Sedam izazova za sindikate

Na Međunarodnoj konferenciji Sindikata Nezavisnost “Tri decenije iza nas i vreme pred nama”, rečeno je da će sindikati morati da se bore sa “sedam vrsta izazova”, poput digitalizacije i robotizacije koje će promeniti sam karakter rada i dovesti do toga da ćemo svi biti “upotrebljiva roba, koja se iznajmljuje i plaća na kratko vreme”.

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost na sindikalnoj sceni su pune tri decenije, ali je na skupu održanom juče popodne predsednik te sindikalne centrale Zoran Stojiljković više govorio o tome šta sindikati moraju da urade, kako da animiraju ljude i kako da se izbore sa brojnim izazovima.

Stojiljković je konferenciji održanoj u beogradskom Domu omladine dao radni naziv “Kako do promene?” rekavši na početku da je cilj alternativna socijalna ekonomska politika koja bi dovela do dostojanstvenog rada.

Sindikatima je neophodna platforma, koja bi, kako je rekao predsednik UGS Nezavisnost, morala da bude celokupna i zavodljiva. Posle toga ostaje problem mobilizacije, da se ubede ljudi, posle svih proneverenih nada i izneverenih očekivanja, da ima smisla boriti se, da je to ta platforma i da je nose ljudi od integriteta u organizacijama kojima treba verovati.

Ako članstvo u sindikatima i građani i građanke najviše šanse daju socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju, onda je, prema Stojiljkoviću, problem na drugom mestu.

– To znači da u realnom sektoru nema kolektivnih ugovora, da nemamo adekvatnu pomoć i strategiju u lobiranju, da nismo našli način za zajednički nastup i da živimo u vreme kada svi beže od protesta i štrajkova jer su videli da se ni sa njima ništa naročito ne može. Šta ostaje onome ko pokaže da je ovako nemoćan – rekao je Stojiljković i dodao da “bismo lako napustili SES (Socijalno ekonomski savet) da imamo čime da ga zamenimo„.

Pandemija je, prema rečima predsednika Nezavisnosti, pokazala da je država spremnija da uđe u rizike, ali država treba, naglasio je, da garantuje investicije u zelenu industriju i visoke tehnologije ali i cirkularnu ekonomiju, jer to neće raditi privatni kapital.

Ekspert Instituta za ekonomske nauke Boža Drašković kazao je da se posle 2000. do danas, u ekonomskoj politici Srbije ništa značajno nije promenilo, osim samih aktera i da su sve vlade od tada do danas radile isto što je podrazumevalo lošu zaštitu radnika, temeljenje razvoja na stranim direktnim investicijama, marginalizaciju malih i srednjih preduzeća i poklanjanje prirodnih resursa.

– Ono što nas čeka je slom tržišta nekretnina, snažna ekonomska kriza koja će nastati nakon sravnjavanja računa, visoke stope skrivene i direktne zaduženosti, ulaganja u infrastrukturu će doći na naplatu, a jednog dana će pući kurs i kada pukne doći će do argentinskog scenarija. Nećemo propasti, ali da smo u nekoj vrsti pijanstva u ekonomskoj politici – jesmo – naglasio je Drašković.

Istraživač i sociolog Srećko Mihajlović rekao je da poslednjih 30 godina na pitanje o očekivanjima radnici u istraživanjima odgovaraju da su to pristojne plate i bolji standard. Sva su istraživanja, istakao je on, pokazala dva glavna nalaza, a prvi je da su sindikati i radnici u vrzinom kolu.

– Sindikati su nemoćni, a bili bi moćniji kada bi stopa sindikalizovanosti bila veća. S druge strane, radnici bi se učlanili u sindikate, ako bi sindikati bili moćniji. Trenutno imamo situaciju u kojoj vidimo nemoćne i relativno nezainteresovane radnike – rekao je Mihajlović.

Drugi nalaz je vezi sa iluzijama koje proističu, kako je naglasio, iz stereotipa o socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju.

– Socijalni partneri zaboravljaju da nema dijaloga i pregovora između partnera nejednake snage. Onaj ko je jači diktira uslove i ishod pregovora. U takvoj situaciji imamo fingiranje i pregovora i dijaloga, jer bude kako onaj jači kaže i to se i videlo kada se na SES-u razgovaralo o minimalcu – istakao je Mihajlović.

Podaci iz najnovijeg istraživanja Nezavisnosti pokazalo je da su radnici nezadovoljni položajem, ali i da nisu spremni da učine nešto bolje, naveo je Srećko MIhajlović.

Predsednik Unije slobodnih sindikata Crne Gore Srđa Keković govorio je o nekoliko zabluda, a jedna od njih je da država ne sme finansirati sindikate. Država je političke partije u Crnoj Gori 2008. finansirala sa 11 miliona evra, naglasio je on, a prošle godine sa 8,5 miliona evra.

– Mislim da je došlo vreme da sindikati uzmu deo iz budžeta, da se kadrovski ojačamo. Svestan sam čime raspolažimo, ali svestan sam da to nije dovoljno, pare su nam potrebne za istraživanja, kadrove, zašto bi političari imali pravo na to, a sindikati ne – napomenuo je Keković.

Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika ukazala je na nove trendove na tržištu rada i da već sada treba početi da se razmišlja o tome šta će nam se dešavati. Navela je da se pojavio rad na daljinu, da je i pandemija uticala na to da se tržište dodatno izmeni.

Rad na daljinu doveo je do toga da može da se radi za poslodavca koji nije u Srbiji, da radite na jednom a živite na drugom mestu. Ako se u poslednjih nekoliko godina iza nas tržište rada transformisalo na taj način, Anđelković je postavila pitanje kako će izgledati period pred nama.

– Radnici će snositi veliki teret, a teret socijalnog osiguranja će biti više na državi a to dovodi do pitanja šta će onda biti sa sindikatima – naglasila je Anđelković.

Izvor: Nezavisnost

________________________________________________________________________