Rast nasilja u porodici zahteva neodložnu reakciju društva

Mada nasilje u porodici iz godine u godinu beleži neprestani rast stiče se utisak da javnost i društvene institucije ovom problemu počnu da posvećuju pažnju tek kada ono dovede do tragičnih posledica.

Statistički podaci koji su objavljeni u aprilu ove godine nedvosmisleno ukazuju na činjenicu da je od januara 2023. godine u Srbiji zabeležen dramatični rast porodičnog nasilja, a što ukazuje na potrebu neodložne sveobuhvatne društvene akcije kako bi se ovakav trend zaustavio.

Prema podacima koje su na osnovu statističkih podataka i izveštaja institucija objavili mediji u prvom kvartalu ove godine, istražni i pravosudni organi su u samo prva četiri meseca 2023. godine pokrenuli 1.260 krivičnih prijava za nasilje u porodici.

U istom periodu prilikom porodičnog nasilja smrtno je stradalo 12 osoba tom prilikom počinioci su bili uglavnom muškarci (1.127 osoba), dok su protiv 115 žena, kao izvršilaca krivičnog dela porodičnog nasilja, pokrenuti  krivični postupci.

Prednjače psihičko i fizičko nasilje

Od početka 2023. godine do kraja aprila, prema podacima koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije dostavilo medijima u okviru porodice i partnerskih odnosa, ubijeno je 12 osoba. Od čega devet žena i trojica muškaraca.

– U istom periodu, kako navode u MUP-u, registrovano je 1.309 krivičnih dela, podneto je 1.260 krivičnih prijava, a ukupan broj učinilaca je 1.242, od čega je 115 učinilaca ženskog pola i 1.127 muškog pola, pri čemu je 1.467 osoba o (1.108 žena i 359 muškaraca) evidentirano kao oštećena lica. U periodu od 01.01. do 25.04.2023. godine, na teritoriji Republike Srbije iz oblasti porodičnog nasilja i partnerskih odnosa ukupno je izrečeno 9.376 hitnih mera. Od tog broja 2.926 hitnih mera Privremeno udaljenje učinioca iz stana i 6.450 hitnih mera Privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Produžena je 6.261 hitna mera, a prekršeno 655. Ukupan broj prijavljenih događaja sa elementima nasilja u porodici je 8.570 – navodi se u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

U ovom izveštaju koji je dostavljen medijima takođe se navodi da se najčešći oblik prijavljenog nasilja odnosi na psihičko nasilje i fizičko nasilje, a zatim ekonomsko i seksualno nasilje. Najčešće mesto gde se prijavljuju događaji u okviru porodičnih odnosa je porodična kuća i stan.

– Nasilje se po pravilu dešava u vremenskom periodu od 12:00-24:00 časova. Najučestalije sredstvo izvršenja najtežih krivičnih dela u okviru porodice su nož, vatreno oružje i fizička snaga. Razlozi zbog kojih žrtve najčešće ne prijavljuju nasilje u porodici su strah od osobe koja vrši nasilje, stid i sramota zbog torture kojoj su izložene, nemaju gde da odu, strah od osude i odbacivanje od strane porodice i okoline. Takođe, kao razloge koje često navode su i materijalna zavisnost od drugih, strah šta će biti sa njima nakon prijavljivanja nasilnika, a plaše se da će im biti oduzeta deca i nepoverenje u rad državnih institucija i organa – objašnjavaju u MUP-u.

Kompleksan društveni problem

Kada je reč o nasilju u porodici, kako navode u istražnim, pravosudnim i institucijama socijalne zaštite, treba imati u vidu da je reč o mnogo kompleksnijem društvenom problemu nego što se nekome to može učiniti na prvi pogled.

– Nasilje u porodici predstavlja tačno određeno ponašanje jednog od članova porodice kojim se ugrožava tjelesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Ova vrsta nasilja predstavlja izrazito štetnu, vrlo raširenu i slabo poznatu i neistraženu negativnu društvenu pojavu. Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima, te razlikujemo: fizičko, seksualno, psihičko, ekonomsko nasilje.

Pod fizičkim nasiljem podrazumeva se guranje, šamaranje, udaranje, šutiranje, bacanje, davljenje, nanošenje opekotina, bacanje predmeta, udaranje predmetima, prijetnja ili povređivanje oružjem, zaključavanje u kuću ili izbacivanje iz nje.

Seksualno nasilje predstavlja minimiziranje značaja partnerkinih osećanja prema seksu, insistiranje na neželjenom i neprijatnom dodirivanju, prisiljavanje na seksualni odnos, prisiljavanje na prostituciju, korišćenje u pornografske svrhe.

– Psihičko nasilje je prema podacima najrasprostranjenija, a odnosi se na kontinuirano kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarenih očekivanja u odnosu na žtvu, verbalno zlostavljanje, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, izolacija, prebacivanje krivice za nasilje, uznemiravanje i maltretiranje, do se pod ekonomskim nasiljem podrazumeva nedavanje novca za troškove porodice, potpuno i isključivo raspolaganje porodičnim prihodima, prisiljavanje na podnošenje detaljnih izveštaja o potrošenom novcu, zabranu članu porodice da se zaposli i na taj način ostvari sopstvene prihode – objašnjavaju stručnjaci.

Preventiva i zaštita žrtava

Nasilje u porodici predstavlja sveobuhvatni društveni problem što zahteva sveobuhvatnu društvenu akciju državnih organa, institucija i građana što je iniciralo da se u Srbiji 24. novembra 2016. godine usvoji je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, čija je primena počela 1. juna 2017. godine. Ovim zakonom uređuje se sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici.

– Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je prvi preventivni zakon i uvodi policiji novi pristup u radu u smislu prevencije i reakcije policije pre izvršenja krivičnog dela ili prekršaja, kao i zaštite žrtava, dajući mogućnost žrtvama da ostanu u svom okruženju, dok nasilnom članu porodice nameće ograničenja – policija ima mogućnost da privremeno zabranjuje učiniocu nasilja da prilazi žrtvi i kontaktira je i da privremeno udalji učinilaca iz stana, što je osnažilo žrtve da prijave nasilje – navode u MUP-u.

_________________________________________________________