Proslavljeni reditelj: Narodna pobuna se neće završiti do pada ove užasne vlasti
Režiser Goran Marković izjavio je danas da se pobuna naroda koja je izbila zbog najave rudarenja u Zapadnoj Srbiji „neće završiti pre nego što ova užasna vlast ne padne“.
Marković je u intervjuu agenciji Beta kazao da će narod Srbije „biti gotov“ ako sada popusti pred „beskrupuloznim interesima kapitala i ovdašnjom korumpiranom vlašću“.
Na pitanje kako ocenjuje proteste građana zbog najave otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra, Marković je rekao da se radi o konačnom izlasku ljudi iz tunela u koji su gurnuti strahom, prevarama i stalnim obmanjivanjem.
„Najzad, sada, kada je došlo do pitanja opstanka, građani su se odvažili da stvari pogledaju svojim očima i da shvate kako je pobuna za nas jedino moguće rešenje. To se već dešavalo, ali ovog puta je stvar mnogo ozbiljniji, kažem, radi se golom životu, i tu više nema mesta vaganju. Pobuna se neće završiti pre pada ove užasne vlasti“, smatra on.
Komentarišući odluku vlasti da, nakon ukidanja 2022. godine, sada ponovo aktivira projekat „Jadar“, Marković je kazao da je u pozadini te odluke – iznuda.
„Veliki kapital je zatražio pomoć onih koji drže u šaci Vučića (predsednik Srbije Aleksandar) i ovi su ga pritisli. Ko zna šta sve imaju o njemu – poslednja krađa izbora nije njihov jedini adut – i on je morao da pristane na projekat ‘Jadar’ po cenu sopstvenog opstanka na vlasti. A vlast za njega znači sve, baš kao za građane zemlja, vazduh i voda. Ovo je poker sa velikim ulogom“, ocenio je Marković.
Upitan da li su i kojoj meri projekat „Jadar“ i otvaranje rudnika u drugim delovima Srbije bitni za budućnost zemlje, kako to tvrde predstavnici vlasti, Marković je rekao da se mora sprečiti pretvaranje Srbije u pustinju.
„Naravno da nije. Suprotno! Samo ako ne budemo prekriveni bušotinama, koje uz pomoć hemikalija vade utrobu zemlje i pejzaže plodne i šumovite Srbije pretvaraju u pustinju, mi imamo budućnost. Ako ljudi sada popuste pred beskrupuloznim interesima kapitala i ovdašnjom korumpiranom vlašću – gotovi smo“, naglasio je.
Komentarišući nedavni dolazak nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beograd i potpisivanje Memoranduma o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, Marković je kazao da je to „najobičnije ponižavanje“ jedne male i siromašne zemlje.
„Toliki prezir prema ljudima iz susedstva niko nije mogao da zamisli. Oduzimanje dostojanstva našem narodu je čak gore od pošasti koja uskoro sledi. Prvo su nas ponizili, a onda će nas na tenane trovati. Tako ja vidim pojavu tih ljudi pred snishodljivom krpom u koju se pretvorio naš tiranin“, obrazložio je čuveni režiser.
Upitan da li mogu i na koji način građani da spreče otvaranje rudnika litijuma, Marković je uporedio kompaniju Rio Tinto sa Oskarom Poćorekom i 1914. godinom.
„Mogu, naravno. Svojim telima. Ne bi bilo prvi put u istoriji. Zanimljivo je to što Rio Tinto otpočinje svoj zločinački pohod baš na mestu koje je Poćorek odabrao za početak svog pohoda na Srbiju“, naveo je on.
Upitan da li očekuje da će vlast doneti zakon o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploataciji litijuma i bora u Srbiji, kako su to zatražila ekološka udruženja sa rokom do 10. avgusta, Marković je kazao da ga ne interesuju odluke vlasti.
„Pravo da vam kažem, ne interesuje me šta će oni, dok se batrgaju, izmisliti da prežive. Njih jedino interesuje da ostanu na vlasti. To je jedina ideja koju imaju. Narod, zemlja, ljudi, to ih ne zanima“, smatra on.
Na pitanje Bete kakva se može očekivati reakcija građana ukoliko taj zakon ne bude donesen, Marković je rekao da niko ne može predvideti ponašanje „očajnih i ogorčenih ljudi“.
„Ne znam. Sve je sada u sferi iracionalnog. Masa se ponaša slično kao 1996. godine kada sam snimio dokumentarni film ‘Poludeli ljudi’ o četvoromesečnim protestima protiv Miloševićeve (Slobodan) krađe na lokalnim izborima. Niko ne može predvideti ponašanje očajnih i ogorčenih ljudi“, kazao je režiser velikog broja kultnih srpskih filmova.
Dodao je da ne zna ni dokle je vlast spremna da ide u suprotstavljanju zahtevima građanima da se spreči realizacija projekta „Jadar“.
„Nadam se da neće, kao Milošević, izvoditi tenkove na ulicu. To bi bilo kobno za njih“, naglasio je.
Upitan da li bi i na koji način akademska zajednica trebalo da se aktivnije uključi u aktuelna dešavanja oko projekta „Jadar“, Marković je rekao da mu nije jasno kako niko od obrazovanih i mislećih ljudi nije pomenuo „generalni štrajk“.
„U mnogim ugnjetenim zemljama to je učinjeno. I kada sve stane, onda on (Aleksandar Vučić) može na svim njegovim kupljenim televizijskim kanalima da lupeta šta hoće. U trenutku kada zemlja stoji kao ukopana njemu ostaje samo da kmeči i da se prenemaže. A to mu, dakako, neće pomoći“, zaključio je Goran Marković.
Sve je to lepo rečeno. Ali oprezan čivek se pita – A šta posle svegavanja Vučića?
Ovde je gospodo očevidno, ono o čemu se ćuti, a šta pole?Tu je problem, mi smo neiskren zastrašen i nedozreo narod. Evo pitam sve pratioce ovog sajta.
Koju smo nacionalnu ideju ikad imali? Koja je bila normalna, ostvariva i od drugih naroda ili država prihvaćena. Odgovorno tvrdim, kroz istoriju, u poslednja dva veka ni jednu. Ko zna bolje neka kaže koju!
Jugoslavija kao ideja, ne kraljeva nego Titova odnosno masonska, je živela nekoh pedesetak godina i ruku na srce to je bio naveći prosperitet našeg naroda. E cena je morala da se plati. Uslov je bio da postanemo Jugosloveni, da prihvatimo evropske norme življanja i da budemo najodgovorniji za ćuvanje SFRJ. Mi to nismo poštovali i rigidnim revizionizmo vratismo opanak, šajkaći frulicu , a odrekosmo se bratstva jedinstva, samoupravljanja, 29 novemra pa krenusmo nejasnim putem svetosavlja koje evo već pune tri – četiri decenije ne daje neke plodove naše vere već nam biva sve teže i teže.
Tako da crno nam se piše i posle Vučiće. Jer racionalna politička pragmatika je uslov svih smirenja i početak osvešćenja naroda.
Ko narodu bude rekao istinu taj će biti nepopularan i proklet ali isti taj će kroz istoriju postati veliki reformator našg zaostalog evolutuvnog koda. Da se razumemo i drugi Balkanski narodi nisu bolji, ali oni znaju da su mali i nejaki pa ćute čekaju da drugi reše problame a oni smo da se okače na novu ideju. A mi? E mi ćemo i ovoj jalovoj borbi ponovo platiti veliki ceh a korist će biti ponovo beznačejna.
E pitajmo se čemi sve to?
Naravoučenje – ISTINA KOJA ŠKODI BOLJA JA JE OD LAŽI KOJA POMEŽE –
Ovde nema nikakve velike ideje, ne možemo da žrtvujemo svoju budućnost, budućnost svoje dece i budućnost čitave zemlje zbog bilo čega.