Prethodni članak
Saopštenje GO Ravnogorskog pokreta Čačak
У нашем граду је у недељу, 22. априла 2018. године, уз верске и војне почасти Војске Републике Србије извршен пренос посмртних остатака два припадника Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића из села Јездина, у крипту новог храма Успеније Пресвете Богородице. Храм, чија је градња започета 1991. године уз помоћ српске политичке емиграције и локалне самоуправе, намењен је жртвама комунистичког терора.
Српска православна црква је један дан у години (22. април) посветила страдалима у Јасеновцу и свим логорима и стратиштима у Другом светском рату. Зато је овај дан, када се подсећамо на масовна страдања својих предака, примерен за сећање и молитву за спасење душа страдалих у масовним злочинима комуниста после рата.
Јарослав Милутиновић и Радосав Радоњић су типични примери комунистичког ратног злочина. Као српски војници и родољуби били су припадници ЈВуО заклетих пред Богом, Краљу и Отаџбини. То је након доласка комуниста на власт био велики грех који се плаћао главом. Та заклетва је дошла „главе“ многим припадницима ЈВуО (највише Србима), како током рата од стране нациста и фашиста, окупатора и домаћих издајника (усташа, домобрана, балиста и др.) тако и ништа мање након рата од стране комунистичке окупационе власти.
Јарослав Милутиновић, рођен 1915. године у Јездини. Одрастао је без оца, Светислава који је живот положио за одбрану отаџбине у борби против Аустро-угара као војник чувеног 10 пешадијског Таковског пука. Јарослав је служио кадровски рок у војсци Краљевине Југославије – краљевој гарди. Избијањем устанка мобилисан је у чувени Јелички четнички одред Југословенске војске у отаџбини и учествује у борбама против окупатора. Био је обичан војник и није имао никакав чин. Током рата обезбеђивао је болницу у селу Јездини. Крајем 1944. године ухапшен је од ОЗН-е и спроведен у истражни затвор у Чачку. Одбио је захтев нове власти да учествује у стрељању својих сабораца крај Мораве, а то му је био услов да буде пуштен из затвора. Због тога фебруара 1945. бежи из затвора и крије се све до новембра 1945. године. Радосав Радоњић, рођен 1918. у селу Маскова, општина Ивањица. Напад нациста на Краљевину Југославију дочекао је као војник у редовном кадру у Љубљани. Учествовао је у одбрани отаџбине, избегао заробљавање, пешке преко Хрватске и Босне вратио се у Чачак. Као војник, који је дао заклетву Краљу, прикључује се четничким јединицама Југословенске војске у отаџбини, одреду у селу Јездини. Доласком комуниста на власт на јесен 1944, плашећи се одмазде због своје припадности ЈВуО, крије се све до новембра 1945. са Јарославом Милутиновићем.
Током рата нису учинили никакав злочин, нити било какво друго кривично дело. Опкољени од комунистичких снага почетком новембра 1945. године, Радосав Радоњић и Јарослав Милутиновић се ненаоружани предају тзв. „ослободиоцима“. Нису спроведени у истражни затвор у Чачак, већ су одлуком локалних партијских и војних руководиоца, њихових комшија, одведени у правцу планине Јелице, упрегнути у воловска кола, успут бодени бајонетима и ножевима и на крају сурово усмрћени у шуми, у Придворици (потес Придворички поток Горња липа) 6. новембра 1945. године.
Крајње суров начин егзекуције потврђен је од стране државних органа Републике Србије (Виши суд Чачак, Јавно тужилаштво, ПУ Чачак) након извршених рехабилитација (2008, 2010), ексхумације 17. октобра 2017. и посебно налазом судског патолога из Београда. Материјални докази о начину извршења егзекуција од стране комунистичке власти тога времена јасно показују да је њихово недело било против свих међународних закона и конвенција. То су били ратни злочини, злочини против човечности.
Ексхумацију настрадалих Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића извршила је „Комисија за обележавање и евидентирање свих тајних гробница на територији града Чачка“ уз помоћ ГО Равногорског покрета Чачак поштујући све законске прописе Републике Србије, уз садејство Вишег тужилаштва Чачак, ПУ Чачак и форензичких стручњака.
Породице настрадалих су изразиле жељу да се остаци настрадалих положе у крипту новог храма, који је и подигнут за ту намену, тј. жртвама комунистичког терора. Војне почасти су на захтев Комисије из Чачка одобрене од стране надлежних војних власти. Посмртне остатке су након верског обреда, уз чинодејствовање свештенства СПЦ, у крипту храма испратили породице настрадалих, припадници Равногорског покрета и присутних грађана.
Градски одбор Равногорског покрета Чачак изражава захвалност „Комисији за обележавање и евидентирање свих тајних гробница на територији града Чачка“ и градоначелнику Чачка г-дину Милуну Тодоровићу, на конкретној помоћи око уређења крипте у храму. Посебно се захваљујемо Војсци Републике Србије, која је по први пут указала почаст настрадалим припадницима ЈВуО, која им по Закону о изједначавању у правима два антифашистичка покрета и припадају.
Овај догађај, по много чему историјски, нажалост нису пропратили медији са тзв. националном фреквенцијом и поред уредног позива од стране Комисије.
Градски одбор Равногорског покрета Чачак ће и даље свесрдно и у складу са својим могућностима помагати градску „Комисију за обележавање и евидентирање свих тајних гробница на територији града Чачка“.
Председник ГО Равногорског покрета Чачак Ацо Ђенадић
___________________________________________________________________
I 2018 godine ovima još uvek nije jasno da su četnici bili saradnici okupatora, kvislinzi i da je jedini legitiman oslobodilački pokret bio partizanski. Neverovatno.
Sto covek manje zna to su i njegovi zakljuci povrsniji i obicno netacni.Bio bi red da drzava Srbija konacno i detaljno obelodani ulogu JVO u II svetskom ratu a ne da to neznanje koriste svi pa i mi sami da pljujemo po nasoj proslossti.Stidimo se i dalje pa nemamo snage ni za dan vojske da pomenemo pravi dan ustanka u Srbiji vec i dalje koristimo 7 jul.
A upravo suprotno, postoje svedočenja ljudi iz tog vremena, da su u nekim bitkama partizani i nemci dejstvovali zajedno po četnicima.
Šta je istina, pitanje da li ćemo ikad saznati, jer većina učesnika više nije među živima, a pisana dokumentacija je uglavnom uništena, tako da imamo samo verziju koju je pisao pobednik.
U pojedinim selima po Srbiji civile su klali četnici, a samo nekoliko sela dalje iste zulume su činili partizacni.
Izgleda da je sve zavisilo od toga na čijoj strani i za kakvo uređenje buduće države su u nekoj sredini bili normalni ljudi, a za kakvo banda i kriminalci. Negde su u partizane išli pošteni ljudi i domaćini, a u četnike kriminalci, dok je u drugom selu bilo obrnuto, tako da su i iskustva iz različitih delova Srbije potpuno suprotna.
Zato se i kaže da je bio građanski rat, nije bilo jedinstvene komande, čak ni kod partizana (sve do pred kraj rata), bilo je mnogo grupa i grupica koje su same radile šta su htele.
U jednom selu su tako pričali ljudi, prvo naiđu četnici i pokupe šta im treba od hrane i pića, potom naiđu partizani i pokupe ako je nešto ostalo. Ako ne nađu ništa, zapale selo i ubiju viđenije ljude jer pomažu četnike.
U drugom selu prvo naiđu partizani i pokupe šta im treba, posle kad naiđu četnici, krenu da ubijaju ljude jer pomažu partizane.
Malo je bilo zaista časnih i poštenih ljudi i na jednoj i na drugoj strani, normalni i pošteni su čekali da ojačaju saveznici i da nemci počnu da gube na daljim frontovima, pa da se krene sa otvorenom borbom.
Ali, ne, nama je bilo bitnije da se iskoristi okupacija kako bismo se obračunali sa neistomišljenicima iz svojih redova, a posle nam kriv ceo svet što je Srbija tu gde jeste.
A,tebi nije jasno,da postoje knjige i da one služe da se pojedinci opismenjuju,a tebi to na žalost nije niko rekao,pa ti nikada nisi ni jednu ni pročitao.
Комунистичка окупација и даље траје!
Petre,baš tako,na žalost.Zbog toga je ova propast,Srbi i Srbija nestaju.
Više smo stradali od patizana nego Nemaca ! Ali banda crvena jos uvek vlada….
Sram te bilo. Deca u Šumaricama i Jasenovcu se u grobu prevrću na ovakve bljuvotine.
Konkretno protiv koga ste se borili ovde u Moravičkom okrugu kada su bili Nemci u Čačku do 3 12 1944.godine.Ko je tada oslobodio Čačak,Vi u vašem saopštenju naveli ,,oslobodioci,, navodni.Zašto ne kažete da je Draža Mihailović odveo 45000 srpske mladosti u Bosnu a VRATIO 5000. Zakoga su oni tamo dali život ?Zašto ne kažete da je to bio BRATOUBILAČKI rat gde smo samo mi Srbi stradali. Istoriju ne treba kriti,ali ne treba ni lagati. Šta će mo sada promeniti posle 73 godine ? Hoćemo li vratiti mrtve i sa jedne i druge strane koji su nedužno stradali.A našim unucima će mo ostaviti da ONI raspravljaju ko nas je pokrao od 2000. godine i uništio zemlju. Ili ovim saopštenjem ČUVATE VAŠEG MENTORA I PUKOVNIKA VELIMIRA ILIĆA KOJI SE NENORMALNO OBOGATIO ,a bio Vam sekretar Partijske organizacije. Mislite da je narod lud i ne vidi ? KO GOD JE NEŠTO RADIO PREKO MRTVIH NIKADA NIJE DOBRO PROŠAO. Nasoj deci treba ISTINA ,a kod Vas je ona jednostrana i samo Vaša. ČEMU NOVA PODELA, a narod nema hleba da jede.
Na zalost, u Srbiji je bio bratoubilacki rat. Istinu o tim desavanjima saznajemo, na zalost, posle nekoliko decenija. Laze i paralaze komitetske istorije su razbijene u paramparcad. Na primer, lazi oko hvatanja Draze i smrti Kalabica. Naravno, nema opravdanja za zlocine, ma ko ih cinio. Navescu primer cetnika Kordica i njegove grupe koja je harala po Manastirma nase Svete Gore. Sto se tice Sumarica, partizani u Ljuljacima pobili Nemce, otsekli polne organe, stavili im u usta i slikali. Za odmazdu, ljoticevci i nemci pobili 2300 ljudi. Marisav Petrovic se posebno istakao svojim delovanjem u Sumaricama. Da nam da Bog razuma, da kao ljudi jednom za svgda zacelimo bolnu ranu. Ali, ne onako ofrlje, nego istinski, da potomci svih shvate uzrok mrznje, zasto brat udari na brata? U ime koje to ideologije je opravdano sistematski ubijati ljude, zene,decu??? Jedino su Slovenci obelezili SVE masovne grobnice, popisali skoro sve zrtve, ali i dzelate. Poneki su se i pokajali za ono sto su radili, Sima Dubjaic i Purisa Djordjevic. Ali, biti uporan u mrznji, braniti neistinu po svaku cenu, ne vodi nas nicemu dobrom. Na zalost, tragedija jednog naroda se i dan danas kod nas koristi za sticanje jeftinih politickih poena i produbljivanja mrznje medju ljudima. I da ne duzim, jedan detalj:
“Aprila 17. 1941. udjose okupatori u Cacak. Pocetkom maja pukovnikaMihailovic dodje na Ravnu Goru. U selu Kotrazi 26. maja odluceno o dizanju ustanka organizacije DM. Formirano 14 ceta koje su kasnije usle u Jelicki cetnicki odred. Maja 1941. cacanski komunisti, po secanju istaknutog clana KPJ Radmile Lale Ivkovic, dobijaju direktivu da stupe u kontakt sa nemackim okupatorom. Pocetkom juna 1941. cacanski komunisti odigrase fudbalsku utakmicu sa nemackim garnizonom. Sacuvana i objavljena fotografija sa utakmice. Napad na SSSR pa dizanje ustanka i onda 9. jula 1941. pocetak gradjanskog rata u Cacku kada je Slavko Krupez ubio dva zandarma. 1. oktobra 1941. godine Jelicki cetnicki odred oslobadnja Cacak.”
Svaka rec ti na mestu!!!!
Bojan Ristanović = Bata Janković!!!
na srbin info sajtu nađoh podatak,da ima film,SOVJETSKA PRIČA,gde do detalja sovjetski general opisuje zločina komunista u Rusiji,nakon uspostavljanja komunizma,uz originalne snimke komunističkih zločina i saradnje sa NACISTIMA,VIDI SE FILM I KAKO SRDAČNO SE DRUŽE KOMUNISTI I NACISTI.Pa,pošto niko ne poziva istoričare da oni daju sud o građanskom ratu,jer su oni pozvani da o tome govore,onda treba na internetu naći FILM,SOVJETSKA PRIČA, i sve će biti jasno ko je ko.