Razlike između vršnjačkog nasilja i agresivnog ponašanja

Kada se govori o porastu vršnjačkog nasilja u Srbiji često se prenebegava činjenica, na koju upozoravaju stručnjaci, da je ono u srpskom društvu prisutno iz generacije u generaciju, međutim u poslednje vreme je zahvaljujući razvoju informacionih tehnologija mnogo vidljivije. Za razliku od nekih prošlih vremena kada je vršnjačko nasilje, osim ako je reč o drastičnim slučajevima sa tragičnim posledicama, ostajalo maltene ostajalo nevidljivo za širu javnost, danas, sudeći na osnovu čitavog niza slučajeva koji su izazvali burne reakcije javnosti, uz zlostavljanje neizostavno ide i snimanje, objavljivanje na društvenim mrežama, što vršnjačko nasilje čini znatno vidljivijim.

Na drugoj strani svedoci smo činjenice, na šta upozoravaju brojni psiholozi i psihijatri, da se vršnjačko nasilje vrlo često poistovećije sa agresivnim ponašanje, mada je, kako objašnjavaju u niškom psihoterapijskom kabinetu Agora između ove dve pojave postoje bitne razlike.

– Agresivno ponašanje se dešava najčešće kao posledica slabe kontrole impulsa u situaciji u kojoj se neko oseća ugroženo, i često nema drugu strategiju za nošenje sa preplavljujućom ljutnom ili strahom. Dešava se između jednakih (nema razlike u moći i statusu), bez obzira na to ko je tu ili nije, bez obzira gde se nalaze i ko ih vidi. Vrlo je impulsivno. Može da ostane na jednom ispadu i da ne utiče značajno na odnos (na primer, dvoje dece se pobiju u školi danas i sutra kad se razljute sednu zajedno u klupu kao da  ništa nije bilo). Ali se dešava i to da se ponavlja i da odnos između ’agresora’ i ’žrtve’ nije moguć. Vršnjačko nasilje, pod kojim podrazumevamo bulling (jedan na jedan) i mobing (grupa na jednog ili na drugu grupu), je sakriveno, često je planirano, može ali ne mora uključivati agresivno ponašanje (poput vikanja, udaranja i slično). Uvek postoji razlika u moći između ’žrtve’ i ’nasilnika’, ovaj drugi je stariji/a, fizički jači/a, pametniji/a, uspešniji/a, bogatiji/a… Ovo se neće dešavati kada je tu neko ko je autoritet, dešavaće se u toaletima, po ćoškovima na odmorima, na putu do škole ili kuće. Agresivno ponašanje među vršnjacima je manji problem od vršnjačkog nasilja. Međutim pošto je mnogo vidljivije stručni saradnici, nastavnici, roditelji se mnogo više bave agresivnim ponašanjem, nego vršnjačkim nasiljem. A onda u nekom trenutku vršnjačko nasilje ispliva, uglavnom kroz krajnje dramatične posledice, pokušaje samoubistava i samoubistava, viralne video snimke uznemiravajuće sadržine… i to nas, onako kolektivno, iznenadi i zbuni. Kako je uopšte moguće? Kako niko nije primetio? Šta smo mogli ili možemo da uradimo – objašnjavaju u Agori.

Kada se govori o vršnjačkom nasilju često je prisutna zabluda da su nasilnici po pravilu siledžije koje u školi ostvaruju slab uspeh u školi. Naime čitav niz slučajeva vršnjačkog nasilja koje je poslednjih godina izazavalo medijsku pažnju i uznemirenje javnosti ukazuje da je reč o vrlo rasprostranjenom stereotipu, budući da se pokazalo da su nasilju skloni čak i najbolji učenici, a da ih razlikuju strategije u sprovođenju nasilja.

– Iako kod dece ne govorimo o ličnosti jer je još uvek u formiranju, često čujemo konstatacije “on/a je takav/va, i tu nema pomoći.” U kontekstu vršnjačkog nasilja ovo nije tačno. Šta više često se dešava da dete koje je bilo “žrtva” (u prethodnoj školi na primer) ili je “žrtva” (u porodici na primer) u nekoj grupi, kada uđe u novu grupu postane “nasilnik”. Znaci koji roditeljima mogu da sugerišu da se nešto dešava u njihovom detetu su generalno gledano promene u ponšanju, na primer povlačenje iz aktivnosti i odnosa, agresivnost prema mlađoj braći i sestarama, pad školskog uspeha, odbijanje da se ide u školu, promene u apetitu ili problemi sa spavanjem… Nijedna od ovih stvari nije naravno siguran znak da dete trpi nasilje, ali uvek ih treba posmatrati kao signal za razgovor i istraživanje toga šta se dešava – savetuju u psihoterapeuti iz kabineta Agora.

Projekat „Vršnjačko nasilje, prevencija, uzroci i posledice“ sufinansiran je kroz javni konkurs grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

___________________________________________________________________________