Radić: Ljudski faktor zajednički svim nesrećama u namenskoj industriji

Vojni komentator Aleksandar Radić izjavio je da ne zna koji je tačan uzrok poslednjih eksplozija u fabrici „Sloboda“ u Čačku, ali da praktično do sada nismo imali nijedan potvrđeni primer da su se nesreće u namenskoj industriji ili vojsci dešavale zbog tehničkog faktora. Osnovni uzrok uglavnom, kako kaže je – ljudski faktor. On ukazuje na problem komunikacije s javnim mnjenjem odgovornih posle takvih incidenata. Zdravije bi bilo da smo od državnog aparata posle takvih nesreća, pogotovo u slučajevima gde su ginuli ljudi, čuli jasno saopštenje šta se dogodilo, kaže Radić.

Iskustvo je, dodaje Radić, pokazalo da obično iza nesreća stoji nemarnost, ili javašluk.

U poslednjem slučaju, kada su se dogodile eksplozije u Čačku, u pitanju su bila uskladištena sredstva koja su već proizvedena, nije došlo do nesreće u pogonu. Kaže i da proizvodnja mora da ide dalje. On je naglasio da je mnogo nespretnosti pokazano u početku, nakon incidenta, zbog toga što „Uprava za odnose s javnošću Ministarstva odbrane voli da komunicira s medijima grubim frazama“, i da svako pitanje šta se dogodilo predstavlja kao neprijateljski čin.

„Za njih je sve to napad na odbrambeni sistem – ako se nešto desilo, dugujete odgovor zašto se to dogodilo“, rekao je Radić i naveo primer afere „Krušik“.

On je istakao i da su sredstva u Slobodi Čačak u noći četvrtak na petka ekslpodirala „u nečemu što izgleda kao plastenik“ i da je čak i najvećem laiku jasno da to ne odgovara skladištu.

Radić je rekao i da se kod nas ne poštuju sve mere bezbednosti ni kada su građevinski radnici u pitanju. „Mi inače zanemarujemo sva pravila bezbednosti a incidentni smo. I radnici su deo priče, a ne prepoznaju koliko mogu da budu ugroženi svojim postupcima“, rekao je Radić.

Prema njegovim rečima, ljudski faktor je zajednički svim nesrećama u oblasti namenske industrije i zaista je „kuriozitet da se dogodi neki tehnički faktor“.

On je ukazao na činjenicu da je problem što posle nesreća od strane odgovornih kreću mehanizmi ublažavanja reakcije i prikrivanja.

Istakao je da u slučaju Slobode Čačak vladajući SNS nije uspeo da stavi pod direktnu kontrolu upravu kompanije, jer je generlani direktor iskusni stručnjak, ali da ima suprotnih nasleđenih primera u firmama odbrambene industrije, na primer u Lučanima.

Tu, kako je rekoa postoji zamor materijala i utisak da su direktori počeli previše da se dodvoraju vladajućoj partiji.

Povodom stanja u fabrici „Krušik“ kaže da po dostupnim podacima firma ne stoji „baš najbolje“.

Ističe io da je činjenica na način na koji se vode firme nije promišljemn, jer je to kratkoročna eksploatacija i da je od 2014. godine beležen rast prodaje kao posledica krize na Bliskom istoku i činjenice da su im bila potrebna sredstva bazirana na staroj tehnologiji. Unazad tri godine pada nivo izvoza naoružanja i vojne opreme iz Srbije, rekao je Radić i dodao da mu je žao što nije iskorišćena prilika da se izvede modernizacija vojne industrije.

Radić kaže i da afera Krušik nije uticala na tržište, što su bile tvrdnje od provladinih medija. „To je teško održivo u stvarnosti, većina zemalja sa kojima se trguje su netrasnparentne i ne daju podatke o prometu naoružanja. Nije im stalo šta se dešava kod vas u kući, u pitanju su autoritarni sistemi“, kaže.