Protivgradna zaštita ne funkcioniše kako treba
Protivgradna zaštita u Srbiji i dalje je loša, pokazalo se i ovog proleća, dok nevreme ponovo uništava useve i proizvođači trpe velike štete, piše Slobodna Evropa.
Nakon nevremena koje je u nedelju uveče zahvatilo deo teritorije Čačka, šteta je do sada utvrđena u 66 poljoprivrednih gazdinstava. Iako je tog dana na području Čačka dejstvovano sa osam stanica, odakle je ispaljeno 166 protivgradnih raketa, zasadi su opustošeni. Najviše je postradalo poznato voćarsko selo Miokovci.
„Čudo veliko. Ja sam imao sreće što voće imam na dva-tri mesta, pa mi je ubilo na jednom mestu. Tu sam imao sreće, a ostalo je razbilo sve„, kaže Veljko Ilić.
„Ova kajsija je trebalo da ima 60-70 kilograma roda, a sada na njoj neće biti ni kilo. Trešnja je bila na pragu za berbu, trebalo je koliko sutra da krene berba. Sada je sve to na zemlji. Čista propast„, navodi Darko Topalović.
„Kiša je stala, grad je počeo da tuče od 10 do 15 minuta. Međutim, nije moglo ništa da se spase, samo smo gledali kroz prozor šta se dešava. Uništilo je sve i za iduću godinu„, žali se Žarko Topalović.
Meštani Miokovaca, ne verujući u potpunosti državi i nadležnim institucijama, sami su se organizovali i prošle godine kupili protivgradnu stanicu koju su instalirali u svom selu.
Vojkan Tomić, poljoprivredni proizvođač iz Miokovaca, kaže da bi im ovaj sistem bio od velike pomoći da im u ključnim trenucima nije bilo zabranjeno da dejstvuju.
„U momentu kada je trebalo najviše da pucamo da razbijemo jedan oblak koji je dolazio sa Ovčara, strelcima Čačka saopšteno je da je na snazi zona zabrana dejstva od 15 minuta zbog preleta aviona. To sve ima zabeleženo u centru u Užicu da su dobili sa Surčina da strelci ne mogu da dejstvuju, jer preleću avioni. Ali, ako je prodat koridor, mislim da bi država trebalo da osigura voćnjake ispod tog koridora„, ocenjuje Tomić.
‘Ne može se razbiti svaki gradonosni oblak’
Srbija ima 12 radarskih poligona u okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a radarski centar u Užicu pokriva površinu od 500.000 hektara, odnosno devet opština Zlatiborskog i najvećeg dela Moravičkog okruga, sa područjem grada Čačka i opština Ivanjice i Lučana.
Šef Radarskog centra Užice Željko Raičević kaže da je protivgradna sezona počela 15. aprila, kao i da je ove godine nabavljen zadovoljavajući broj protivgradnih raketa. On, međutim, navodi da se ne može razbiti svaki gradonosni oblak, dodajući da bi dobrodošla malo veća pomoć lokalnih zajednica.
„Ne možemo mi da ih sprečimo, ali možemo da ih smanjimo. A to je značajno kada od 100 hektara uberete makar sa 50, a ne samo sa 10. Podsticaj za rad ovog sistema bio bi veoma dobar i dobro je ulagati u njega„, navodi Raičević.
On napominje kako na području grada Užica postoji 14 lansirnih stanica za protivgradnu zaštitu, ali nisu sve u funkciji, jer nema dovoljno strelaca.
„Motivacija od države je svega 4.000 dinara nadoknade za njihov rad, a vi znate kada mi šaljemo strelce. Šaljemo ih onda kad je nevreme, a ne kad je sunčano. Ne idu oni gore da spremaju roštilj, već da se spreme za dejstvo. Nekad ostanu tri sata, nekad šest sati, nekad sat vremena pa ih vratimo, pa ih opet pošaljemo… I tako više puta u toku dana„, kaže Raičević.
Zašto strelci neće da rade?
Slobodan Radivojević je dugogodišnji protivgradni strelac iz okoline Ivanjice, koju je nedavno pogodio grad, ali ne u tolikoj meri kao prošle godine kada je ivanjičke maline četiri puta uništavala ova elementarna nepogoda. Za Radio Slobodna Evropa Radivojević govori zašto nema dovoljno protivgradnih strelaca i koji su njihovi osnovni problemi.
„Zašto neće strelci da rade? A kako bi mogli da rade u sadašnjem sistemu koji nam daje 4.000. Da ponovim još jednom- 4.000 dinara mesečno. A dužni smo da budemo u pripravnosti 24 sata dnevno, od 00 do 24„, naglašava Radivojević.
Protivgradni strelci u čačanskom kraju su u nešto boljoj finansijskoj situaciji, budući da osim fiksnog mesečnog dela, od lokalne samouprave na kraju sezone dobijaju jednokratnu pomoć od oko 40.000 dinara.
Strelac Vojkan Tomić, međutim, ističe da je mnogo veći problem od novca tehnička opremljenost strelaca i kvalitet projektila koje ispaljuju.
„Meni su pale tri rakete. Jedna raketa je spas za selo, a tri spas za tri sela. Radim sa ‘motorolom’ iz vremena kad je Tito bio živ. Ona može svakog momenta da otkaže„, naglašava Tomić.
‘Neka angažuju nekog ko zna’
Novinarka specijalizovanog portala za poljoprivredu Agro klub Biljana Nenković za Radio Slobodna Evropa ističe da je očigledno da sistem protivgradne zaštite koji sada imamo ne funkcioniše kako treba.
„Zvaničnici Srbije pred svaku sezonu, a i u toku nje, paušalno izjavljuju da ima dovoljno raketa, da ima dovoljno strelaca i da su svi spremni za nastupajuću sezonu. Ali, svake godine grad nanosi ogromne, tako da u tom nizu nešto ne funkcioniše. Treba otkriti gde i šta škripi u tom sistemu„, ocenjuje Biljana Nenković.
Prema njenim rečima, poljoprivredni proizvođači svake godine trpe milionske štete usled, kako je naglasila, nekompetentnosti onih kojima bi strategija protivgradne zaštite trebalo da predstavlja osnovni zadatak.
„Neka odgovorni utvrde šta ne funkcioniše. Ako ne znaju sami, neka se raspitaju kako to rade u razvijenim državama, jer nismo skoro čuli da je neku razvijenu voćarsku regiju u Evropi potukao grad. Ili neka angažuju nekog sa stane ko zna i može taj posao da obavi„, zaključuje Biljana Nenković.
Slobodna Evropa
Od grada se moze odbraniti al gospodi je vaznije da kupu stare migove za ludacku cifru dok narod se sam mora braniti od vremenskih neprilika to je ta napredna vlast !
Velja Ilića za ministra protivgradne zaštite.
Protivgradne rakete imaju ograničeno dejstvo, i to samo ako led već nije formiran u oblaku, a uglavnom već jeste i samo se može eventualno sprečiti nastajanje još većeg leda, ali za to treba popriličan broj raketa za osrednji oblak, za one veće da ne pričam.
Mnogo je efikasnije „zasejavanje“ oblaka iz aviona, pospe se srebro-jodid po oblaku na vreme, i oko velikog broja čestica nastaje velii broj ledenica, a zbog ograničene količine vode u oblaku, ledenice dostižu malu veličinu i dok stignu do zemlje ili se istope ili su toliko sitne da ne nanose gotovo nikakvu štetu.
A većina ljudi misli da se raketama „razbijaju“ oblaci tako što rakete oslobađaju toplotu, a nisu svesni da ledenice u velikim oblacima ne bi mogla da istopi ni nuklearka od 10-ak kilotona.
Dakle, vojska ima aviona kojima ne rade radari i sistemi naoružanja kako treba, ali bi odlično mogli da posluže da nose kanistere sa srebro-jodidom kojim se zasejavaju oblaci.
Mnogo efikasnije, nema problema sa zabranom zbog preleta civilnih aviona, može se reagovati i na vreme umesto kad oblak stigne do nekog mesta i već bude kasno.