Prethodni članak
Protivgradne rakete nemaju nikakav učinak?
Protivgradne rakete koje spasavaju useve i automobile, a za njih se iz budžeta izdvajaju milioni čist su – mit! Gađanje neba em je skupo, em skoro da je statistička greška da neka raketa i posluži svrsi, smatraju naučnici.
– Protivgradne rakete ne samo da su prevaziđene, nego nikad nisu ni dokazane – kaže za „Blic“ glavni i odgovorni urednik Centra za promociju nauke Slobodan Bubnjević.
Prema njegovim rečima, ovaj sovjetski izum u Evropi se ni ne koristi.
– Radi se o jakom efektu slučajnosti, u pitanju je pseudonaučna metoda. Već decenijama nema nijednog naučnog rada koji potvrđuje njihov efekat – tvrdi Bubnjević.
– Grad na kontinentu, u našem delu sveta, pada često, kad nastane uzlazni drift koji pola sata diže kristale uvis, do 10 kilometara, nekad padne vrlo razorno, ali se vrlo često i ospe pri padu kroz tople slojeve. Potpuno nasumice. Bio oblak gađan, pogođen ili ne. Protivgradna raketa je totalni mit, koji, uzgred, živi samo kod nas u Srbiji – objašnjava on.
Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Jugoslav Nikolić kaže da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju eketa ili ne.
Rešenje su mreže
– Sve zemlje sveta tvrde da su i najsavremenije metode, koje se koriste za grad, efikasne samo 30 do 50 odsto. Nauka i struka treba da se izjasne o tome i da se uradi ozbiljna analiza, jer je komplikovano veštački uticati na vreme – kaže Nikolić.
On kaže da i naše komšije u Hrvatskoj, takođe, koriste protivgradne rakete, a da se u drugim evropskim zemljama koriste avioni iz kojih se ispaljuju rakete.
Slobodan Bubnjević, međutim, kao najbolja zaštitu protiv grada preporučuje mreže koje su se, kako je naveo, pokazale kada je reč o voćnjacima i krupnim zasadima.
Blic
___________________________________________________________________
Ovaj napriča svašta, a da nije objasnio ni kako rakete funkcionišu niti kako se sprečava pojava krunijeg grada koji nanosi ozbiljnu štetu.
Prvo, grad nastaje formiranjem leda najčešće oko čestica prašine ili ređe kristala leda nastalih zamrzavanjem veoma malih kapljica vode (kažem ređe, jer je potrebno da vertikalne vazdušne struje podignu te kapljice u više slojeve oblaka, što je teže nego sa kristalima leda koji su lakši), takozvanih centara kondenzacije ili formiranja leda – vodena para se u čistoj atmosferi ne može kondenzovati čak ni u vodu, već se kapljice formiraju oko čestica prašine koje su oko 100 puta manje od prosečne kapljice vode u oblaku.
Što ima više čestica u oblaku oko kojih se može formirati led, to će led ostati sitniji jer je količina vodene pare ograničena.
Protivgradne rakete služe upravo tome, da u oblak unesu ogroman broj dodatnih čestica oko kojih će se formirati led, tako da na neki način te rakete i ubrzavaju formiranje leda – npr. ako u oblaku praktično nema prašine i drugih čestica ili ima vrlo malo, biće formirana mala količina grada, ali ako gađate taj oblak nedovoljnim brojem raketa, posledice će biti gore nego da niste gađali.
Drugo rešenje je da se umesto raketama oblaci posipaju iz aviona (ne da se gađaju raketama, jer bi takve rakete bile preskupe, nego se posipanje vrši iz kanistera pri letu aviona iznad oblaka), a kao i kod raketa, koristi se srebro-jodid ili kalijum-jodid, oko čijih čestica počinje formiranje leda. Što je više čestica, to je više centara formiranja leda, pa će na kraju led ostati sitniji zbog ograničene količine vodene pare i vode.
Međutim, ispaliti 2-3 rakete na ogroman oblak nema efekta, čak će pomoći da se formira veća količina grada koji neće biti ništa sitniji nego da se rakete ne ispale.
Takođe, imajući u vidu da se često čeka odobrenje kontrole letenja zbog vazdušnih koridora nad Srbijom, često se sa ispaljivanjem raketa kasni i grad je već formiran, samo zavisi od jačine vertikalnih uzgonskih struja koliku će krupnoću dostići pre nego što počne da pada na zemlju.
Sve u svemu, nastanak grupnijeg grada se može sprečiti (jer, ako se oblak na vreme zaspe dovoljno količinom npr. kalijum-jodida, grad će ostati toliko sitan da će se otopiti dok stigne do zemlje), ali se mora reagovati u pravom trenutku velikim brojem raketa precizno ispaljenih u sve delove oblaka ili posipanjem iz aviona, međutim za to su potrebni radari novije generacije i primena algoritama za obradu podataka sa radara i drugih izvora da bi se izbegle lažne uzbune.
U principu, kad ste 100% sigurni da je u pitanju oblak u kome postoje uslovi za nastanak grada, grad je već nastao u tom oblaku i kasno je za bilo kakvo dejstvo.
Ti si bre klasicna Srbenda, u sve se razumes… A sve si to potkrepio imenom?
Svaka čast na veoma iscrpnom komentaru teksta. Mene interesuje, da li mislite da je bolje/isplativije da država počne sa osavremenjivanjem sistema protivgradnih raketa ili da npr. poljoprivrednicima subvencioniše nabavku protivgradnih mrežica ili osiguranja od štete od grada.
Treba se učiti na primerima bogatijih država u kojima pojedini regioni imaju učestalu pojavu grada, da ne bismo izmišljali toplu vodu.
Takođe, vojska ima dovoljno aviona koji su možda zastareli za borbena dejstva, ali mogu da lete i eventualno nose kanistere sa srebro-jodidom ili kalijum-jodidom koji bi ispuštali iznad oblaka za koje se smatra da će postati gradonosni.
U protivgradne mreže se mora ulagati, jer još uvek ne postoji 100% efikasno sredstvo protiv gradonosnih oblaka, iako su svojevremeno u Sovjetskom Savezu tvrdili da je uspšenost protivgradnih raketa preko 90%.
Možda kod njih i jeste, jer su ogromna zemlja pa mogu da prate nastajanje oblaka, a kod nas često gradonosni oblaci stižu iz susednih država (najčešće iz BiH) i praktično ne stižemo da reagujemo niti država ima novca za novu opremu (još uvek nije 100% dokazano, ali se smatra da se podaci sa polarizaionih radara nove generacije mogu iskoristiti da se određenim algoritmima utvrdi da li se radi o oblaku u kome postoje uslovi za nastanak grada).
Moramo da shvatimo da onog trenutka kad nastane led u oblaku, kasno je za bilo kakva dejstva. Jednostavno se mora delovati pre nastanka leda, a kod nas i mnogo važnije stvari ne funkcionišu kako treba, a kamoli da pratimo svaki olujni oblak i analiziramo podatke u realnom vremenu kako bi saznali da li delovati raketama/avionima ili ne.
Ako se i pokuša na vreme reagovati raketama, nekoliko raketa sigurno nije dovoljno.
A svi u ovoj državi treba da pitamo nadležne kako to da naši strelci nemaju dovoljno protivgradnih raketa, a proizvodi ih domaća industrija i izvoze se u inostranstvo!
Јок најбоље да држава дели куртоне овим мудрацима да навуку на главу против града кад почне да пада.
Ako ukucate u pretraživač ime i prezime ovog eksperta za protivgradne rakete videćete njegov blog:
http://slobodanbubnjevic.blogspot.rs/
Iz bloga saznajete da je čovek pisac i novinar.
Čiča Mića i gotova priča. Više bi verovao da je ovakvu priču objavila Soraja ili Stanija.
Po obrazovanju fizičar…. Mrgo