S moje tačke gledišta

Bilo jednom u Americi

Njujork…hladna martovska noć. Jedan čovek, pošten i čist kao suza šeta pustim ulicama. Mrmlja sebi u bradu – E Alek, kad nisi poneo knjigu o genocidu da te uspava, šetaj sad u pola tri…možda neka knjižara radi.
Beskućnik koji je do tada čeprkao po kontejneru mu prilazi i traži dolar. On vadi sto dinara i stavlja zabezeknutom čoveku na dlan :“Evo druže, još nije bila penzija? „
Nastavlja dalje i ugleda blještavi izlog knjižare.
Ispred izloga vidi poznatu, visoku figuru. 
– Hašime, prijatelju, otkud ti ovde?
– Aljek Srbine, dođi da te zagrljim, voljem što sam te ovde našao !
Posle dugog, bratskog zagrljaja, otpočeše srdačan razgovor kakav samo mogu da vode dva zemljaka u tuđini.
– Eto Hašime, ne mogu da zaspim dok ne pročitam nešto o genocidu a knjigu sam zaboravio u Beogradu.
– I ja voljem genocid dragi Aljek, al ne ćitam o njemu. Ja genocid pišem, al i meni delo ostaljo na Kosovo. Ja se najbolje uspavam sa bajke, gledao sam Neša Stefanovići kaže najbolje bajke od braća Andersovići pa rešio da potražim.
– Džaba Hašime, zatvorena knjižara. Šta sad da radimo, da napišemo bajku ?
– Odljična ideja brate Aljek , ja najviše voljem Ivica i Marica…može nešto tako -kad zapalje babu i pojedu koljače?“
– Hašime, dosta mi je Ivice, ja više volim srpske junačke pesme, naročito one o Marku Kraljeviću.
– Ne može Marko Kraljevići , on je Musu Kesedžiju ubijao po celo Kosovo.
– A da spojimo to dvoje i napišemo bajku – Marko u Marici ?
– Bravo Aljek i filjm da snimimo !

– Pevali su Alahu ekber, a ja Bože pravde – reče velikomučenik Đurić.
Shodno tome imam nekoliko teorija ,ali ne znam koja je tačna:
1) Đurića su uhapsile nindže , jer nindže ne smeju da govore pod maskom ali smeju da pevaju;
2) Albanski hor „Rosu“ želi da se prijavi za „Pinkove zvezde“
3) I Đurić i Rosu žele na evroviziju 2018. pa pevaju pred evropskom komisijom;
4) Šiptari su hteli da dokažu da su muzikalniji od Dačića;
5) „Ko peva zlo ne misli „

Autorka: Aleksandra Ćurčić

Napomena: Priče su plod mašte autorke a svaka sličnost sa dnevno-aktuelnim događajima je plod mašte čitalaca.

__________________________________________________________________