Radnik priznaje krivicu da spase bahatog direktora iz Lučana

Slučaj direktora Namenske iz Lučana Radoša Milovanovića, koji je organizovao sramnu podršku samom sebi, mogao bi da dobije obrt. Jedan od optuženih za pogibiju radnika Tomo Stojić priznaće krivicu i nagoditi se sa tužilaštvom, što bi moglo da umanji odgovornost direktora.

Porodica tragično nastradalog mladića Milomira Milivojevića nije obaveštena, niti su davali bilo kakvu zvaničnu izjavu o pokušaju nagodbe jednog od osumnjičenih. Majka, sestra i otac nesrećnog mladića se ne slažu sa nagodbom, ali u ovom slučaju su nemoćni. Kažu da se boje da je reč o igri i mutnim poslovima direktora koji pokušava sebe da spasi.

– Stojić dve godine prolazi pored nas i nijednom nam se nije javio ni sa „dobar dan“, a kamoli da nas pita kako smo. Sada odjednom priznaje krivicu. Nas niko ne obaveštava iz tužilaštva, ali smo načuli da Stojić hoće da preuzme celu krivicu na sebe. Mi ne pristajemo na to – kaže otac Milovan Milivojević.

U ivanjičkom Osnovnom sudu vodi se krivični postupak protiv direktora Radoša Milovanovića i dvojice fabričkih rukovodilaca Vladimira Lončarevića i Tome Stojića zbog sumnje da su izvršili teško krivično delo protiv opšte sigurnosti – 14. juna 2017. godine poginuli su radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Suđenje – kome je prethodio skup „samoorganizovanih“ radnika koji su tapšali direktoru, a vređali porodicu poginulog mladića – odloženo je. Jedan od razloga je zahtev Tome Stojića da sklopi nagodbu sa tužilaštvom.

Tomo Stojić, koji posle dve godine od pogibije kolega, sada hoće da prizna krivicu, u fabrici je obavljao funkciju – šef zaštite na radu. Nije, međutim, završio odgovarajući fakultet, već Višu tehničku školu. Šef zaštite na radu, kada je kao osumnjičeni 10. aprila prošle godine davao prvu izjavu tužilaštvu, imao je, međutim, drugu priču.

„Blic“ je imao uvid u njegovu izjavu u kojoj Stojić navodi da tog dana kada se dogodila nesreća on nije ni bio na poslu, a da je sve u fabrici i pogonu bilo po propisima i u najboljem redu. Tada, po Stojiću, sve je bilo baš kao što i treba – radnici su imali zaštitna odela, i to baš adekvatna, protivpožarni sistem je čak i kontrolisan i ispravan.

– Smatram da su sredstva zaštite na radu u skladu sa važećim standardom – naveo je ranije Stojić. On je u svojoj izjavi čak deo posvetio i „onome što su radnici morali da znaju“, ali nigde nije tada video ni delić krivice, ni svoj niti direktora Radoša Milovanovića.

Milovan, otac tragično nastradalog mladića Milomira Milivojevića (25), kaže za „Blic“ da je svima jasno da je Stojić pristao da se žrtvuje za direktora.

– Prizna krivicu, a ovu dvojicu oslobodi. Stojić za priznavanje krivice traži godinu, godinu i po dana i ne želi da bude svedok saradnik posle nagodbe sa Tužilaštvom. Neka on nosi nanogicu tu godinu za mog mrtvog sina, ali neka posle kaže ko je u toj fabrici i kako i šta naređivao. Da prizna istinu o direktoru Radošu i uslovima rada, a ne da on preuzme krivicu, a ovima ostane mala, beznačajna krivica – navodi otac Milovan.

Oni malo hrabriji u Lučanima nezvanično za „Blic“ kažu da je Stojić jedini u porodici zaposlen, a kupio je novi stan u Čačku.

– Skoro kupljen stan… Znaju svi u Lučanima. – navode sagovornici „Blica“.

Tužilaštvo u Ivanjici je prva instanca u odlučivanju o nagodbi šefa zaštite na radu. Odluka ide potom na konačnu instancu, a to je tužilac u Čačku.

„Blic“ je juče uputio pitanja Tužilaštvu u Čačku

* Da li je i kako porodica obaveštena o sastanku sa tužiocem u vezi sa potisivanjem sporazuma o priznanju krivice?

* Da li porodica ima pravo da prisustvuje?

* Koje pravo porodica ima u slučaju nagodbe tužilaštva sa optuženim?

* Da li nagodba i kako utiče na ostale optužene u ovom slučaju, odnosno da li im umanjuje krivicu?