Rezultati medijske reforme
Srbija je, umesto državnih, dobila partijske medije, ocenili su danas učesnici debate „Civilno društvo o medijima“, ukazujući da je, zbog političke volje, Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nepotpun, dok agencija Tanjug emituje vesti i četiri meseca pošto je formalno prestala da postoji.
Šefica Odeljenja OEBS za medije Gordana Janković ocenila je da se veliki broj zakona donosi po hitnom postupku, što znači da nema javne i stručne diskusije, a to dovodi do neusklađenosti postupanja i nemogućnosti primene zakona, pa i u medijskoj sferi. U debati koju su organizovale Građanske inicijative i OEBS, Janković je napomenula da to dovodi do nejasne nadležnosti državnih organa i, kao primer, pomenula privatizaciju medija, koja je bila usporena i neadekvatno primenjena.
Nekoliko lokalnih medija još čekaju podelu akcija zaposlenima, neki od medija, koji su po zakonu ugašeni, posluju bez konsekvenci, a bez presedana je sve što se dešavalo i što se dešava sa Tanjugom, poručila je Janković i dodala da pojedini privatizovani mediji ne ispunjavaju programske obaveze. Janković je pomenula i propuste u izboru članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao što je izbor članova Saveta REM iz redova civilnog društva i AP Vojvodine, iako se radi o visokokvalifikovanim stručnjacima koji su prošli proceduru. Oni političkom voljom nisu potvrđeni, a to regulatora čini nepotpunim u momentu predizborne kampanje, upozorila je Janković. Ona je podsetila da su brojne međunarodne organizacije, kao i Evropska komisija u svom izveštaju, ukazali na nezadovoljavajuće stanje stanje u oblasti medija i slobode izražavanja u Srbiji i izrazila očekivanje da nova vlada poboljša rad u tom domenu. Miloš Stojković iz advokatske kancelarije „Živković Samardžić“ rekao je da se „sa porazom“ može konstatovati da su se ciljevi iz Medijske strategije 2011. godine sveli na to da li će medijski zakoni biti usvojeni ili ne.
Posle pet godina, kada Medijska strategija ističe, problematično da se i sada govori da li je ispunila ciljeve izlaska države iz vlasnistsva u medijima, zatim o načinu finansiranja, transparentnosti medijskog vlasništva i nezavisnosti javnih servisa, ukazao je Stojković. Projektno sufinansiranje je bio način da drzava finansira sadržaje od javnog interesa, rekao je Stojković, a svedeno je na to da se pronađe druga forma da se finansiraju „podatni mediji“. Stojković je naveo kao drugi problem pitanje transparetnosti rada i načina finansiranja medija, što je trebalo da bude rešeno Registrom medija, ali se danas iz tog registra ne može ništa saznati. Od početka nije bilo najjasnije gde će proces privatizacije odvesti, a od septembra 2014. godine evidentno je nesnalaženje svih u tom procesu, od ministarstva kulture i privrede, do Agencije za privatizaciju i medija koji bi trebalo da budu privatizovani, ukazao je Stojković.
Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović rekla je da se zanemaruje šta se podrazumeva pod slobodom izražavanja, a bez garancije za tu slobodu nema ni demokratije, ni vladavine prava. Ona je temelj demokratskog društva i osnov za napredovanje svakog pojedinca. Sloboda izražavanja podrazumeva pravo posedovanja slobode mišljenja, da su pojedinci zaštićeni od negativnih posledica ako neko svoje mišljenje posebno izražavaju, kao i slobodu da lice ne bude primorano da iznosi svoje mišljenje, rekla je Petrović. Slobodni izbori nisu mogući, ako nema slobode saopštavanja slobode informacije i ideja, a to omogućava kritiku pojava i same vlade, što je najznačajniji pokazatelj slobode i demokratičosti vlasti da čuje kritike o svom radu, ukazala je Petrović. Prema njenim rečima, sve češće se poseže za metodama kojima se guši sloboda medija, jer se oni optužuju da rade za tuđe interese, umesto da se razgovara o tome da li ispunjavaju osnovne novinarske uloge i struke.
Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine(NDNV) smatra da Ministarstvo kulture i informisanja deluje kao nevladina organizacija u obraćanju javnosti, upornim prebacivanjem odgovornosti na druga ministarva ili Medijsku koaliciju zbog problema u funkcionsanju medijskog sektora. Kada smo govorili o izlasku države iz vlasništva, nije bio cilj da se novca manje izdvaja, već da se on upućuje i deli na nediskriminatoran način, ali u tome nismo uspeli, ocenio je Sejdinović. Nadali smo se da će novac koji se izdvaja za Tanjug i druge medije u vlasništvu države u celini biti iskorišćen za projektno finansiranje, rekao je Sejdinović, a sadašnji konkurs je tek nešto malo vredniji od onoga prošle godine, iako nema finansiranja Tanjuga. On je kritikovao i izbor članova REM, navodeći da se opstruira izbor onih koji nisu po volji vladajućih stranaka.
Posebno je skandalozan izbor Aleksandre Janković za članicu Saveta REM, ocenio je Sejdinović i podsetio da je ona 2008. godine „osvojila nagradu najhomofobične osobe“, dok bi sada trebalo da se bavi etičkim standardima u sferi elektronskih medija. Sejdinović je skrenuo pažnju i na problem finsiranja medija na manjinskim jezicima, dok je izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović takođe kritikovala zastoj u izboru članova REM. I ona je upozorila na problem nastavka rada agencije Tanjug, koja je 31. oktobra trebalo da prestane da postoji. Iako je doneta odluka o prestanku rada, Tanjug emituje vesti, novinari su zaposleni, rekla je Stojanović koja je pozvala civilno društvo da se više bave slobodom medija.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović naglasio je da je ključno pitanje medijske reforme finansiranje medija, jer se, zbog netransparentnosti finansiranja, dogodilo da Srbija izgubi državne, a dobije partijske medije. Po meni, od samog početka rasprave o Medijskoj strategiji, ključno je pitanje finansiranja medija, kao i vlasništva nad medijima, koje je ostalo u senci, rekao je Obradović. On je ocenio da je Demokratska stranka bila „transparentna“ i direktno ulivala novac u medije, dok se to sada radi perfidnije. Možda ću biti grub, ocenio je Obradović, ali REM je kancerogeno tkivo u medijskoj sferi i biće potrebni ogromni napori da se to telo natera da bude regulator.
Izvor: FoNet / Medija centar
________________________________________________________