Prethodni članak
Rat završen, borba još traje
Slika ili naličje dočeka Nove godina na platou ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu, bilo je pitanje koje je postavio naš saradnik Slobodan Čvorović, koji je pred zgradu Skupštine došao nešto malo pre 23:00 časova 31. decembra 2019. godine.
Razlog za postavljanje ovakvog pitanja bio je ne samo zbog činjenice da sat pred ponoć, na platou pred Skupštinom nije bilo više od 200-300 ljudi, na koncertu koji je plaćen velikim parama poreskih obveznika u Srbiji, nego i zbog susreta sa ljudima u parku ispred Skupštine.
Čvorović je u Pionirskom parku zatekao ratne vojne veterane i invalide, kao i članove porodica poginulih u poslednjim ratovima, koji su tu poslednjeg dana u 2019. godini već 89. dan bili pod šatorima u stalnom protestu.
– Šta su vaši zahtevi – pitao je Čvorović svog sagovornika Nenada Stanića, starešinu okupljneih u protestu, inače Čačanina, koji je ratovao u Bosni i na Kosmetu i koji se sa ratišta, kako kaže „vratio zdrav i živ, malo ranjavan, malo odlikovan„.
Slobodan Čvorović i Nenad Stanić
– Zahtevamo poštovanje na prvom mestu, da ne budemo više tretirani kao budale sa ratišta i kao socijalni slučajevi, treba da nas prepozanju kao heroje sa ratišta kao što svi drugi tako prepoznaju svoje borce. Ima nas ovde u parku po desetak-dvadeset u noćnim smenama pod šatorima, a po par stotina dnevno ili po nekoliko hiljada kada blokiramo ulicu. Niko nam se do sada nije obratio, ignorisani smo ovih 89 dana, kao što smo ignorisani poslednjih 28 godina od početka poslednjih ratnih sukoba – kaže Nenad Stanić.
Sudbina sina kazandžije Blagoja, ratnog vojnog invalida iz Srpsko-turskog rata od 1876-1878 godine, tako plastično opisana u pripovetci Laze Lazarevića „Sve će to narod pozlatiti“, kao da je duboko ukorenjena u srpski narod. Nije to sudbina nekog pojedinca, literarnog junaka, to je izgleda sudbina celog jednog naroda, da lako i brzo zaboravlja žrtve ratova.
Tako i novogodišnja priča Slobodana Čvorovića o njegovom susretu sa Nenadom Stanićem govori o teškom položaju ratnih vojnih invalida nakon povratka sa ratišta i nehumanom odnosu države prema njima.
Šatori u Pionirskom parku ispred Skupštine u kojima borave RVI
– Šokirala me je situacija da ljudi polako prolaze i da niko ne primećuje Nenada i njegove drugare u Pionirskom parku. Ljudi tako popunjavaju poluprazan plato ispred Skupštine i čekaju Lepu Brenu – kaže Čvorović.
Književnik Laza Lazarević je smatrao da se o svima onima koji su na bojnom polju izgubili neki deo svog tela i postali invalidi treba brinuti, a najveću brigu trebalo je da vodi država tako što će svakom ratnom invalidu isplaćivati odgovarajuću nadoknadu za njegov gubitak. Međutim, državi to nije bilo u interesu i nije je uopšte bilo briga za svoj narod, pogotovo ne za one koji su išli u rat i iz rata se vratili osakaćeni i fizički nesposobni da rade i zarađuju za svoj život. Mnogi od njih živeli su u siromaštvu i bedi, proseći na ulici za koricu hleba. To je bila velika sramota! Laza Lazarević je ovom pripovetkom izneo svoju kritiku države i društva u kome je živeo. Ono što toj kritici daje svu oštrinu i svu gorčinu jeste kraj pripovetke i način na koji je taj kraj saopšten: kazandžija Blagoje je još donekle govorio „Sve će to narod pozlatiti!“. Posle je okrenuo na: „Sve će to tebi bog platiti„. Naposletku se propio i umro, a njegov sin je nastavio da živi tako što je primao izdržanje od invalidskog fonda i prosio.
– Posle Božića biće organizovan novi protestni skup ovde kod Skupštine, na vreme ćemo objaviti tačan datum i vreme – najavljuje naš Čačanin, Nenad Stanić i dodaje: Rat je završen, a naša borba traje.
____________________________________________________________________
Sramota, evo i sam sam se postideo.
Da su sportisti i da su se borili za državu, ona bi ih nagradila.
Međutim, oni su ratnici, borili su se za državu, a ona ih je ponizila.
DRŽAVA, a ne vlast. Vlast se menja, a DRŽAVA ostaje.
A zvalavi zajedno sa onim majmunom od coveka samo imaju pricu i pricu i pricu.Daju i bacaju milione svakodnevno na koje kakve gluposti.
Морам да приметим да у Хрватској имају 520 000 „бранитеља“ који примају одређене повластице и имају другачији положај у друштву.
У Федерацији у оквиру Босне и Херцеговине, постоје шехиди, опет „бранитељи“, који примају пензије, њихови рођаци примају пензије, па чак има тих шехида из разних земаља.
Само наши борци имају статус одбачених лица.
Стога су сви захтеви ветерана на месту и треба их испунити.
На њиховом примеру се види суштина ове лиџемерне „државе“, а то је ОКУПАЦИЈА!
Чуди ме да нема коментара, а на слику рупе у асфалту напишете бар двадесет.
Када је пок Слободан Милошевић вапећи позвао војску да петог октобра брани државу од рушитеља иста није поступила сходно датој заклетви отаџбини. Добијају саде и ови плаћеници и бранитељи сходно заслугама и не жалити их.
Vukojebinac, ti si zaista obična stoka. Ponekad ti bi bilo mnogo bolje da prećutiš glupost koju si smislio. Jebote S. Milošević.
Хвала ти на упоређењу са собом. Кад су доводили Милошевића арлаукањем можда ниси био испо из муда.
Da je srece da su istog tog milosevica sprecili da dodje na vlast 10 godina ranije ne bi ni doslo do ovoga sada.
А да ми је знати ко си и одакле си…
Дан данас имамо проблеме са олошем и талогом из септичке јаме Мире Милошевић, и то посебно у Чачку, Кола сељачину, Милуна конобара, а на вишем нивоу Вулина Гоблина који је испао из Баба-Јуле.
Оне незнане који су се из ЈУЛ-а претворили у Г17+ а онда у СНС нећу и не могу да бројим.
То је корозија, најнижи и најгори скуп сподоба који деценијама кваре све.
А ти, ти си један обичан кретен који није у стању да схвати ништа. Ниси ни слепац.
Ти си нико.
Otvorim vesti jutros, pročitam ovaj člnak, hoću da plačem od muke. Nisam mogao ništa da napišem od sramote, straha i osećaja da smo proklet narod. Do pre samo 60 godina više je muških stradalo po ratovima nego što je sahranjeno na groblju. Kitimo se uspesima junaka i ponosimo, a dok su živi ne vidimo ih.
Mi smo najgora nacija, nije ni čudo što nas niko ne voli. Sve se pretvorilo u interes, nema empatije, nema brige za druge. Kada vidim samo ovu prazničnu groznicu, muka mi je. Koliko se tu novca baci na kojekakve gluposti, koliko se vremena potroši na razna ulepšavanja, samo se duh uništava i duše kvare.Kakav smo to narod koje ne dotiču ovakve sudbine? Da li će ikada ova zemlja biti uređena?
Gde je Kolov potrcko Petkovic?
Polako idu Mara i svatovi.
To je komunizam na delu.
Turci nam nisu,unistili porodicu.
Komunisti i porodicu i Srpsko sve sto se zove.
Kad im se raspala Jugoslavija,i Umro im Tito,oni nista drugo i neznaju sta ih ceka.
Ovi heroji se nisu borili za Tita,zato su i ne primeceni.
Danasnji potomci Srba,idu kao muve bez glave.
Doci ce dan kada ce se probuditi,tada im pakao nece biti daleko.
Nista se nije promenilo,od 9 marta,jos je bilo gore,svi su nas gledali kao bednike.
Nazalost sad je dosao na red,na jedine heroje,novije datume,sramne istorije Srbije.
S postovanjem,herojima iz porodice Mungosa.
Evo Vulin hita sa paketićima, mirno da stanete pred ministra vojnog
Bolje vam je da cutite i ne ispadate do kraja glupi. Sada posle svega sto samo doziveli velicati Milosevica je ravno ludosti.
Како ли сиђосте са дрвета, мора да сте корумпирали оног Дарвина.