RERI: Rad sa mladima i unapređenje međusektorske saradnje ključni za dalji rad

Da treba više raditi sa mladima, uključiti ih u nove obuke, unaprediti komunikaciju sa medijima i raditi na međusektorskom značaju – zaključci su fokus grupa koje je sprovela organizacija RERI iz Beograda. Kako kažu, dobili su dosta pozitivnih reakcija, jer su uspeli da doprinesu povezivanju sektora urbanističkog i prostornog planiranja i zaštite životne sredine.

Organizacija RERI zadovoljna je rezultatima fokus grupa gde su razgovarali sa svojim partnerima, saradnicima, predstavnicima lokalnih samouprava, ali i medijima. Dobili su povratne informacije o tome kakav utisak ova organizacija ostavlja svojim radom, što je i bio cilj, kaže programski direktor Mirko Popović.

Mirko Popović

– Dobili smo priliku da se pogledamo u ogledalu i ja sam zadovoljan što je taj lik u ogledalu lep, čak i pozitiviniji nego što sam ja očekivao. Dobili smo puno pozitivinih komentara, puno sugestija, videli smo da ljudi vrednuju i cene ono što radimo. Videli smo gde postoje prostori za dalju saradnju i ono što nam je jako važno što se u velikoj meri pokazuje jeste da smo ciljeve dobro postavili – kaže Popović.

Posebno je važno, kaže, da je RERI doprineo tome da se urbanizam i prostorno planiranje prepozna kao važan segment politike životne sredine. Na tom polju će raditi i dalje, sa posebnim ostrtom na jačanje kapaciteta svih aktera kako bi zajedno rešili te probleme.

Najviše pozitivnih reakcija dobili su za doprinos povezivanju sektora urbanističkog i prostornog planiranja i životne sredine, jer su uspelii da otvore komunikaciju između različitih sektora i organizacija koja se bave različitim pitanjima i umreže ih.

– U okviru fokus grupe razgovarali smo sa lokalnim inicijativama i organizacijama koje su više usmerene na svoje lokalne zajednice gde smo shvatili da RERI ima još jednu funkciju, a to je da da sa različitim organizacijama i na lokalnom nivou povezujemo međusobno organizacije – dodaje Popović.

Kroz ovakve vrste sastanaka oni su uspeli da povežu mnoge ljude koji se nisu poznavali.

– Kritika nije bilo mnogo. Dosta smo naučili kroz sastanke sa medijima o tome kako bi trebalo da unapredimo komunikaciju sa medijima i na tome će raditi. Ovo je jedan veoma pozitivan utisak i mislim da smo u najmanju ruku dobili i ono što smo očekivali od ovih fokus grupa – kaže on.

RERI dobar primer ostalim nevladinim organizacijama koje se bave životnom sredinom.

Da je RERI jedna od retkih organizacija koja je za pet godina svog postojanja mnogo toga postigla i podigla lestvicu očekivanja od svih koji se bave zaštitom životne sredine od samih nevladinih organizacija kaže konsultantkinja i dugogodišnja zaposlena u SKGO Ljubinka Kaluđerović.

Ljubinka Kaluđerović

– Način na koji su radili, transparentnost koja ih u svakom smislu odlikuje je nešto o čemu mi pričamo dugi niz godina, promovišući saradnju između nekog državnog sektora ili nivoa i nevladinih organizacija – kaže Kaluđerovićeva.

Kaluđerovićeva ističe da u zaštiti životne sredine nigde ni u jednom organu, ni u jednoj upravi ne postoji dovoljan broj ljudi, ali ni materijalnih sredstava i svega ostalog.

– Ta saradnja između onih koji imaju administrativna znanja, onih koji imaju jako puno znanja o zakonskim normama koje sprovode i onih koji imaju neke druge veštine, su prava dobitna kombinacija. Nažalost, nije se tu preterano dostiglo u toj saradnji tako da mi je drago da neko istrajava, a RERI istrajava u svemu tome – dodaje ona.

U strateškom odlučivanju svako treba da uključi sve one koji su zainteresovani i za njihov rad i za oblast u kojima se bave. Prema rečima Kaluđerovićeve, ono što sada radi RERI je najbolje moguće – kada vi na sopstvenom primeru pokažete kako to treba da radite.

– Čini mi se da ono što svima nedostaje je rad na međusektorskom značaju praktično i sadržaju zaštite životne sredine. Ovde se pokazalo kao nešto što je glavna nedostajuća karika. Prosto, kolege iz lokalnih samouprava su pokazale koliko teško mogu da se razumeju i sarađuju sa svojim kolegama u istoj upravi, a koji su na poslovima urbanizma, koji donose planove razvoja, urbanističke planove, a ne uvažavaju prosto diktat životne sredine prilikom donošenja planova – dodaje ona.

Ono što dobro RERI radi jesu obuke u određenim propisima, o primeni određenih propisa, i kako ističe, treba da nastave, ali dodaje da je vrlo bitno da između ostalog krenu i sa obukama mlađe populacije.

– Sa fakulteta vam dođu potpuno formirani ljudi, bitno je da pri kraju srednje škole ili početku fakulteta ljudi usvoje neke principe na kojima zaštita životne sredine, prosto, treba da postane deo njihovog zanimanja. MIslim da je to jedan od zaključaka danas šta bi sve RERI u narednom periodu mogao da radi – završava.

RERI će, kako ističu, u narednom periodu raditi na strateškom dokumentu organizacije i iskoristiti sve primedbe koje su bile izrečene na fokus grupama.

Izvor: MiRCN

Foto: A.Đ/MRCN

________________________________________