu – odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost.
2. Stepen – ukoliko su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima.
3. Stepen – ako su teškoće i prepreke umanjene, odnosno znatne u odnosu na zanimanje koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima.
4. Stepen – ako su teškoće i prepreke potpune i višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenjeni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od 1/3 radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu bez obzira na zanimanje ili poslove.

Lice kome je utvrdjen 0 stepen u skladu sa pomenutim zakonom ne stiče status osobe sa invaliditetom. Pošto su mnoge osobe sa invaliditetom imale procenu radne sposobnosti pre stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju i rehabilitaciji OSI, često smo mogli čuti negodovanja zbog ponovne potrebe iste procene, pa ćemo napomenuti još jednom da je procena ovim zakonom mnogo detaljnije i preciznije regulisana, što se tiče kriterijuma i načina. Polazeći od toga, ona ne samo da olakšava zaposlenje OSI i održanje zaposlenja već i većem broju lica iz ove kategorije omogućava, kako da steknu zaposlenje tako i da ga održe.

Zbog svega što smo ovde naveli apelujuemo na ove naše sugradjane, koji imaju neki oblik invalidnosti da se što pre u gradskoj filijali još detaljnije informišu o ovoj tematici i da ne izbegavaju podnošenje zahteva za procenu radne sposobnosti, jer će im rešenje koje dobiju biti od velike pomoći i pri zapošljavanju i pri održanju zaposlenja.

Branimir Radovanović                                          

Tekst realizovan u sklopu projekta “Moje pravo na rad” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata iz  oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

___________________________________________________________